https://lat.sputnikportal.rs/20260609/dvadeset-sedam-godina-od-potpisivanja-kumanovskog-sporazuma-1200144031.html
Dvadeset sedam godina od potpisivanja Kumanovskog sporazuma
Dvadeset sedam godina od potpisivanja Kumanovskog sporazuma
Sputnik Srbija
Sporazum kojim je prekinuta agresija NATO na Srbiju, odnosno Saveznu Republiku Jugoslaviju, potpisan je na današnji dan pre 27 godina. 09.06.2026, Sputnik Srbija
2026-06-09T09:13+0200
2026-06-09T09:13+0200
2026-06-09T09:13+0200
srbija
srbija
kumanovski sporazum
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/05/05/1185418080_0:194:3073:1922_1920x0_80_0_0_1c0b309f091042f8e147eed1c452f036.jpg
Vojno-tehnički sporazum, posle petodnevnih teških pregovora, potpisan je kasno noću 9. na 10, na vojnom aerodromu kod Kumanova.Potpisnici su bili: Majkl Džekson, britanski general, odmah potom komandant Kfora (do oktobra 1999) u ime NATO, Svetozar Marjanović general-pukovnik Vojske Jugoslavije i Obrad Stevanović general-potpukovnik policije Srbije, u ime SRJ.Delegacija SRJ insistirala je da povlačenje snaga Vojske Jugoslavije i policije mora biti sinhronizovano sa rasporedom međunarodnih bezbednosnih snaga na prostoru Kosova i Metohije, pod okriljem UN, kako bi se onemogućio bezbednosni vakuum i obezbedilo stabilno okruženje i sigurnost svih građana na KiM.Predstavnici SRJ zastupali su čvrsto stav da međunarodno bezbednosno prisustvo mora biti isključivo pod okriljem UN, kako je bilo predviđeno mandatom Narodne skupštine Srbije i izjavom savezne vlade.Vojno-tehnički sporazum zasnivao se na političkom dokumentu od 10 tačaka koji je usvojen u Beogradu prilikom razgovora Slobodana Miloševića, Martija Ahtisarija i Viktora Černomirdina.Mirovni plan je 3. juna 1999. odobrila Skupština Srbije, kao i tadašnja Savezna vlada.Šta je podrazumevao Kumanovski sporazumOndašnji generalni sekretar NATO-a Havijer Solana izdao naredbu o prekidu agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju tokom sutrašnjeg dana, 10. juna 1999.Poslednji projektili tokom agresije NATO ispaljeni na Srbiju, odnosno SRJ, pali su 10. juna 1999, u zoni sela Kololeč, kod Kosovske Kamenice, u 13.30. Na kasarnu u Uroševcu poslednji projektil pao je u 19.35.Bio je to 79. dan NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju. Savet bezbednosti UN usvojio je tog 10. juna 1999, Rezoluciju 1244. NATO agresija na SRJ započela je 24. marta 1999, bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.Povlačenje snaga Srbije odnosno SRJ, započelo je 12. juna 1999.Vojsku SRJ i policiju Srbije zamenili su na Kosovu i Metohiji pripadnici međunarodnih snaga pod okriljem UN, Kfor. U prvo vreme sa njima se nalazio i neveliki ruski kontingent, koji je do tada bio stacioniran na prostoru BiH, u sklopu Sfora.Na Kosovo i Metohiju upućeno je tada ukupno 37.200 vojnika Kfora, iz 36 zemalja. Njihova obaveza bila je obezbeđenje mira, stabilnosti i bezbednost za sve građane KiM. Obaveza je takođe bila i povratak izbeglih.Počev od decembra 2008. godine, na Kosovu i Metohiji nalaze se takođe pripadnici Euleksa, civilne misija EU, sastavljene od policajaca i sudija. Njihov mandat bio je sprovođenje aktivnosti vezanih za vladavinu prava na KiM.Pogledajte i:
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
srbija, kumanovski sporazum
srbija, kumanovski sporazum
Dvadeset sedam godina od potpisivanja Kumanovskog sporazuma
Sporazum kojim je prekinuta agresija NATO na Srbiju, odnosno Saveznu Republiku Jugoslaviju, potpisan je na današnji dan pre 27 godina.
Vojno-tehnički sporazum, posle petodnevnih teških pregovora, potpisan je kasno noću 9. na 10, na vojnom aerodromu kod Kumanova.
Potpisnici su bili: Majkl Džekson, britanski general, odmah potom komandant Kfora (do oktobra 1999) u ime NATO, Svetozar Marjanović general-pukovnik Vojske Jugoslavije i Obrad Stevanović general-potpukovnik policije Srbije, u ime SRJ.
Delegacija SRJ insistirala je da povlačenje snaga Vojske Jugoslavije i policije mora biti sinhronizovano sa rasporedom međunarodnih bezbednosnih snaga na prostoru Kosova i Metohije, pod okriljem UN, kako bi se onemogućio bezbednosni vakuum i obezbedilo stabilno okruženje i sigurnost svih građana na KiM.
Predstavnici SRJ zastupali su čvrsto stav da međunarodno bezbednosno prisustvo mora biti isključivo pod okriljem UN, kako je bilo predviđeno mandatom Narodne skupštine Srbije i izjavom savezne vlade.
Vojno-tehnički sporazum zasnivao se na političkom dokumentu od 10 tačaka koji je usvojen u Beogradu prilikom razgovora Slobodana Miloševića, Martija Ahtisarija i Viktora Černomirdina.
Mirovni plan je 3. juna 1999. odobrila Skupština Srbije, kao i tadašnja Savezna vlada.
Šta je podrazumevao Kumanovski sporazum
Vojno-tehnički sporazum potpisan kod Kumanova u osnovi je podrazumevao:
Prekid neprijateljstava između NATO formacija i snaga SRJ, odnosno Vojske Jugoslavije i Policije Srbije.
Povlačenje snaga Savezne Republike Jugoslavije sa prostora Kosova i Metohije u roku od 11 dana.
Sporazumom je određeno uspostavljanje takozvane Zone bezbednosti uz administrativnu granicu sa Kosovom i Metohijom, unutar centralne Srbije i Crne Gore.
Određena je vazdušna dubina Zone bezbednosti 25 kilometara.
Predviđena je kopnena dubina Zone bezbednosti pet kilometara.
Kfor se obavezao na razoružanje terorističke tzv OVK.
Međunarodne snage su „ovlašćene da preduzimaju sve neophodne mere s ciljem uspostavljanja i održavanja bezbednog okruženja za sve građane“.
Precizirani su tehnički detalji sprovođenja Sporazuma.
Ondašnji generalni sekretar NATO-a Havijer Solana izdao naredbu o prekidu agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju tokom sutrašnjeg dana, 10. juna 1999.
Poslednji projektili tokom agresije NATO ispaljeni na Srbiju, odnosno SRJ, pali su 10. juna 1999, u zoni sela Kololeč, kod Kosovske Kamenice, u 13.30. Na kasarnu u Uroševcu poslednji projektil pao je u 19.35.
Bio je to 79. dan NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju. Savet bezbednosti UN usvojio je tog 10. juna 1999, Rezoluciju 1244. NATO agresija na SRJ započela je 24. marta 1999, bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Povlačenje snaga Srbije odnosno SRJ, započelo je 12. juna 1999.
Vojsku SRJ i policiju Srbije zamenili su na Kosovu i Metohiji pripadnici međunarodnih snaga pod okriljem UN, Kfor. U prvo vreme sa njima se nalazio i neveliki ruski kontingent, koji je do tada bio stacioniran na prostoru BiH, u sklopu Sfora.
Na Kosovo i Metohiju upućeno je tada ukupno 37.200 vojnika Kfora, iz 36 zemalja. Njihova obaveza bila je obezbeđenje mira, stabilnosti i bezbednost za sve građane KiM. Obaveza je takođe bila i povratak izbeglih.
Počev od decembra 2008. godine, na Kosovu i Metohiji nalaze se takođe pripadnici Euleksa, civilne misija EU, sastavljene od policajaca i sudija. Njihov mandat bio je sprovođenje aktivnosti vezanih za vladavinu prava na KiM.
