https://lat.sputnikportal.rs/20260607/sta-rusija-vidi-u-balkanskom-ogledalu-video-1200036139.html
Šta Rusija vidi u balkanskom ogledalu /video/
Šta Rusija vidi u balkanskom ogledalu /video/
Sputnik Srbija
Balkansko ogledalo šalje alarmantne znake Rusiji, jer mnoge priče sa Balkana kasnije počinju da žive svoj život na postsovjetskom prostoru. Balkan nas je naučio... 07.06.2026, Sputnik Srbija
2026-06-07T18:00+0200
2026-06-07T18:00+0200
2026-06-07T18:00+0200
rusija
rusija
rusija – politika
balkan
srbija
ukrajina
republika srpska (rs)
sergej markedonov
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/06/06/1200041719_0:145:1280:865_1920x0_80_0_0_0e9642f7c7304158655131cb9982ac2b.jpg
U Beograd je stigao radi učešća u „Balkanskom dijalogu 2026“, skupu na kom eksperti, naučnici, predstavnici državnih i društvenih organizacija i novinari iz Rusije i regiona razgovaraju o aktuelnim pitanjima, od energetike i bezbednosti, do uticaja medija.Balkanski metodi preslikani za RuseMarkedonov u intervjuu za Sputnjik ističe da su mnogi obrasci i metodi sa Balkana kasnije ponavljali na postsovjetskom prostoru, počev od demonizacije Srba koja je u novije vreme uz, kako kaže, kreativne korekcije, pretvorena u demonizaciju Rusa, samo što su oni sad „veliki Srbi uveličani srazmerno postsovjetskom prostoru“.“A ako po zapadnim medijima govore o ruskim napadima onda nek pokažu i drugu stranu. Inače ispada da je jedna strana apsolutno kriva za sve a druga stoji po strani i nikakvih krivaca tamo nema. Recimo, Starobeljsk kad su Ukrajinci nedavno gađali pedagoški koledž, tamo su poginuli tinejdžeri… A kad predstavnici Danske i Letonije u međunarondim institucijama kažu da uopšte sumnjaju da se to desilo i da možda Rusi lažu? Pa ako sumnjate, sedite u avion, autobus, dođite i vidite. U čemu je problem?”Ako govorimo u celini o nekim paralelama između postsovjetskog prostora i Balkana tu ima, prema oceni našeg sagovornika, nekoliko ključnih karakteristika, a pre svega činjenica da je postojao neki zajednički identitet.Mir se ne gradi ponižavanjem jedne straneOn dodaje da je balkansko ogledalo posebno interesantno za Rusiju i zato što je taj novi mozaik na jugoslovenskom prostoru u značajnoj meri prema zapadnim modelima, sviđalo se to nama ili ne.Trenutni rezultat što se tiče Balkana je, kako kaže, da je postignuto određeno smirivanje, ali da nije siguran da je taj mir trajan.„Ne nameravam da budem Kasandra i da iznosim loša proročanstva, ali očigledno je da ako gradite mir na ponižavanju jednih a veličanju drugih, na tome što ste od jednih uzeli novac iz džepa i teritorije, ljude i dali ih drugima, pre ili kasnije takva ravnoteža može da pukne. Pritom ni velemajstor političke igre kao što je maršal Tito nije uspeo definitivno da reši to pitanje, a sada deluju ličnosti koje su manjeg formata nego on. Eto to mi posmatramo s posebnom strepnjom jer nam se čini da u Gruziji, Ukrajini i na drugim tačkama postsovjetskog prostora neki ljudi koji sebe smatraju pobednicima u Hladnom ratu veruju da po toj osnovi imaju pravo da svima propisuju recepte i da će oni da rešavaju stvari ovako ili onako, eto, po balkanskom scenariju: kad će neko biti kažnjen a neko će biti proglašen isključivo žrtvom“, upozorava Markedonov i dodaje da nije ni čudo što Rusija na sve to ponekad emocionalno reaguje.Ukrajincima se sviđao presedan Srpske KrajineŠto se tiče Bosne, kad se završavao sukob 1995. godine, podseća on, raspored je bio takav da je bilo nemoguće tek tako uzeti srpsku figuru i ukloniti je sa šahovske table – pojavila se Republika Srpska.„Kasnije je za neke na Zapadu ona postala neki negativni model pa sam i pre početka Specijalne vojne operacije često slušao od nemačkih političara i diplomata da bi Rusija da napravi Republiku Srpsku u Donbasu i da je tako nešto loše i nefunkcionalno. Ali ljudi, pitao sam, ako tamo trećinu stanovništva u Bosni čine Srbi, šta ćete sa njima? Hoćete teritoriju bez stanovništva?“Još jedan model sa Balkana naš sagovornik vidi u dešavanjima u Ukrajini, a priseća se kako su mnogi ukrajinski političari otvoreno govorili da je predsedan Republike Srpske Krajine ono što je potrebno i za Ukrajinu.„Tu postoje dva momenta koja se mogu zaoštriti: to je multinacionalno društvo, jer u Hrvatskoj nisu živeli samo Hrvati, niti su u Bosni živeli samo bosanski muslimani. Kad je tamo Izetbegović govorio o nezavisnosti on i njegovo društvo i verovatno šira muslimanska zajednica bili su na to spremni, ali Srbi nisu. I Hrvati su, uzgred, imali svoje predstave o tome šta je najbolje. Odnosno, pre nego što kažeš „a“ ti razmisli i pogledaj kako će tvoja reč da ođekne. Isto je bilo u Ukrajini, kad su se dešavale sve te akcije na Majdanu.“Kako kaže, još tada je govorio da koliko god da se na Majdanu okupilo ljudi oni ne izražavaju stav svih 45 miliona stanovnika te zemlje i da „Ukrajina nije Majdan“.Srbija će odoleti pritiscima ZapadaU osvrtu na neutralnu politiku Srbije, Markedonov konstatuje da na Zapadu često govore da ona sedi na dve stolice i nikako da se opredeli.Markedonov ne spori da to nije lako, ali ističe da ako se Srbija ne bori i ako odustane da je niko neće ceniti. S druge strane, i Rusija, smatra on, treba da ima razumevanja za Srbiju i da joj pruža podršku.„Ako iz Beograda ne čujemo svakog dana reči ljubavi, već različite izjave, to ne znači da se sve srušilo. Potrebno je strateško strpljenje i manje emocija, a više pragmatizma. Ne dolazi svaki predsednik, budimo iskreni, na Paradu pobede, posebno kada treba prevazići određene prepreke i barijere. I na kraju — ne možemo pobeći od geografije. Srbija je deo Evrope. Uostalom, i Rusija je. Uvek govorim da Evropska unija i Evropa nisu isto”, poručuje sagovornik Sputnjika.Pogledajte i:
balkan
srbija
ukrajina
republika srpska (rs)
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
rusija, rusija – politika, balkan, srbija, ukrajina, republika srpska (rs), sergej markedonov
rusija, rusija – politika, balkan, srbija, ukrajina, republika srpska (rs), sergej markedonov
Šta Rusija vidi u balkanskom ogledalu /video/
Balkansko ogledalo šalje alarmantne znake Rusiji, jer mnoge priče sa Balkana kasnije počinju da žive svoj život na postsovjetskom prostoru. Balkan nas je naučio da multinacionalno društvo treba poštovati, inače će biti sukoba – stalno i uvek, a ako ih i rešite, ali nepravedno mir neće biti dugovečan, upozorava ruski ekspert Sergej Markedonov.
U Beograd je stigao radi učešća u „Balkanskom dijalogu 2026“, skupu na kom eksperti, naučnici, predstavnici državnih i društvenih organizacija i novinari iz Rusije i regiona razgovaraju o aktuelnim pitanjima, od energetike i bezbednosti, do uticaja medija.
Balkanski metodi preslikani za Ruse
Markedonov u intervjuu za Sputnjik ističe da su mnogi obrasci i metodi sa Balkana kasnije ponavljali na postsovjetskom prostoru, počev od demonizacije Srba koja je u novije vreme uz, kako kaže, kreativne korekcije, pretvorena u demonizaciju Rusa, samo što su oni sad „veliki Srbi uveličani srazmerno postsovjetskom prostoru“.
“A ako po zapadnim medijima govore o ruskim napadima onda nek pokažu i drugu stranu. Inače ispada da je jedna strana apsolutno kriva za sve a druga stoji po strani i nikakvih krivaca tamo nema. Recimo, Starobeljsk kad su Ukrajinci nedavno gađali pedagoški koledž, tamo su poginuli tinejdžeri… A kad predstavnici Danske i Letonije u međunarondim institucijama kažu da uopšte sumnjaju da se to desilo i da možda Rusi lažu? Pa ako sumnjate, sedite u avion, autobus, dođite i vidite. U čemu je problem?”
Ako govorimo u celini o nekim paralelama između postsovjetskog prostora i Balkana tu ima, prema oceni našeg sagovornika, nekoliko ključnih karakteristika, a pre svega činjenica da je postojao neki zajednički identitet.
“Sad ne govorimo da li je on bio dobar ili loš, ali su u najmanju ruku godinama stotine hiljada ljudi nešto u tome nalazile. Ali taj identitet je prestao da funkcioniše, došlo je do raspada i sada se to osmišljava. Nastale su nove formacije, ali kako graditi odnose – sa susedimo, sa svetom, ko su prijatelji, ko su protivnici, ko su saveznici? To je vrlo bolan proces. I naravno, kad dolazi do takvih promena menja se i identitet a uvek spoljni akteri pokazuju interesovanje za to. Postojala je Jugoslavija, postojao Sovjetski Savez, to su bile neke predvidive formacije, razumljive. Sad mnogo toga nije jasno“, objašnjava Markedonov.
Mir se ne gradi ponižavanjem jedne strane
On dodaje da je balkansko ogledalo posebno interesantno za Rusiju i zato što je taj novi mozaik na jugoslovenskom prostoru u značajnoj meri prema zapadnim modelima, sviđalo se to nama ili ne.
Trenutni rezultat što se tiče Balkana je, kako kaže, da je postignuto određeno smirivanje, ali da nije siguran da je taj mir trajan.
„Ne nameravam da budem Kasandra i da iznosim loša proročanstva, ali očigledno je da ako gradite mir na ponižavanju jednih a veličanju drugih, na tome što ste od jednih uzeli novac iz džepa i teritorije, ljude i dali ih drugima, pre ili kasnije takva ravnoteža može da pukne. Pritom ni velemajstor političke igre kao što je maršal Tito nije uspeo definitivno da reši to pitanje, a sada deluju ličnosti koje su manjeg formata nego on. Eto to mi posmatramo s posebnom strepnjom jer nam se čini da u Gruziji, Ukrajini i na drugim tačkama postsovjetskog prostora neki ljudi koji sebe smatraju pobednicima u Hladnom ratu veruju da po toj osnovi imaju pravo da svima propisuju recepte i da će oni da rešavaju stvari ovako ili onako, eto, po balkanskom scenariju: kad će neko biti kažnjen a neko će biti proglašen isključivo žrtvom“, upozorava Markedonov i dodaje da nije ni čudo što Rusija na sve to ponekad emocionalno reaguje.
Ukrajincima se sviđao presedan Srpske Krajine
Što se tiče Bosne, kad se završavao sukob 1995. godine, podseća on, raspored je bio takav da je bilo nemoguće tek tako uzeti srpsku figuru i ukloniti je sa šahovske table – pojavila se Republika Srpska.
„Kasnije je za neke na Zapadu ona postala neki negativni model pa sam i pre početka Specijalne vojne operacije često slušao od nemačkih političara i diplomata da bi Rusija da napravi Republiku Srpsku u Donbasu i da je tako nešto loše i nefunkcionalno. Ali ljudi, pitao sam, ako tamo trećinu stanovništva u Bosni čine Srbi, šta ćete sa njima? Hoćete teritoriju bez stanovništva?“
Još jedan model sa Balkana naš sagovornik vidi u dešavanjima u Ukrajini, a priseća se kako su mnogi ukrajinski političari otvoreno govorili da je predsedan Republike Srpske Krajine ono što je potrebno i za Ukrajinu.
„Tu postoje dva momenta koja se mogu zaoštriti: to je multinacionalno društvo, jer u Hrvatskoj nisu živeli samo Hrvati, niti su u Bosni živeli samo bosanski muslimani. Kad je tamo Izetbegović govorio o nezavisnosti on i njegovo društvo i verovatno šira muslimanska zajednica bili su na to spremni, ali Srbi nisu. I Hrvati su, uzgred, imali svoje predstave o tome šta je najbolje. Odnosno, pre nego što kažeš „a“ ti razmisli i pogledaj kako će tvoja reč da ođekne. Isto je bilo u Ukrajini, kad su se dešavale sve te akcije na Majdanu.“
Kako kaže, još tada je govorio da koliko god da se na Majdanu okupilo ljudi oni ne izražavaju stav svih 45 miliona stanovnika te zemlje i da „Ukrajina nije Majdan“.
Srbija će odoleti pritiscima Zapada
U osvrtu na neutralnu politiku Srbije, Markedonov konstatuje da na Zapadu često govore da ona sedi na dve stolice i nikako da se opredeli.
„A treba da se opredeli zato što ako je strateški cilj Evropska unija onda znači treba nekako svesti na minimum odnose sa Rusijom. Pitanje je kome to treba,“ kaže on i dodaje da je uveren da Srbija neće popustiti pred pritiscima.
Markedonov ne spori da to nije lako, ali ističe da ako se Srbija ne bori i ako odustane da je niko neće ceniti. S druge strane, i Rusija, smatra on, treba da ima razumevanja za Srbiju i da joj pruža podršku.
„Ako iz Beograda ne čujemo svakog dana reči ljubavi, već različite izjave, to ne znači da se sve srušilo. Potrebno je strateško strpljenje i manje emocija, a više pragmatizma. Ne dolazi svaki predsednik, budimo iskreni, na Paradu pobede, posebno kada treba prevazići određene prepreke i barijere. I na kraju — ne možemo pobeći od geografije. Srbija je deo Evrope. Uostalom, i Rusija je. Uvek govorim da Evropska unija i Evropa nisu isto”, poručuje sagovornik Sputnjika.
