Nova faza napada na Banjaluku: I istina se kažnjava robijom ukoliko si - Srbin
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Saslušanje novinara i njegovog gosta zbog nečega što je izrečeno u jednoj emisiji ponovo otvara pitanje slobode govora u BiH. Ono što je simptomatično jeste da se sloboda govora ograničava samo Srbima kada preispituju događaje iz građanskog rata, dok Bošnjaci slobodno govore o Republici Srpskoj kao „genocidnoj tvorevini“.
Novinar Radio-televizije Republike Srpske Jasenko Todorović i predsednik nadzornog odbora Olimpijskog centra „Jahorina“ Nedeljko Elek saslušavani su u prostorijama Državne agencije za istrage i zaštitu (SIPA) u Banjaluci, jer su prijavljeni Tužilaštvu BiH da je u Todorovićevoj emisiji "Drugi ugao" negiran genocid u Srebrenici.
Praksa prijavljivanja ljudi po „verbalnom deliktu“ ustanovljena je 2021. godine, kada je tadašnji visoki predstavnik u BiH Valentin Incko, poslednjeg dana svog mandata, bez saglasnosti parlamenta, nametnuo izmene Krivičnog zakonika i uveo da će se kaznom zatvora od šest meseci do pet godina kazniti onaj ko javno odobri, porekne, grubo umanji ili pokuša opravdati zločin genocida, zločin protiv čovečnosti ili ratni zločin utvrđen pravosnažnom presudom.
Hiljade ljudi mogu da završe na sudu zbog - istine
Prema Elekovim rečima, izgleda da Srbi u BiH nemaju pravo da kažu šta misle. U slučaju Todorovića, radi se, kako kaže, o udaru na slobodu govora. Emisija u kojoj je učestvovao bila je dijaloška, u njoj su razmenjivani stavovi o desetinama pitanja, od politike, preko ekonomije, a dotakli su se o dešavanja u Srebrenici, o čemu su obojica imali isti stav.
„Međutim, izgleda da to nije dozvoljeno i zbog toga smo obojica (što je paradoksalno, novinar koji ništa nije kriv) saslušani u SIPA-i. Već je određen i tužilac i ući ćemo u proces gde bismo mogli dobiti i zatvorske kazne“, navodi Elek.
U međuvremenu, dok su inspektori SIPA saslušavali Todorovića i Eleka, Branimir Kojić, predsednik Organizacije porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila Srebrenice izjavio je da postoji spisak sa oko 800 imena ljudi iz Republike Srpske u pravosuđu BiH na kojem su i političari, novinari i razne javne ličnostima kojima se spremaju prijave za negiranje genocida u Srebrenici.
Čitavu stvar sa Inckovim zakonom trebalo bi dovesti do besmisla zato što ona i jeste besmislena, tako što bi više desetina hiljada ljudi reklo ono što misli, objašnjava Elek.
„U 21. veku da vam neko zabrani da komentarišete nešto što se dešavalo u vašoj zemlji… Pazite, mi pričamo o onome u čemu su učestvovali naši rođaci i prijatelji, gde znamo šta je istina. Ali BiH je zemlja u kojoj postoji više istina – i zašto Muslimani imaju pravo da kažu svoju istinu, a mi u Republici Srpskoj nemamo pravo da kažemo ono što mi znamo da se desilo našim familijama. I mislim da će na kraju hiljade nas završiti na sudu. Mislim da će to ubrzati raspad ove državne zajednice ili će morati da se sedne za sto i rešiti stvar“, ističe on.
A Bošnjaci nazivaju Srpsku „genocidnom tvorevinom“...
Davor Stanković, Todorovićev kolega iz RTRS-a kaže da se radi o potpuno apsurdnoj situaciji u kojoj se novinar krivi jer nije reagovao. Treba li voditelj da ima šibu pa da njome prevaspitava i disciplinuje sagovornike u emisijama koje idu uživo, pita se on.
„Valjda su ljudi odgovorni za ono što izgovaraju, a ne novinari zato što ne deluju protiv toga. To je prva pretpostavka. Druga je da je Inckov zakon, koji je nametnuo poslednji visoki predstavnik, zato što Kristijan Šmit nije ništa, uveo verbalni delikt, što je potpuno apsurdna pojava u državi koja pretenduje da postane članica EU. Jako ružno, dovodimo se u situaciju da ne smemo da raspravljamo o bilo čemu, pa tako ni o nekim istorijskim događajima“, navodi Stanković.
Oni koji podržavaju Inckov zakon tvrde da je sve utemeljeno na osnovu presuda međunarodnih sudova. Ipak, ni te odluke nisu donete jednoglasno, tako da se radi, kako naš sagovornik kaže, o izbijanju mogućnosti bilo kakve naučne ili stručne rasprave o događajima o kojima bi trebalo da se raspravlja kako bi u BiH došlo do pomirenja.
Sa druge strane, postoje vrlo česti slučajevi kada bošnjački političari Republiku Srpsku nazivaju genocidnom tvorevinom i za to ne odgovaraju. Naprotiv, već godinama se stvara narativ i atmosfera dehumanizacije jednog od tri konstitutivna naroda i jednog entiteta. Kada se tako nešto dovoljno dugo ponavlja može da proizvede opasne društvene pojave, dodaje Stanković.
Glasine o spisku od 800 ljudi protiv kojih će biti pokrenuti postupci po Inckovom zakonu Stanković tumači u kontekstu geopolitičkih promena i diplomatskih aktivnosti koje u poslednje vreme rukovodstvo Republike Srpske vodi. Sve ono što bošnjačka politička elita radi ne ide u prilog zajedničkom životu u BiH, smatra on.
Progon novinara način da se onemogući trajan mir
Za Ognjena Tadića, savetnika predsednika Republike Srpske i pravnika, progon novinara jedan je od načina da se u BiH onemogući trajan mir. I to se radi tako što se uvodi princip da je tokom građanskog rata u BiH bio žrtva, dok su druga dva naroda, a najviše Srbi, bili zločinci.
„Takvu jednu matricu Valentin Incko je pokušao da zacementira donošenjem izmena krivičnog zakona na samom kraju svog mandata, kako bi to bila njegova baština, na osnovu koje će političko Sarajevo da ga pominje u svojim političkim troparima, moleći se za njegovu dušu od nedelje do nedelje. Mi danas zbog svega toga imamo situaciju da, šta god mislite o Srebrenici ili bilo kom drugom mestu koje je markirano kao mesto stradanja Bošnjaka, rizikujete da se zbog političkih razloga nađete pod udarom Tužilaštva BiH zbog toga što ono nema oči ili uši kada su te teme u pitanju, već samo direktivu koje ime i prezime treba da se nađe na udaru“, smatra Tadić.
Do sada je najviše na udaru bio Milorad Dodik, a sada su i drugi time obuhvaćeni kako bi se stvorila atmosfera u kojoj niko ne sme ni da pomisli da učestvuje u polemici o događajima iz proteklog rata, dodaje on.
Ta vrsta stvaranja „viktimokratije“ nešto je neprimereno i suprotno zdravom razumu, ali i nešto od čega političko Sarajevo ne želi da odustane jer mu predstavlja instrument za uterivanje straha svakome ko želi da progovori o svom viđenju događaja iz građanskog rata, zaključuje Tadić.
