Kompromis političkih aktera u Prištini teško zamisliv – hoće li spoljni faktor biti jezičak na vagi
© Tanjug / STR
Pratite nas
Teško da će albanske stranke preseći antisrpsku politiku i podeliti vlast sa Srpskom listom. Izvesno je da može doći do novih izbora a nije isključeno da se na tim sledećim izborima pojavi i sadašnji haški optuženik Hašim Tači, ocenjuju sagovornici Sputnjika povodom još jednog kruga izbora za skupštinu u Prištini.
Vanredni parlamentarni izbori održani su treći put za godinu i po dana, a prema preliminarnim rezultatima najviše glasova dobio je pokret Samoopredeljenje Aljbina Kurtija ali značajno manje nego na prethodnim decembarskim izborima.
Profesor Filozofskog fakulteta dr Miloš Ković, koji je i predsednik Pokreta za odbranu Kosova i Metohije, mišljenja je da će se ništa neće promeniti ili bar teško, ali dodaje da je zanimljivo da su procenti glasova koje su partije osvojile vrlo sliči procentima iz februara 2025. godine sa redovnih izbora za skupštinu privremenih institucija samouprave u Prištini.
„Sada nisu ni Božićni ni novogodišnji praznici i to se vidi u rezultatima Samoopredeljenja koji su niži nego na izborima decembra 2025. Ova sličnost sa februarskim izborima važi i za DPK Hašima Tačija kome se trenutno sudi u Hagu i za DSK u koji se vratila Vjosa Osmani a očekivalo se da će Osmani da privuče jedan deo glasača, što se i desilo ali ne u toj očekivanoj meri. Međutim ona ima drugi kapital a to su posebni odnosi sa Donaldom Trampom i njegovom administracijom. Stranka Ramuša Haradinaja AAK je tu sa nekih sedam, osam odsto i naravno Srpska lista koja bi trebalo da je uzela tih 10 mandata namenjenih Srbima i kojoj se ponavlja ista stvar kao i prethodnim ciklusima a to je otimanje jednog poslaničkog mesta. Ovoga puta je to baš flagrantno jer su brojevi pokazali da je Prizrenu uzeo 430 i kusur glasova dakle u sredini gde nema Srba gotovo,“ kaže Ković.
Otvaraju se ozbiljna iskušenja
Imamo i masovno glasanje u Đakovici i u Suvoj Reci gde, kako ističe Ković, takođe gotovo da nema Srba i jasno je da je deo Albanca dobio zadatak da glasa za Nenada Rašića.
„ To se očekivalo i Srpska lista je za to podnela tužbu Upravnom sudu, kao i prošli put mada tu niko nije optimista ali ono što je opasno jeste da Aljbin Kurti može sa ovom strategijom da nastavi i da im sledeći put uzmu dva mandata pa tri.. kada već Albanci glasaju za Nenada Rašića. Ovim se otvaraju dakle ozbiljna iskušenja za Srpsku listu i potrebno je da se uradi šta se može da se to spreči. Dakle takozvano Kosova i njegove institucije da se vratim na početak su ostale u stanju ukočenosti u kome su i bili i taj je ta zaglavljenost mnogo ozbiljnija nego posle decembarskih izbora. Očigledno da svake od pomenutih stranaka ima stabilno glasačko telo ali jasno je da bi spoljni uticaj ovde mnogo sada da bude odlučujući, ali to ćemo tek da vidimo. Takođe treba se odupreti iskušenju da se stanje na KiM normalizuje a mi sada govorimo o institucijama Kosova a sve je to nelegalno,“ podseća on.
Drugim rečima, ne može se očekivati normalna situacija u nenormalnoj tvorevini.
„Tamo gde imate režim aparthejda prema Srbima i teror nad srpskim stanovništvom i gde mi moramo da poznajemo i situaciju među albanskim stanovništvom jer je KiM naša južna pokrajina a Albanci ako već nudimo zajednički život i reintegraciju KIM u sastavu Srbije, onda se treba odupreti navikama da mislimo da to stanje može da se normalizuje pa da mi govorimo o jednom uređenom parlamentarnom životu - a nije tako. Ali naše je da razumemo,“ ocenjuje Ković.
Antisrpstvo nije dovoljno za život
Na pitanje ako je Kurti proglasio pobedu na temeljima antisrpske politike pitanje da li može sada albanska opozicija za razliku od februara da ostvari saradnju sa Srpskom listom ili je zajednički imenitelj za sve Albance ignorisanje Srpske liste i proterivanje Srba filozof dr Mario Kalik kaže sledeće:
„Moramo da sačekamo da se složi ova kombinatorika i da dođe do raspodele mandata i dok pristignu glasovi iz dijaspore. Trenutno iako je Kurti osvojio 43 odsto jasno je da ima pad u odnosu na decembar … Dakle primetno je izvesno razočaranje među Albancima jer nije dovoljno živeti samo na atisrpstvu već je potrebna i ekonomija i svašta nešto a oni u tom smislu ne napreduje. Nemaju napredak ni u evro integracijama ili u nekim drugim svetskim organizacijama kojima teže plus ako dodamo i demografski pad među Albancima koji je prisutan u odnosu na njihovu ekspanziju od pre nekoliko godina. Takođe ta cifra od dva miliona birača za ozbiljne poznavaoce prilika je sumnjiva. Antisrpstvo je služilo kao ta kompenzacija za neuspehe na planovima realne politike naročito za Kurtija koji je otišao dalje od svojih prethodnika i svojom Alternativom za sever u 13 tačaka započeo i produbio već postojeći progon Srba do jednog brutalnijeg nivoa od ukidanja srpskih institucija, progona i hapšenja Srba, implementacije kosovske policije, zavođenja samouprava itd … Dakle koriste se razni metodi kao što je naseljavanje oko 11.500 Albanca na sever Kosova, oduzimanja srpskih stanova, kuća nelegalno. Tako da su to sve razni planovi da se integriše sever u potpunosti,“ opisuje situaciju Kalik.
Sukob Amerike i Evrope prelama se i preko Prištine
On dodaje da je istovremeno perspektiva za saradnju albanskih stranaka sa Srpskom listom takva da su albanske strane spremne pre da ne dođu na vlast nego na tu opciju.
„ Da li će opozicione stranke taj model sada da promene i ostvare saradnju sa Srpskom listom tek ćemo videti. Mada za sad nema mnogo izgleda za optimizam. S druge strane, vidi se da Srpska lista ima stabilne glasače i da je čak ovoga puta dobila više glasova u odnosu na prethodne izbore,“ navodi on.
Sagovornici „ Sveta sa Sputnjikom “su u emisiji govorili i o spoljnom uticaju na Prištinu i o činjenici da je Kurti izgradio svoju karijeru na nekom marksističkom otporu i da se njegovi odnosi sa Amerikom kvare sa jedne strane dok sa druge nailazi na podršku kod Nemaca i Britanaca.
„Sve balkanske nacije su bile po većim ili manjim uticajem spoljnog faktora, ali kod Albanaca je to baš izrazito“, konstatuje Ković.
On podseća da je tzv. Kosovo američko čedo, a da je što se tiče aktuelne političke situacije postojala „posebna naklonost, pa i nežnost“ Trampove administracije prema Vjosi Osmani.
„U svim ovim krizama nastojali smo da razumemo ko stoji iza Kurtija i bilo je jasno u svakoj krizi da je to ili Britanija ili Nemačka a da se njegovi odnosi sa Amerikancima kvare….Vidimo da Vjosa Osmani ima određenu podršku Amerike i to je njen politički kapital. Razlaz između Osmanijeve i Kurtija je očigledno jedan od rezultata razlaza između EU i SAD. To se lepo vidi sada i u Sarajevu kada su u oni u sukobu oko građanina Šmita. To nije preterivanje, između njih zaista postoji sukob.“
To kako će se taj sukob dalje odraziti na raspodelu snaga u Prištini, po mišljenju profesora, zavisi od toga hoće li biti dogovora o glasanju u parlamentu o predsednikau tzv. Kosova.
„Na tome su upravo i raspisani ovi izbori. Vjosa Osmani je rekla da je to glavno pitanje, oglasila se odmah posle izbora i rekla da je glavno predsedničko mesto i da će to biti glavna tema“, navodi Ković.
Spoljni faktor može biti jezičak na vagi
On veruje da bi upravu tu mogao da se uključi neki spoljni faktor i da bude jezičak na vagi u postizanju bilo kakvog kompromisa između te dve strane.
U zaključku emisije sagovornici su izneli i mišljenje o tome da ako se sada ne oformi vlast, da li može da se očekuje da posle završenog suđenja Hašimu Tačiju koje se završava u julu u Haguako izađe na slobodu vrati se u politiku. Kako ocenjuju, sve je moguće, jer će Tači u tom slučaju imati i auru da je nepravedno zatočen.
