https://lat.sputnikportal.rs/20260609/nova-era-ali-ne-sporta-koji-volimo-sport-fudbal-svetsko-prvenstvo-2026-1199339721.html
Nova era, ali ne sporta koji volimo
Nova era, ali ne sporta koji volimo
Sputnik Srbija
Svetsko prvenstvo 2026. godine već se predstavlja kao najveći fudbalski spektakl u istoriji. FIFA govori o „novoj eri sporta“, globalnom razvoju fudbala i... 09.06.2026, Sputnik Srbija
2026-06-09T18:39+0200
2026-06-09T18:39+0200
2026-06-09T18:39+0200
sport
fudbal
mundijal 2026
sp 2026 – skener
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/06/04/1199964571_0:144:3071:1871_1920x0_80_0_0_7b37455c3225ac584471727674b47ad8.jpg
Međutim, iza marketinških parola i milijardi dolara krije se pitanje koje sve više postavljaju i navijači i analitičari: da li Svetsko prvenstvo i dalje pripada fudbalu ili je postalo korporativni i politički projekat bez presedana?Kvalifikacije za SP 2026 pokazale su da se svetski fudbal drastično menja – ali ne nužno u pravcu koji svi pozdravljaju.Proširenje turnira sa 32 na 48 reprezentacija FIFA predstavlja kao „demokratizaciju fudbala“. U praksi, međutim, mnogi u tom potezu vide pre svega ekonomsku logiku. Više reprezentacija znači više utakmica, više TV prava, više sponzora i više novca. FIFA nikada nije krila ambiciju da Svetsko prvenstvo pretvori u najveći sportski proizvod na planeti, a Mundijal 2026 deluje kao kruna tog procesa.Naravno, novi format otvorio je vrata mnogim zemljama koje ranije gotovo da nisu imale realnu šansu da se plasiraju na turnir. Afrika je dobila veći broj mesta, Azija dodatni prostor za razvoj, a KONKAKAF priliku da kapitalizuje domaćinstvo. Ali kritičari upozoravaju da se istovremeno gubi nešto što je Svetsko prvenstvo decenijama činilo posebnim – ekskluzivnost.Plasman na Mundijal nekada je bio rezultat surove selekcije. Danas, uz 48 učesnika, mnoge reprezentacije do turnira dolaze kroz daleko lakši put. Upravo zbog toga sve je više onih koji veruju da FIFA snižava takmičarski nivo kako bi povećala globalni marketinški domet.Evropske kvalifikacije ponovo su pokazale kontrast između fudbalske elite i ostatka kontinenta. Francuska i Engleska deluju kao sistemi koji proizvode igrače industrijskom preciznošću, dok Nemačka i Italija, nekadašnji simboli stabilnosti, već godinama prolaze kroz krize identiteta. A onda je stigao novi šok za evropski fudbal – Italija nije uspela da se plasira na Svetsko prvenstvo. Četvorostruki šampion sveta, zemlja koja je decenijama predstavljala jedan od temelja evropskog fudbala, ponovo je ostala bez Mundijala. Uprkos proširenom formatu i većem broju mesta, „azuri“ nisu uspeli da pronađu stabilnost, kontinuitet i identitet koji su nekada bili zaštitni znak italijanskog fudbala. Za mnoge analitičare to više nije slučajnost, već dokaz duboke krize sistema.Dok je Italija doživela novo nacionalno razočaranje, kvalifikacije su donele i jednu od najvećih priča regiona – plasman Bosne i Hercegovine na Svetsko prvenstvo.Reprezentacija Bosne i Hercegovine uspela je da izbori mesto među 48 najboljih selekcija sveta, što je u Sarajevu, Banjaluci, Mostaru i širom zemlje dočekano kao istorijski uspeh. Posle godina turbulencija, smena generacija, kritika i nestabilnosti, tim je uspeo da napravi iskorak u trenutku kada je malo ko verovao da je to moguće.Upravo takve priče FIFA koristi kao glavni argument u odbrani novog formata. Organizacija tvrdi da proširenje turnira omogućava „novim fudbalskim nacijama“ da dobiju mesto na globalnoj sceni.Međutim, kritičari uzvraćaju da je cena tog širenja pad kvaliteta i gubitak težine samih kvalifikacija.Balkan je, kao i uvek, doneo haos, tenzije i dramu do poslednjeg kola. Ali iza te fudbalske strasti često stoje isti problemi koji region prate decenijama – nestabilni savezi, politički uticaji i nedostatak dugoročnog sistema.U Južnoj Americi situacija je možda još surovija. KONMEBOL kvalifikacije ostaju najteži put do Mundijala, ali čak i tamo novi format menja dinamiku. Argentina je posle titule u Kataru uspela da zadrži kontinuitet, dok Brazil prolazi kroz jedan od najosetljivijih perioda u modernoj istoriji. Zemlja koja je nekada bila simbol „fudbalske magije“ sada sve više deluje kao selekcija koja pokušava da kopira evropske modele igre.I upravo tu leži jedan od najvećih paradoksa modernog fudbala – globalizacija je mnogim reprezentacijama pomogla da napreduju, ali je istovremeno počela da briše razlike između stilova igre. Sve više timova igra isto: visok presing, fizička priprema, analitika i taktička disciplina. Romantika različitih fudbalskih škola polako ustupa mesto uniformisanom sistemu.Afrika je dobila više mesta i ogromnu energiju, ali i dalje ostaje kontinent čiji ogroman potencijal često razaraju korupcija, politički haos i loša infrastruktura. Maroko je postao simbol mogućeg uspona, Senegal potvrdio kvalitet, a Nigerija ponovo pokazala koliko talenta poseduje. Ipak, mnogi analitičari upozoravaju da FIFA afrički fudbal često koristi kao sredstvo širenja globalnog tržišta, dok suštinski problemi ostaju isti.Azija, s druge strane, postaje sve važniji politički i ekonomski centar svetskog sporta. Saudijska Arabija više ne ulaže milione u fudbal samo zbog sporta – već zbog globalnog uticaja. Posle Katara, i SP 2026 deluje kao nastavak procesa u kojem fudbal postaje deo šire geopolitičke igre.Sjedinjene Američke Države u čitavom projektu imaju posebnu ulogu. Za FIFA, američko tržište predstavlja zlatni rudnik. Ogromna TV prava, korporacijski sponzori i marketinška moć čine SP 2026 verovatno najisplativijim turnirom u istoriji sporta. Ali upravo zbog toga raste strah da će fudbal postati sporedan u odnosu na šou.Mnogi navijači već sada postavljaju pitanje da li će Svetsko prvenstvo uopšte zadržati svoj stari identitet. Turnir koji je nekada bio simbol fudbalske strasti sve više liči na globalni medijski proizvod dizajniran za televiziju, sponzore i algoritme društvenih mreža.Kvalifikacije za SP 2026 zato nisu bile samo borba za plasman. One su pokazale kako izgleda novi svetski fudbal – bogatiji, veći i globalniji nego ikada. Ali i fudbal koji je sve dalje od onoga što je nekada bio.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
sport, fudbal, sp 2026 – skener
sport, fudbal, sp 2026 – skener
Nova era, ali ne sporta koji volimo
Svetsko prvenstvo 2026. godine već se predstavlja kao najveći fudbalski spektakl u istoriji. FIFA govori o „novoj eri sporta“, globalnom razvoju fudbala i istorijskom turniru koji će okupiti čak 48 reprezentacija u tri države – Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi i Meksiku.
Međutim, iza marketinških parola i milijardi dolara krije se pitanje koje sve više postavljaju i navijači i analitičari: da li Svetsko prvenstvo i dalje pripada fudbalu ili je postalo korporativni i politički projekat bez presedana?
Kvalifikacije za SP 2026 pokazale su da se svetski fudbal drastično menja – ali ne nužno u pravcu koji svi pozdravljaju.
Proširenje turnira sa 32 na 48 reprezentacija FIFA predstavlja kao „demokratizaciju fudbala“. U praksi, međutim, mnogi u tom potezu vide pre svega ekonomsku logiku. Više reprezentacija znači više utakmica, više TV prava, više sponzora i više novca. FIFA nikada nije krila ambiciju da Svetsko prvenstvo pretvori u najveći sportski proizvod na planeti, a Mundijal 2026 deluje kao kruna tog procesa.
Naravno, novi format otvorio je vrata mnogim zemljama koje ranije gotovo da nisu imale realnu šansu da se plasiraju na turnir. Afrika je dobila veći broj mesta, Azija dodatni prostor za razvoj, a KONKAKAF priliku da kapitalizuje domaćinstvo. Ali kritičari upozoravaju da se istovremeno gubi nešto što je Svetsko prvenstvo decenijama činilo posebnim – ekskluzivnost.
Plasman na Mundijal nekada je bio rezultat surove selekcije. Danas, uz 48 učesnika, mnoge reprezentacije do turnira dolaze kroz daleko lakši put. Upravo zbog toga sve je više onih koji veruju da FIFA snižava takmičarski nivo kako bi povećala globalni marketinški domet.
Evropske kvalifikacije ponovo su pokazale kontrast između fudbalske elite i ostatka kontinenta. Francuska i Engleska deluju kao sistemi koji proizvode igrače industrijskom preciznošću, dok Nemačka i Italija, nekadašnji simboli stabilnosti, već godinama prolaze kroz krize identiteta.
A onda je stigao novi šok za evropski fudbal – Italija nije uspela da se plasira na Svetsko prvenstvo. Četvorostruki šampion sveta, zemlja koja je decenijama predstavljala jedan od temelja evropskog fudbala, ponovo je ostala bez Mundijala. Uprkos proširenom formatu i većem broju mesta, „azuri“ nisu uspeli da pronađu stabilnost, kontinuitet i identitet koji su nekada bili zaštitni znak italijanskog fudbala. Za mnoge analitičare to više nije slučajnost, već dokaz duboke krize sistema.
Dok je Italija doživela novo nacionalno razočaranje, kvalifikacije su donele i jednu od najvećih priča regiona – plasman Bosne i Hercegovine na Svetsko prvenstvo.
Reprezentacija Bosne i Hercegovine uspela je da izbori mesto među 48 najboljih selekcija sveta, što je u Sarajevu, Banjaluci, Mostaru i širom zemlje dočekano kao istorijski uspeh. Posle godina turbulencija, smena generacija, kritika i nestabilnosti, tim je uspeo da napravi iskorak u trenutku kada je malo ko verovao da je to moguće.
Upravo takve priče FIFA koristi kao glavni argument u odbrani novog formata. Organizacija tvrdi da proširenje turnira omogućava „novim fudbalskim nacijama“ da dobiju mesto na globalnoj sceni.
Međutim, kritičari uzvraćaju da je cena tog širenja pad kvaliteta i gubitak težine samih kvalifikacija.
Balkan je, kao i uvek, doneo haos, tenzije i dramu do poslednjeg kola. Ali iza te fudbalske strasti često stoje isti problemi koji region prate decenijama – nestabilni savezi, politički uticaji i nedostatak dugoročnog sistema.
U Južnoj Americi situacija je možda još surovija. KONMEBOL kvalifikacije ostaju najteži put do Mundijala, ali čak i tamo novi format menja dinamiku. Argentina je posle titule u Kataru uspela da zadrži kontinuitet, dok Brazil prolazi kroz jedan od najosetljivijih perioda u modernoj istoriji. Zemlja koja je nekada bila simbol „fudbalske magije“ sada sve više deluje kao selekcija koja pokušava da kopira evropske modele igre.
I upravo tu leži jedan od najvećih paradoksa modernog fudbala – globalizacija je mnogim reprezentacijama pomogla da napreduju, ali je istovremeno počela da briše razlike između stilova igre. Sve više timova igra isto: visok presing, fizička priprema, analitika i taktička disciplina. Romantika različitih fudbalskih škola polako ustupa mesto uniformisanom sistemu.
Afrika je dobila više mesta i ogromnu energiju, ali i dalje ostaje kontinent čiji ogroman potencijal često razaraju korupcija, politički haos i loša infrastruktura. Maroko je postao simbol mogućeg uspona, Senegal potvrdio kvalitet, a Nigerija ponovo pokazala koliko talenta poseduje. Ipak, mnogi analitičari upozoravaju da FIFA afrički fudbal često koristi kao sredstvo širenja globalnog tržišta, dok suštinski problemi ostaju isti.
Azija, s druge strane, postaje sve važniji politički i ekonomski centar svetskog sporta. Saudijska Arabija više ne ulaže milione u fudbal samo zbog sporta – već zbog globalnog uticaja. Posle Katara, i SP 2026 deluje kao nastavak procesa u kojem fudbal postaje deo šire geopolitičke igre.
Sjedinjene Američke Države u čitavom projektu imaju posebnu ulogu. Za FIFA, američko tržište predstavlja zlatni rudnik. Ogromna TV prava, korporacijski sponzori i marketinška moć čine SP 2026 verovatno najisplativijim turnirom u istoriji sporta. Ali upravo zbog toga raste strah da će fudbal postati sporedan u odnosu na šou.
Mnogi navijači već sada postavljaju pitanje da li će Svetsko prvenstvo uopšte zadržati svoj stari identitet. Turnir koji je nekada bio simbol fudbalske strasti sve više liči na globalni medijski proizvod dizajniran za televiziju, sponzore i algoritme društvenih mreža.
Kvalifikacije za SP 2026 zato nisu bile samo borba za plasman. One su pokazale kako izgleda novi svetski fudbal – bogatiji, veći i globalniji nego ikada. Ali i fudbal koji je sve dalje od onoga što je nekada bio.
