U ruci vam je repetitor! Špijuniranje ruskih zvaničnika ogolilo kraj interneta kakav poznajemo
© Foto : Slika generisana veštačkom inteligencijom
Pratite nas
Kada kupimo mobilni telefon, to ne znači da je on naš. Na nivou hardvera, u procesor se može ubaciti mali program koji pokreće sistem i sve što uređaj vidi i čuje prosleđuje u određeni oblak, klaud. Klasično prisluškivanje je mrtvo. Živimo u dobu nadzornog kapitalizma, podaci se sakupljaju automatski, masovno. Sada smo svi na udaru. Bez prestanka.
Ovim rečima Slobodan Stojičević, publicista i stručnjak za digitalnu suverenost, objašnjava novi model globalnog tehnološkog i geopolitičkog rata u kojem su pametni uređaji postali najmoćnije oružje za profilisanje i kontrolu:
„Svet se nalazi na prekretnici koja će iz korena promeniti digitalni prostor. Odbrana privatnosti i državne bezbednosti više nije pitanje softverskih zakrpa, već opstanka same države".
Naš sagovornik tvrdi da nijedna država, koja želi da opstane, više neće moći da dozvoli da bude deo otvorenog globalnog mrežnog prostora, jer danas na više mesta u svetu postoje baze podataka pomoću kojih se iz inostranstva može direktno upravljati stanovništvom tuđe zemlje.
"Države koje ne ostvare digitalnu suverenost, potpuno spreče curenje podataka o svojim građanima u inostranstvo, jednostavno će nestati u talasima veštački izazvanih nemira, masovnih histerija i građanskih ratova“, kaže i dodaje da smo te primere već videli”.
Jedini način odbrane je postavljanje sopstvenih nacionalnih DNS servera na ulazu u svoj deo mreže, čime se efikasno štiti mozak sopstvenih građana od spoljnog profilisanja. Nije reč o izolaciji radi izolacije, već elementarnoj bezbednosnoj odbrani.
„Kina je to uradila odavno, Rusija se u velikoj meri zatvorila i zaštitila nakon početka sukoba u Ukrajini, a to uspešno rade i druge zemlje. Mali narodi i države moraju shvatiti da je suvereni nacionalni internet jedini štit od nevidljivog sajber kolonijalizma koji kroz ekran mobilnog telefona ulazi u svest svakog pojedinca“, kaže Stojičević.
Sajber udar na Moskvu
Povod za naš razgovor je zvanično saopštenje ruske Federalne službe bezbednosti (FSB) o otkrivanju masovne operacije stranih obaveštajnih službi.
Otkrivena je operacija za dobijanje informacija sa pametnih telefona visokih ruskih zvaničnika, zaraženih zlonamernim softverom.
U toku je opsežna istraga koja obuhvata identifikovanje počinilaca, lociranje kanala i infrastrukture sa koje su napadi vođeni, kao i precizno utvrđivanje konkretnih žrtava i obima ugroženih podataka.
Ovaj incident je ogolio činjenicu da u savremenom svetu niko, pa ni najčuvaniji državni funkcioneri, nije imun na digitalnu infiltraciju, ukoliko koristi komercijalni hardver.
Znaju o nama, više nego mi sami
Stojičević kaže da prvo moramo da razumemo da prisluškivanje više ne postoji. Nekada se tako zvalo, jer je neko nekoga fizički slušao na vezi i želeo da sazna šta on govori u tom trenutku. Danas je reč o masovnom skupljanju podataka, takozvanom data miningu.
„Oni skupljaju sve, vašu lokaciju i kretanje, istoriju pretraga na internetu, ali ono što je najvažnije, graf komunikacije, odnosno saznanje s kim uopšte stupate u kontakt. Na osnovu tih algoritama personalizacije, velike tehnološke kompanije i data brokeri profilšu vaše karakterne osobine, sklonosti, želje i mane“.
Stojičević dodaje da su klasični kompromitujući materijali za ucenu otišli u drugi plan, jer oni koji rade nešto protivzakonito već umeju to da sakriju. Međutim, kroz sisteme ril tajm bidinga, nadzornog kapitalizma, pametni uređaji nas slušaju i gledaju sve vreme.
„Audio se pretvara u tekst, prepoznaje se pojam i sistem kreira vaše interesovanje. Ako Ajfon na svakih nekoliko minuta šalje šifrovane podatke u svoj klaud, jasno je da se prati kompletno ponašanje korisnika. Algoritam vas na kraju poznaje bolje nego što poznajete sami sebe. Na osnovu toga se ne predviđaju samo vaše potrošačke želje, već se direktno kreira ono o čemu ćete sutra misliti“.
Iindirektno praćenje zavničnika
Naš sagovornik dodaje da je situacija još kompleksnija kada govorimo o državnim zvaničnicima i važnim političarima. Njih, naravno, savetuju bezbednosne službe, ali tu se uvek sudaraju ljudski ego i tehnologija:
„Mnogi misle, ne može mi niko ništa, odbijaju da slušaju bezbednjake, dok se ne opeku, dok im ne procure podaci ili dok ne shvate da su ucenjeni. Svaki pametni telefon je u suštini tuđi repetitor u vašim rukama. Čak i ako promenite operativni sistem, na nivou samog hardvera i procesora može postojati fabrički ugrađen BIOS (Bejzik input autput sistem) koji ima skrivenu komandu da sve što telefon vidi i čuje šalje u tuđi oblak, čak i kada je uređaj ugašen“.
Stojičević dodaje da strane službe namenski prave naizgled benigne aplikacije prilagođene ciljnim grupama, od verskih kalendara, tako se, recimo, mogu pratiti potencijalni islamski teroristi, do aplikacija za vremensku prognozu ili sportskih kladionica koje korisnici sami instaliraju i tako predaju sve podatke.
Za štićene ličnosti opasnost je tolika da se u njihovoj blizini uglavnom ne drže čak ni moderni pametni televizori. Zato su zapadne službe pre deset godina razvile tehniku indirektnog praćenja.
„Pošto nisu mogli da prate direktno Putina i njegove ministre, počeli su da prate telefone njegovog obezbeđenja i njihove rodbine. Ako algoritam detektuje da je supruga člana obezbeđenja iznenada otišla sama sa decom na odmor, to je indirektan podatak da je muž na tajnom službenom putu sa predsednikom. Sve te baze spaja sistem poput američkog Palantira, koji povezuje stotine različitih izvora podataka i omogućava hirurški precizno upravljanje informacijama“.
Fabrike trolova i upravljanje umom
Ovaj stučnjak dodaje da je sledeći, najviši nivo ove tehnologije, takozvani „majndset manadžment'" ili upravljanje umom, gde se prediktivna analitika koristi za politički inženjering i hibridni rat:
„Više se ne reklamira samo proizvod, već i lajf stajl ili političko ubeđenje kroz targetiranje specifičnih društvenih grupa. Na primer, ukrajinski CIPSO, Centri za informaciono-psihološke operacije, koordiniraju stotine hiljada dobrovoljaca u sajber armiji. To su obični ljudi koji, dok čekaju dete sa treninga, preko aplikacija dobijaju memove i zadatke da ih hiljadama puta plasiraju na protivničke mreže, tako šire paniku i defetizam“.
Stojičević dodaje da ovo rade i profesionalne marketinške agencije širom sveta, koje funkcionišu kao prave fabrike trolova. Kada neka multinacionalna kompanija želi da progura projekat koji izaziva otpor naroda, poput rudarenja litijuma, ona unajmi agenciju koja istovremeno upravlja obema stranama:
„Jedna ekipa pravi memove koji pokret protiv rudarenja guraju u ekstremizam i nasilje kako bi ga ogadili običnom narodu, dok druga ekipa istovremeno servira priče o ekonomskom blagostanju i bogatstvu. Na taj način se preko interneta stvara kontrolisana kriza i upravlja javnim mnjenjem, a da obični građani veruju kako sami donose odluke“, objašnjava na primeru naš sagovornik i dodaje da se po istom principu rade i političke kampanje.
Algoritam birao mete u Iranu
Podaci se ne sakupljaju samo radi marketinga i političkog inženjeringa, već i za direktno, hirurško eliminisanje meta na osnovu porodičnih i emotivnih veza, dodaje Stojičević i ilustruje stravičnim primerom sa Bliskog istoka, napadom na školu u kojoj je stadalo više od 170 devojčica.
„Razlog zašto je gađana baš ta lokacija leži u činjenici da je jedna od učiteljica u toj školi bila bliska rođaka važnog iranskog funkcionera. Sistem Palantir je, kroz masovnu obradu podataka i uz pomoć veštačke inteligencije, automatski mapirao porodične veze donosilaca odluka. Cilj nije bio vojni objekat, već psihološki udar na čoveka u vrhu vlasti. Algoritam je izračunao da će ga ta tragedija lično slomiti i uticati na njegove dalje odluke u ratu. Podatke o toj rodbinskoj vezi sistem je povukao sa skrivenih hakerskih foruma i baza podataka koje kupuju data brokeri“.
Naš sagovornik podvlači da nas sve ove strašne činjenice neminovno vode ka onome što će se, siguran je, desiti u narednih nekoliko godina, digitalnoj suverenosti. R,aspadu jedinstvenog interneta kakvog danas poznajemo, odnosno postavljanju nacionalnih servera na ulazu u deo mreže određene države.
