https://lat.sputnikportal.rs/20260611/kako-ce-rat-na-bliskom-istoku-uticati-na-ekonomiju-svetska-banka-iznela-novu-prognozu-1200242053.html
Kako će rat na Bliskom istoku uticati na ekonomiju: Svetska banka iznela novu prognozu
Kako će rat na Bliskom istoku uticati na ekonomiju: Svetska banka iznela novu prognozu
Sputnik Srbija
Svetska banka je danas u svom najnovijem polugodišnjem izveštaju „Globalne ekonomske perspektive“ smanjila prognozu globalnog privrednog rasta za 2026. godinu na... 11.06.2026, Sputnik Srbija
2026-06-11T18:20+0200
2026-06-11T18:20+0200
2026-06-11T18:20+0200
ekonomija
svet – ekonomija
banke i berza
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/04/18/1198530284_0:160:3072:1888_1920x0_80_0_0_641ff7a8bc4aef4571678798d480987f.jpg
Ako se sukob dodatno proširi i izazove ozbiljnije poremećaje na energetskom i finansijskom tržištu, Svetska banka upozorava da bi globalni rast mogao da se stremoglavi na svega 1,3 odsto, što bi bio najgori rezultat od izbijanja pandemije virusa korona.Svetska banka je razradila tri moguća ishoda za tekuću godinu. Osnovni scenario predviđa rast od 2,5 odsto, ako se najveći poremećaji u snabdevanju energijom smire do kraja jula. U ovom slučaju, prosečna cena sirove nafte tipa Brent iznosiće 94 dolara po barelu (što je skok od 36 odsto u odnosu na 2025. godinu), dok će globalna inflacija iznositi oko četiri odsto.Mračniji scenariji sa višim cenama nafteAko poremećaji potraju duže, cena nafte bi mogla da dostigne prosečnih 115 dolara po barelu, što bi poguralo globalnu inflaciju na 4,4 odsto i nateralo centralne banke na dodatno podizanje kamatnih stopa, što je mračniji scenario.Ukoliko energetski šok izazove paniku na finansijskim tržištima, gde su investitori već ranjivi zbog visoke koncentracije kapitala u svega nekoliko tehnoloških giganata, poverenje će potpuno kolabirati, a svetska ekonomija će se naći na ivici stagnacije, uz rast od samo 1,3 odsto.Kada je reč o vodećim svetskim ekonomijama, prognoza rasta za Sjedinjene Američke Države u 2026. godini zadržana je na 2,2 odsto, dok evrozonu čeka naglo usporavanje na samo 0,8 odsto. Kineska ekonomija će, prema procenama, porasti za 4,2 odsto, dok Indija ostaje svetla tačka sa projektovanim rastom od 6,6 odsto.Izveštaj posebno naglašava tragičnu poziciju zemalja u razvoju kojima, osim Kine i Indije, desetinama siromašnijih država preti takozvana „izgubljena decenija“, tokom koje uopšte neće uspeti da smanje ogroman jaz u prihodima u odnosu na napredne zapadne ekonomije.Dodatni razlog za zabrinutost je i dramatičan skok cena veštačkog đubriva, koji bi mogao da preraste u ozbiljnu globalnu krizu snabdevanja hranom, upozorava Svetska banka.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
svet – ekonomija, banke i berza
svet – ekonomija, banke i berza
Kako će rat na Bliskom istoku uticati na ekonomiju: Svetska banka iznela novu prognozu
Svetska banka je danas u svom najnovijem polugodišnjem izveštaju „Globalne ekonomske perspektive“ smanjila prognozu globalnog privrednog rasta za 2026. godinu na 2,5 odsto, pre svega zbog posledica rata na Bliskom istoku koji je ušao u četvrti mesec.
Ako se sukob dodatno proširi i izazove ozbiljnije poremećaje na energetskom i finansijskom tržištu, Svetska banka upozorava da bi globalni rast mogao da se stremoglavi na svega 1,3 odsto, što bi bio najgori rezultat od izbijanja pandemije virusa korona.
Svetska banka je razradila tri moguća ishoda za tekuću godinu. Osnovni scenario predviđa rast od 2,5 odsto, ako se najveći poremećaji u snabdevanju energijom smire do kraja jula. U ovom slučaju, prosečna cena sirove nafte tipa Brent iznosiće 94 dolara po barelu (što je skok od 36 odsto u odnosu na 2025. godinu), dok će globalna inflacija iznositi oko četiri odsto.
Mračniji scenariji sa višim cenama nafte
Ako poremećaji potraju duže, cena nafte bi mogla da dostigne prosečnih 115 dolara po barelu, što bi poguralo globalnu inflaciju na 4,4 odsto i nateralo centralne banke na dodatno podizanje kamatnih stopa, što je mračniji scenario.
Ukoliko energetski šok izazove paniku na finansijskim tržištima, gde su investitori već ranjivi zbog visoke koncentracije kapitala u svega nekoliko tehnoloških giganata, poverenje će potpuno kolabirati, a svetska ekonomija će se naći na ivici stagnacije, uz rast od samo 1,3 odsto.
Kada je reč o vodećim svetskim ekonomijama, prognoza rasta za Sjedinjene Američke Države u 2026. godini zadržana je na 2,2 odsto, dok evrozonu čeka naglo usporavanje na samo 0,8 odsto. Kineska ekonomija će, prema procenama, porasti za 4,2 odsto, dok Indija ostaje svetla tačka sa projektovanim rastom od 6,6 odsto.
Izveštaj posebno naglašava tragičnu poziciju zemalja u razvoju kojima, osim Kine i Indije, desetinama siromašnijih država preti takozvana „izgubljena decenija“, tokom koje uopšte neće uspeti da smanje ogroman jaz u prihodima u odnosu na napredne zapadne ekonomije.
Dodatni razlog za zabrinutost je i dramatičan skok cena veštačkog đubriva, koji bi mogao da preraste u ozbiljnu globalnu krizu snabdevanja hranom, upozorava Svetska banka.
