https://lat.sputnikportal.rs/20260607/dan-mrmota-na-kosovu-video-1200065994.html
Dan mrmota na Kosovu /video/
Dan mrmota na Kosovu /video/
Sputnik Srbija
Od izlaska mrmota iz hibernacije u Pensilvaniji napravili su turističku atrakciju. Nekada su poljoprivrednici zaista i verovali u ovu tradiciju i prema ponašanju... 07.06.2026, Sputnik Srbija
2026-06-07T13:15+0200
2026-06-07T13:15+0200
2026-06-07T13:15+0200
srbija
srbija
srbija – politika
kosovo i metohija (kim)
emisija „prorok“
komentari i analitika
izbori
podkast
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/06/06/1200066762_0:160:3072:1888_1920x0_80_0_0_2777b689b8a8f2e0b7ed92a1fc8ad93d.jpg
U praksi se, međutim, svake godine ponavljalo jedno te isto, bez ikakve konkretne koristi i bez nekog posebnog smisla. Tako je odrednica „dan mrmota“ postala sinonim za neprestano „kretanje istom kružnicom“ i „ponavljanje prethodno proživljenog“.Iz „kruga“ se teško izlazi, osim radikalnim promenama, a nastavljanje procesa pre svega je znak trajanja krize i opasnog samozavaravanja o stabilnosti i kontinualnosti.U tom kontekstu dešavanja u političkom životu na Kosovu i Metohiji podsećaju na dan mrmota.Treći izbori u dve godineTokom 2025. godine parlamentarni izbori održani su dva puta, u februaru i decembru, a sada slede i treći uzastopni. Nakon februarskog glasanja 2025. godine nije postojala jasna parlamentarna većina, pa se još i moglo govoriti o neophodnosti organizovanja „novog kruga“, ali to obrazloženje nije adekvatno kada se govori o tekućim okolnostima.Sa stanovišta albanskih interesa i stabilnosti institucija u Prištini, sukob između Aljbina Kurtija i Vjose Osmani poptpuno je bespotreban i novi izbori neće doneti rešenje. Ako novi izbori ne donose rešenje, zašto se onda raspisuju?Ponavljanje jednog te istog u Prištini odigrava se zbog strateškog promašaja u proceni, pa se sada nastavlja „kretanje istom kružnicom“. Na strateški promašaj svakako su uticali i sponzori jednostranog proglašenja albanske nezavisnosti na Kosovu i Metohiji, no to ne relativizuje odgovornost albanskih političa.Pogrešna pretpostavkaElem, procena kako će pre ili kasnije Beograd podleći pritiscima i pristati na sva uslovljavanja nije zasnovana na realnim pokazateljima. Sa strane Beograda bilo je ustupaka, bilo je takođe i grešaka, lutanja i nedorečenosti, delom je i takav pristup ohrabrivao Prištinu i razne zapadne izaslanike, međutim – podrazumevajuće „crvene linije“ u pregovaračkom procesu apsolutno su jasne.Mada „pomerane“ nekoliko puta i „prekrajane“ shodno tekućim okolnostima u raznim etapama, ove „crvene linije“ ipak se odnose na mogućnost legitimizacije statusa albanske državolike tvorevine u međunarodnim odnosima.O daljoj legalizaciji tog statusa, što se srpskih interesa tiče, ne može biti nikakvog govora. I to predstavlja konstantu, kako u spoljnopolitičkom nastupu Srbije, tako i u unutrašnjoj srpskoj politici. Prosto, među Srbima nema spremnosti za promenu pristupa, to se lako primećuje u istraživanjima javnog mnjenja i polemikama koje se neprestano vode, što posledično utiče i na političke odluke. Za dogovor između Beograda i Prištine nužan je kompromis, uprkos tome što ova fraza deluje potrošeno i nakon dve decenije isprazno, jednostavno je tako.Može li se Srbija - nateratiIstovremeno, glavni tok albanskih stremljenja, a na čemu posebno insistira Aljbin Kurti, usmeren je prema proceni da se pristup Beograda može promeniti i da se Srbija ne nešto mora naterati. Na takav način, zapravo, među Srbima je samo učvršćivan dosadašnji pristup, a Srbija je primorana na preispitivanje dosadašnjih poteza, što se možda ne vidi dovoljno, ali na šta ukazuje čitav niz detalja. Zbog toga smo u ovom trenutku ne samo daleko od bilo kakvog kompromisa, nego se već postepeno uokvirava stav kako nikakvog kompromisa uopšte ne može biti. Šta nakon uokviravanja takvog stava?Naravno, kada se razmatra dalje odvijanje procesa postoji nekoliko faza, gradacijski poređanih, ali sve one upućuju na radikalizaciju i povećavanje konfliktnog potencijala. Kome to ide u prilog?Na Kosovu i Metohiji, pre svega kada je reč o najbrojnijim Albancima, uočavaju se trendovi koji ukazuju na duboku i sistemsku krizu. To su i depopulacija i masovne migracije stanovništva, epidemijski raširen osećaj besperspektivnosti, socijalno raslojavanje na uzak sloj superbogatih i široke krugove onih koji jedva sastavljaju kraj sa krajem, ekonomska neodrživost postavljene strukture, pitanje energetske bezbednosti koje se polako otvara u sklopu zelene agende.Strani uticaji se drmajuNa sve to nadovezuje se i priča o opasnom samozavaravanju ključnog dela političke elite o stabilnosti i kontinualnosti. U turbulentnom međunarodnom okruženju doslovno više ništa nije stabilno, a transformacija strukture svetskog političkog sistema ukazuje da prisustvujemo diskontinuitetu poretka koji je trajao prethodnih decenija. „Ponavljanje prethodno proživljenog“ ne nudi rešenje, neprestano organizovanje izbora nije smislen izlaz.Nije smislen izlaz ni za same Albance, ali nije ni rešenje za Srbiju. Jer, ako se ovako nastavi, pre ili kasnije završiće se sa neprijatnom radikalizacijom i daramatičnim povećavanjem konfliktnog potencijala. A da pri tome, niti jedan od nepovoljnih trendova neće biti preorijentisan.Često preterano samokritični i nepopustljivi u polemikama, fokusirani na „velike teme“ i još veća očekivanja od njihove aktualizacije, usput i opterećeni odjecima i otiscima raznih prsiholoških i propagandnih operacija plasiranih prethodnih decenija sa ciljem totalne demotivacije javnog mnjenja, u beogradskoj političkoj čaršiji nedovoljno se prate procesi unutar albanskog korpusa na Kosovu i Metohiji.Ovo je dijametralno suprotno percepciji iz Prištine, pa je i tamošnjoj političkoj čaršiji teško da poveruje u ovakvu konstataciju. Za tamošnju političku čaršiju bespredmetno je i da se pominje pojam kompromisa, kamoli da se razgovara šta on može podrazumevati.No, „dan mrmota“ koji će trajati ipak može odrediti ukupno i konačno opredeljenje prema pitanju postizanja kompromisa, a sa tim i determinisati posledice koje će uslediti. I za takvo opredeljenje i te posledice odgovornost neće biti u Beogradu.Pogledajte i:
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
srbija, srbija – politika, kosovo i metohija (kim), emisija „prorok“, komentari i analitika, izbori, podkast
srbija, srbija – politika, kosovo i metohija (kim), emisija „prorok“, komentari i analitika, izbori, podkast
Dan mrmota na Kosovu /video/
Od izlaska mrmota iz hibernacije u Pensilvaniji napravili su turističku atrakciju. Nekada su poljoprivrednici zaista i verovali u ovu tradiciju i prema ponašanju glodara procenjivali kakve će biti vremenske prilike tokom prelaska iz zime u proleće.
U praksi se, međutim, svake godine ponavljalo jedno te isto, bez ikakve konkretne koristi i bez nekog posebnog smisla. Tako je odrednica „dan mrmota“ postala sinonim za neprestano „kretanje istom kružnicom“ i „ponavljanje prethodno proživljenog“.
Iz „kruga“ se teško izlazi, osim radikalnim promenama, a nastavljanje procesa pre svega je znak trajanja krize i opasnog samozavaravanja o stabilnosti i kontinualnosti.
U tom kontekstu dešavanja u političkom životu na Kosovu i Metohiji podsećaju na dan mrmota.
Treći izbori u dve godine
Tokom 2025. godine parlamentarni izbori održani su dva puta, u februaru i decembru, a sada slede i treći uzastopni. Nakon februarskog glasanja 2025. godine nije postojala jasna parlamentarna većina, pa se još i moglo govoriti o neophodnosti organizovanja „novog kruga“, ali to obrazloženje nije adekvatno kada se govori o tekućim okolnostima.
Sa stanovišta albanskih interesa i stabilnosti institucija u Prištini, sukob između Aljbina Kurtija i Vjose Osmani poptpuno je bespotreban i novi izbori neće doneti rešenje. Ako novi izbori ne donose rešenje, zašto se onda raspisuju?
Ponavljanje jednog te istog u Prištini odigrava se zbog strateškog promašaja u proceni, pa se sada nastavlja „kretanje istom kružnicom“. Na strateški promašaj svakako su uticali i sponzori jednostranog proglašenja albanske nezavisnosti na Kosovu i Metohiji, no to ne relativizuje odgovornost albanskih političa.
Elem, procena kako će pre ili kasnije Beograd podleći pritiscima i pristati na sva uslovljavanja nije zasnovana na realnim pokazateljima. Sa strane Beograda bilo je ustupaka, bilo je takođe i grešaka, lutanja i nedorečenosti, delom je i takav pristup ohrabrivao Prištinu i razne zapadne izaslanike, međutim – podrazumevajuće „crvene linije“ u pregovaračkom procesu apsolutno su jasne.
Mada „pomerane“ nekoliko puta i „prekrajane“ shodno tekućim okolnostima u raznim etapama, ove „crvene linije“ ipak se odnose na mogućnost legitimizacije statusa albanske državolike tvorevine u međunarodnim odnosima.
O daljoj legalizaciji tog statusa, što se srpskih interesa tiče, ne može biti nikakvog govora. I to predstavlja konstantu, kako u spoljnopolitičkom nastupu Srbije, tako i u unutrašnjoj srpskoj politici. Prosto, među Srbima nema spremnosti za promenu pristupa, to se lako primećuje u istraživanjima javnog mnjenja i polemikama koje se neprestano vode, što posledično utiče i na političke odluke. Za dogovor između Beograda i Prištine nužan je kompromis, uprkos tome što ova fraza deluje potrošeno i nakon dve decenije isprazno, jednostavno je tako.
Može li se Srbija - naterati
Istovremeno, glavni tok albanskih stremljenja, a na čemu posebno insistira Aljbin Kurti, usmeren je prema proceni da se pristup Beograda može promeniti i da se Srbija ne nešto mora naterati. Na takav način, zapravo, među Srbima je samo učvršćivan dosadašnji pristup, a Srbija je primorana na preispitivanje dosadašnjih poteza, što se možda ne vidi dovoljno, ali na šta ukazuje čitav niz detalja. Zbog toga smo u ovom trenutku ne samo daleko od bilo kakvog kompromisa, nego se već postepeno uokvirava stav kako nikakvog kompromisa uopšte ne može biti. Šta nakon uokviravanja takvog stava?
Naravno, kada se razmatra dalje odvijanje procesa postoji nekoliko faza, gradacijski poređanih, ali sve one upućuju na radikalizaciju i povećavanje konfliktnog potencijala. Kome to ide u prilog?
Na Kosovu i Metohiji, pre svega kada je reč o najbrojnijim Albancima, uočavaju se trendovi koji ukazuju na duboku i sistemsku krizu. To su i depopulacija i masovne migracije stanovništva, epidemijski raširen osećaj besperspektivnosti, socijalno raslojavanje na uzak sloj superbogatih i široke krugove onih koji jedva sastavljaju kraj sa krajem, ekonomska neodrživost postavljene strukture, pitanje energetske bezbednosti koje se polako otvara u sklopu zelene agende.
Na sve to nadovezuje se i priča o opasnom samozavaravanju ključnog dela političke elite o stabilnosti i kontinualnosti. U turbulentnom međunarodnom okruženju doslovno više ništa nije stabilno, a transformacija strukture svetskog političkog sistema ukazuje da prisustvujemo diskontinuitetu poretka koji je trajao prethodnih decenija. „Ponavljanje prethodno proživljenog“ ne nudi rešenje, neprestano organizovanje izbora nije smislen izlaz.
Nije smislen izlaz ni za same Albance, ali nije ni rešenje za Srbiju. Jer, ako se ovako nastavi, pre ili kasnije završiće se sa neprijatnom radikalizacijom i daramatičnim povećavanjem konfliktnog potencijala. A da pri tome, niti jedan od nepovoljnih trendova neće biti preorijentisan.
Često preterano samokritični i nepopustljivi u polemikama, fokusirani na „velike teme“ i još veća očekivanja od njihove aktualizacije, usput i opterećeni odjecima i otiscima raznih prsiholoških i propagandnih operacija plasiranih prethodnih decenija sa ciljem totalne demotivacije javnog mnjenja, u beogradskoj političkoj čaršiji nedovoljno se prate procesi unutar albanskog korpusa na Kosovu i Metohiji.
Ovo je dijametralno suprotno percepciji iz Prištine, pa je i tamošnjoj političkoj čaršiji teško da poveruje u ovakvu konstataciju. Za tamošnju političku čaršiju bespredmetno je i da se pominje pojam kompromisa, kamoli da se razgovara šta on može podrazumevati.
No, „dan mrmota“ koji će trajati ipak može odrediti ukupno i konačno opredeljenje prema pitanju postizanja kompromisa, a sa tim i determinisati posledice koje će uslediti. I za takvo opredeljenje i te posledice odgovornost neće biti u Beogradu.
