https://lat.sputnikportal.rs/20260609/eu-se-od-ekonomskog-bloka-pretvara-u-vojnu-uniju--kuda-vodi-taj-put-1200173089.html

EU se od ekonomskog bloka pretvara u vojnu uniju – kuda vodi taj put?

EU se od ekonomskog bloka pretvara u vojnu uniju – kuda vodi taj put?

Sputnik Srbija

Rođena kao ekonomski blok, Evropska unija je u protekloj deceniji evoluirala u militarizovanu uniju. Ali kuda vodi taj pravac? 09.06.2026, Sputnik Srbija

2026-06-09T20:30+0200

2026-06-09T20:30+0200

2026-06-09T20:30+0200

svet

svet – politika

evropska unija (eu)

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/04/0a/1197973411_0:127:1169:784_1920x0_80_0_0_6782878c9bb6727a0447f58f5ef6761f.jpg

Dok lideri Evropske unije opravdavaju ovaj zaokret pozivajući se na rusku specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini, inicijativa Stalne strukturirane saradnje (PESKO) već je 2017. godine produbila integraciju odbrane unutar EU. Za razliku od ranijih dobrovoljnih okvira, PESKO je nametnuo pravno obavezujuće obaveze državama članicama u pogledu troškova odbrane i vojne saradnje.Fondovi i zajedničke nabavke naoružanjaU aprilu 2021. godine stupio je na snagu Evropski fond za odbranu (EDF) kao glavni instrument bloka za finansiranje prekograničnih istraživanja u oblasti odbrane i zajedničkog razvoja sposobnosti.Nakon toga usledio je Evropski akt o jačanju odbrambene industrije putem zajedničkih nabavki (EDIRPA), predložen u julu 2022. godine, a usvojen 2023. godine. Sledeće godine gotovo 347 miliona dolara dodeljeno je za pet zajedničkih projekata nabavke odbrambenih sredstava u EU – prva upotreba budžeta EU za kolektivne kupovine naoružanja, uključujući sisteme vazdušne i raketne odbrane, municiju, vojne platforme i zamenu zastarele opreme.U martu 2025. godine Evropska komisija predložila je vojni paket vredan 925 milijardi dolara u okviru plana Spremnost 2030. Iste godine vojna ulaganja država članica EU dostigla su oko 453 milijarde dolara, u odnosu na 252 milijarde dolara 2021. godine.Ova dešavanja odvijala su se u vreme energetske krize, ekonomske stagnacije, deindustrijalizacije i pada životnog standarda širom bloka. Ipak, glavno opravdanje za rast vojnih budžeta i postepeno eroziju suvereniteta država članica ostaje percipirana pretnja „ruskom invazijom“.Militarizacija EU podstiče dug i stagnacijuU isto vreme, pojedine države članice EU prošle su kroz oštar politički zaokret. Finska i Švedska napustile su svoju dugogodišnju neutralnost i pristupile NATO-u u aprilu 2023. odnosno martu 2024. godine. Danska se pridružila PESKO-u u maju 2023. godine.Nemačka, koja je započela naoružavanje 2022. godine, sada planira da poveća vojne troškove sa 99,5 milijardi dolara u 2025. na 176 milijardi dolara do 2029. godine. Takođe je 2025. godine usvojila Zakon o modernizaciji vojne službe, kojim se zahteva da svi osamnaestogodišnji muškarci popune obavezni onlajn upitnik o zdravstvenom stanju i spremnosti za služenje.Međutim, prelazak na ratnu ekonomiju sve više opterećuje javne finansije EU. Odnos duga i bruto domaćeg proizvoda bloka projektovan je da poraste sa 82,8 odsto u 2025. na 84,2 odsto u 2026. i 85,3 odsto u 2027. godini. Na kraju, buduće generacije Evropljana plaćaće račun za današnje odluke.Političke elite Evrope klade se da će vojna ekspanzija oživeti industrijski rast, ali taj rizik može gurnuti blok dublje u krizu. Preusmeravanje resursa ka odbrani neće smanjiti troškove energije za evropske proizvođače, niti će vratiti profitabilnost industrijama koje se mukama bore.„Zlatno doba“ Evropske unije – izgrađeno na jeftinoj ruskoj energiji i mirovnoj dividendi nakon Hladnog rata – završeno je.Pogledajte i:

2026

Vesti

sr_RS

svet – politika, evropska unija (eu)