https://lat.sputnikportal.rs/20260610/rizicni-potezi-da-li-eu-zrtvuje-zivotni-standard-zbog-trke-u-naoruzanju-1200190161.html
Rizični potezi: Da li EU žrtvuje životni standard zbog trke u naoružanju
Rizični potezi: Da li EU žrtvuje životni standard zbog trke u naoružanju
Sputnik Srbija
Evropska unija se sve više oslanja na politiku naoružavanja kao sredstvo za jačanje sopstvene bezbednosti i ekonomije, ali takav pristup nosi brojne rizike... 10.06.2026, Sputnik Srbija
2026-06-10T15:06+0200
2026-06-10T15:06+0200
2026-06-10T15:06+0200
svet
svet
svet – politika
evropska unija (eu)
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/06/0a/1200190593_0:160:3072:1888_1920x0_80_0_0_0f1c59e43de58c0c5cf3a8b1a5772fe2.jpg
Prema njegovim rečima, evropske zemlje su decenijama nedovoljno ulagale u odbranu i postale zavisne od Sjedinjenih Američkih Država. Zbog toga danas postoji snažna želja, pre svega u Nemačkoj i Francuskoj, da Evropa izgradi samostalne vojne kapacitete sposobne da deluju nezavisno od Vašingtona.Analitičar je ukazao da je pitanje koja će cena biti toga i koliko je takav projekat finansijski održiv.„Stoga je još rano za konačne zaključke i sigurno će biti potrebno nekoliko godina da Evropa bude u stanju da predstavi jedinstven sistem vojne odbrane“.Prema procenama, javni dug Evropske unije mogao bi do 2027. godine da dostigne 85,3 odsto BDP-a. Ulaganje u vojnu industriju može kratkoročno podstaći ekonomsku aktivnost i zapošljavanje, ali dugoročno otvara dilemu između izdvajanja za oružje i očuvanja životnog standarda građana.„Ako imate više oružja, možda ćete morati da se odreknete dela socijalnih davanja i privilegija na koje su Evropljani navikli“, ocenio je on.Posebnu pažnju privlače predlozi da se penzioni fondovi ulažu u akcije kompanija vojne industrije, poput nemačkog koncerna „Rajnmetal“. Međutim, De Gurdon smatra da prosečni penzioneri od toga neće imati značajnu korist, jer profit zavisi od izvoza oružja i žestoke konkurencije na svetskom tržištu.On napominje da evropske vlasti sve češće kao glavnu pretnju predstavljaju Rusiju, dok se Ukrajina koristi kao argument za jačanje vojnih kapaciteta i okupljanje evropskih saveznika.Istovremeno, ostaju otvorena pitanja ko će predvoditi buduću evropsku vojsku i da li je moguće uspostaviti jedinstvenu odbrambenu politiku među državama sa različitim interesima.Prema oceni francuskog analitičara, militarizacija može doneti kratkoročne političke i ekonomske efekte, ali ne predstavlja trajno rešenje za strukturne probleme evropske ekonomije.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
svet, svet – politika, evropska unija (eu), analize i mišljenja
svet, svet – politika, evropska unija (eu), analize i mišljenja
Rizični potezi: Da li EU žrtvuje životni standard zbog trke u naoružanju
Evropska unija se sve više oslanja na politiku naoružavanja kao sredstvo za jačanje sopstvene bezbednosti i ekonomije, ali takav pristup nosi brojne rizike, ocenio je za Sputnjik francuski geopolitički analitičar Kom Karpentje de Gurdon.
Prema njegovim rečima, evropske zemlje su decenijama nedovoljno ulagale u odbranu i postale zavisne od Sjedinjenih Američkih Država. Zbog toga danas postoji snažna želja, pre svega u Nemačkoj i Francuskoj, da Evropa izgradi samostalne vojne kapacitete sposobne da deluju nezavisno od Vašingtona.
„Nemačka je svakako veoma zainteresovana za to, a Evropska unija, pod uticajem Nemačke i, naravno, Velike Britanije, iako ona nije njen član, želela bi da Evropa razvije sopstvene vojne kapacitete, mada bi volela da oni ostanu povezani sa Sjedinjenim Državama. To će, naravno, zavisiti od američke politike, jer trenutno SAD nisu previše zainteresovane za saradnju sa Evropom ukoliko ne mogu da računaju na potpunu, poslušnost Evrope“, rekao je De Gurdon.
Analitičar je ukazao da je pitanje koja će cena biti toga i koliko je takav projekat finansijski održiv.
„Stoga je još rano za konačne zaključke i sigurno će biti potrebno nekoliko godina da Evropa bude u stanju da predstavi jedinstven sistem vojne odbrane“.
Prema procenama, javni dug Evropske unije mogao bi do 2027. godine da dostigne 85,3 odsto BDP-a. Ulaganje u vojnu industriju može kratkoročno podstaći ekonomsku aktivnost i zapošljavanje, ali dugoročno otvara dilemu između izdvajanja za oružje i očuvanja životnog standarda građana.
„Ako imate više oružja, možda ćete morati da se odreknete dela socijalnih davanja i privilegija na koje su Evropljani navikli“, ocenio je on.
Posebnu pažnju privlače predlozi da se penzioni fondovi ulažu u akcije kompanija vojne industrije, poput nemačkog koncerna „Rajnmetal“. Međutim, De Gurdon smatra da prosečni penzioneri od toga neće imati značajnu korist, jer profit zavisi od izvoza oružja i žestoke konkurencije na svetskom tržištu.
On napominje da evropske vlasti sve češće kao glavnu pretnju predstavljaju Rusiju, dok se Ukrajina koristi kao argument za jačanje vojnih kapaciteta i okupljanje evropskih saveznika.
„I budimo realni – da biste se vojno jačali, potrebno je da ukažete na neprijatelja. U ovom slučaju to je Rusija, a možda i Kina kao druga potencijalna pretnja u budućnosti. Shodno tome, reč je o politici i strategiji čiji je cilj da ujedini evropska rukovodstva, ako ne i evropske građane“.
Istovremeno, ostaju otvorena pitanja ko će predvoditi buduću evropsku vojsku i da li je moguće uspostaviti jedinstvenu odbrambenu politiku među državama sa različitim interesima.
Prema oceni francuskog analitičara, militarizacija može doneti kratkoročne političke i ekonomske efekte, ali ne predstavlja trajno rešenje za strukturne probleme evropske ekonomije.
