Od Dositeja do veštačke inteligencije: Sto godina Univerzitetske biblioteke
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Nije najvažnije da li ćete imati biblioteku u džepu ili u zgradi. Najvažnije je nosite li biblioteku u duši, srcu, mozgu, u biću svome. Čitajte, zato što to nije pitanje šta ste pročitali, nego kako ćete se preoblikovati dok čitate, kaže u razgovoru za Sputnjik Aleksandar Jerkov, direktor Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.
Vek Univerzitetske biblioteke: priča o znanju koje traje
Sto godina od osnivanja Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“ obeleženo je 24. maja, na Dan slovenske pismenosti. Jubilej je bio povod za podsećanje na jednu od najvažnijih institucija kulture i obrazovanja u Srbiji, ali i za pitanje šta Univerzitetska biblioteka predstavlja danas – u vremenu digitalizacije, veštačke inteligencije i dubokih promena u načinu na koji ljudi uče, čitaju i dolaze do znanja.
Za upravnika biblioteke Aleksandra Jerkova, priča o ovoj instituciji ne počinje 1926. godine, kada je zvanično osnovana, već mnogo ranije. Govoreći o korenima Univerzitetske biblioteke, Jerkov podseća da istoriju ne treba posmatrati kroz formalne datume.
„To je sve jedna celina. Morala je biti neka knjiga u Velikoj školi tog časa kada je i sam Dositej u Velikoj školi - to je već jedna biblioteka u njoj. Ne treba da se stidimo svojih početaka i ne treba da ih skraćujemo“, kaže Aleksandar Jerkov.
Prema njegovom mišljenju, razvoj srpskog visokog obrazovanja i bibliotekarstva treba posmatrati kao kontinuitet koji vodi od manastirskih biblioteka, preko Velike škole i Liceja, do savremenog Univerziteta u Beogradu.
„Naši manastiri su takođe škole, obrazovne institucije prvog reda. Manastirske biblioteke su predivne i blistave i ne može se imati ništa lepše nego što su te biblioteke. Danas kad idete po svetu, najlepše što možete da vidite to su velike kraljevske biblioteke koje su mudri vladari podizali“, ističe naš sagovornik.
Upravo zato, kaže Jerkov, stogodišnjica ne označava samo vek postojanja jedne ustanove, već vek jedne institucionalne forme koja je nastavila mnogo stariju tradiciju srpske kulture i obrazovanja.
Biblioteka podignuta na ruševinama
Jedan od presudnih trenutaka u istoriji Univerzitetske biblioteke dogodio se nakon Prvog svetskog rata. Tokom austrougarskog bombardovanja Beograda uništena je biblioteka koja se nalazila u Kapetan-Mišinom zdanju. Posle rata, međunarodna fondacija Endrua Karnegija izdvojila je sredstva za obnovu tri biblioteke uništene na frontu – u Levenu, Remsu i Beogradu.
„Najvažniji trenutak je sama ideja da je ta biblioteka potrebna. Ona se dugo kuvala i pripremala, a onda realizovala u ne naročito povoljnom ambijentu posle Prvog svetskog rata. Karnegi je pomogao obnovu tri biblioteke srušene u ratu i jedna od njih bila je u Beogradu“, ističe Aleksandar Jerkov.
Važnu ulogu u uzdizanju Univerzitetske biblioteke imao je i kralj Aleksandar Karađorđević, koji je Univerzitetu ustupio zemljište na nekadašnjem trkalištu i podržao izgradnju nove zgrade.
Međutim, sama izgradnja nije tekla lako. Finansijske krize, nepovoljne monetarne okolnosti i nedostatak novca dovodili su do zastoja i novih problema. Biblioteka je, kako podseća Jerkov, nastala zahvaljujući upornosti ljudi koji nisu odustajali od ideje da Srbija mora imati modernu univerzitetsku biblioteku.
Branioci biblioteke
Istorija Univerzitetske biblioteke ne može se odvojiti od ličnosti koje su je stvarale i štitile. Pavle Popović, Aleksandar Belić, Veselin Čajkanović i Uroš Džonić ostavili su dubok trag ne samo u srpskoj nauci već i u životu ove institucije.
„To su bili ljudi koji su imali nešto što bi (Pjer) Burdije nazvao habitusom profesora. Nisu bili profesori zato što ih je neko izabrao za profesore, nego su birani za profesore zato što su bili profesori. I to i mi danas znamo. Kad se sretnemo među sobom, mi znamo ko je profesor, a ko je samo izabran za profesora“, ističe Aleksandar Jerkov.
On posebno izdvaja Pavla Popovića, koji je podneo predlog za osnivanje biblioteke, bio prvi predsednik njenog upravnog odbora i čak podneo ostavku u znak protesta zbog odnosa prema ustanovi.
„To su bile veličine ljudske i moralne, ljudi od integriteta, zanosa i posvećenosti. I obeležili su čitave epohe svojim stavom i svojim radom. Molim da se to upamti, da se to zna i da se ovim velikim ljudima s naklonom izrazi poštovanje“, naglašava naš sagovornik.
Biblioteka koja je i dalje puna
U vremenu kada se često govori o padu interesovanja za knjigu i čitanje, Jerkov ukazuje na jednostavnu činjenicu – biblioteka je i dalje prepuna korisnika.
„Mladi ljudi su divni, iako imaju i hiljadu nedostataka. Oni traže sebe u vremenu i prostoru. Znaju da budu zaneseni, znaju da budu i krajnje pragmatični. Ali sva naša nada leži u njima“, smatra profesor.
On naglašava da problem nije u mladim ljudima, nego u onima koji ih vaspitavaju i uče, kao i u samom vremenu u kojem živimo.
„Nemojte osuđivati mlade ljude, nego pogledajte sebe u lice. Da smo mi moćniji, snažniji, bolji i vredniji, sigurno da bi i mladi ljudi bili ubedljiviji. Ali biblioteka je uvek puna. I dalje je puna i oni istražuju i trude se“, navodi naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, biblioteka je danas mnogo više od mesta gde se pozajmljuju knjige. Ona je prostor susreta, učenja, saradnje i intelektualnog razvoja.
„Biblioteka nije magacin u koji dođeš, uzmeš knjigu kao cipelu, pa izađeš napolje da je obuješ. Biblioteka je informaciono mesto. Tamo te čeka bibliotekar, informator, specijalista. Tamo možeš da vidiš nove projekte i da se razvijaš“, navodi Aleksandar Jerkov.
Digitalna biblioteka i nova tehnološka era
Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“ je, kako podseća Jerkov, među prvima u regionu započela sistematsku digitalizaciju građe, a digitalna biblioteka je danas jedan od najvažnijih segmenata njenog rada.
„Prvo da pohvalimo našu Pretraživu digitalnu biblioteku koja je jedna od najnaprednijih i svakako vodeća biblioteka te vrste u regionu. Na tome smo uporno radili i, koliko smo znali i umeli, poslednjih godina držali korak s onim što se radi u svetu“, kaže Jerkov.
On, međutim, upozorava na to da je nova tehnološka revolucija već počela i da je uvođenje veštačke inteligencije u sve informatičke i informacione procese veliki zadatak za sve one koji se time bave. Jerkov, takođe, konstatuje da razvoj takvih sistema zahteva resurse koji daleko prevazilaze mogućnosti jedne biblioteke.
„Mi nismo u mogućnosti da platimo tri programera da rade specifično održavanje naših sistema, a kamoli da razvijamo i vežbamo posebne modele veštačke inteligencije“, kaže Aleksandar Jerkov.
Veštačka inteligencija ne sme biti zamena za znanje
Govoreći o veštačkoj inteligenciji, Jerkov odbacuje i nekritički optimizam i strahove. Prema njegovom mišljenju, sve zavisi od izvora na kojima se takvi sistemi zasnivaju.
„Veštačka inteligencija je genijalna platforma koja vam omogućava da razvijete mogućnost da se informišete, što s radošću prihvatam i odobravam, ali ona može da vam donese i to da budete podložni tuđim interesima i projekcijama, a da toga niste ni svesni. Veštačka inteligencija je dobrodošla, ali pod strogo određenim akademskim pravilima, u skladu s onim što je provereno, zasnovano, pouzdano, kritički izloženo. Onda je veštačka inteligencija vrhunski instrument. Ali ako čeprka po površini medijske pene i ako uzima polupouzdane podatke, onda dobijate obmanjivača“, uveren je Jerkov.
On naglašava da je zbog toga neophodno da se i na veštačku inteligenciju primenjuju ista akademska pravila koja važe u nauci.
„Ona pravila koja važe na univerzitetu – šta je provereno, zasnovano, pouzdano i kritički izloženo – treba primeniti i na veštačku inteligenciju. Onda je ona vrhunski instrument i treba je koristiti“, navodi naš sagovornik.
Zašto su biblioteke i dalje važne
Iako danas čitave biblioteke mogu da stanu u mobilni telefon, Jerkov smatra da se suština nije promenila.
„Meni nije svejedno da li je knjiga na ekranu ili u ruci, ali imam sigurno hiljadu knjiga u telefonu. To je pogodnost. I nije važno da li ćete imati biblioteku u džepu ili u zgradi. Važno je šta radite sa njom“, kaže naš sagovornik.
On, međutim, budućnost biblioteka ne vidi u borbi protiv tehnologije, već u očuvanju sposobnosti za koncentraciju, kritičko mišljenje i duboko čitanje, i napominje da su upravo to vrednosti koje Univerzitetska biblioteka pokušava da neguje već čitav vek.
Danas, kada obeležava stotu godišnjicu, ona je čuvar prošlosti, ali i mesto na kome se susreću tradicija i nove tehnologije, istraživači i studenti, papirna knjiga i digitalni svet. I, možda važnije od svega, kako ističe naš sagovornik, mesto koje i dalje podseća da znanje nije nešto što se jednostavno preuzima, već nešto što se strpljivo gradi.
„ Čitajte zato što tako razvijate svoje simboličke kapacitete, verbalne mogućnosti, mozak, pojmovno mišljenje. Mi moramo da se obrazujemo, mi moramo da treniramo, mi moramo da se posvetimo tome. Život nije rijaliti, nego jedna vrsta nastojanja da budeš najbolji koji možeš da budeš“, poručuje profesor Jerkov.
