https://lat.sputnikportal.rs/20260606/sunce-mozda-ulazi-u-novu-fazu-naucnici-otkrili-neocekivane-promene-u-njegovoj-unutrasnjosti-1200050190.html
Sunce možda ulazi u novu fazu: Naučnici otkrili neočekivane promene u njegovoj unutrašnjosti
Sunce možda ulazi u novu fazu: Naučnici otkrili neočekivane promene u njegovoj unutrašnjosti
Sputnik Srbija
Naučnici su utvrdili da merenja Sunčeve aktivnosti na njegovoj površini ne pružaju potpunu sliku njegovog ponašanja. Zavirujući dublje nego ikada ranije, astronomi... 06.06.2026, Sputnik Srbija
2026-06-06T21:43+0200
2026-06-06T21:43+0200
2026-06-06T21:43+0200
nauka i tehnologija
društvo
svemir
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/03/1e/1197525679_0:64:1168:721_1920x0_80_0_0_42f3f3975451cb555c8bb6f6b7ac5445.jpg
Istraživači ističu da su otkrili dokaze o sistematskim promenama u ciklusu Sunčeve aktivnosti.Prema rečima astrofizičara Bila Čaplina sa Univerziteta u Birmingemu, vodećeg autora nove studije, ključno je to što se magnetna aktivnost sa svakim novim ciklusom sve više ograničava na oblasti blizu površine Sunca.Sunčeva aktivnost prirodno raste i opada u okviru jedanaestogodišnjeg ciklusa. Tokom solarnog minimuma Sunce je relativno mirno, dok u periodu solarnog maksimuma postaje znatno aktivnije, sa čestim izbacivanjem snažnih erupcija i koronalnih izbacivanja mase. Ove pojave mogu da utiču na rad satelita, Dži-Pi-Es sistema, komunikacija i elektroenergetskih mreža na Zemlji.Ove cikluse pokreće Sunčevo magnetno polje. Unutrašnjost Sunca je turbulentna, a njegova nejednaka rotacija — brža na ekvatoru nego na polovima — neprestano uvija i rasteže magnetno polje. Svakih oko 11 godina dolazi do zamene severnog i južnog magnetnog pola, čime se završava jedan solarni ciklus.Podaci iz dubine Sunca otkrivaju nove obrascePrethodni solarni ciklusi pokazali su promene u ukupnoj aktivnosti Sunca. Na primer, ciklus 24 bio je primetno slabiji, a očekivalo se da će se taj trend nastaviti i u sadašnjem ciklusu 25. Međutim, nova merenja ukazuju da se ispod površine Sunca dešavaju složeni i neočekivani procesi.Da bi istražili unutrašnjost zvezde, Čaplin i njegove kolege analizirali su skoro četiri decenije podataka iz mreže BiSON (Birmingham Solar Oscillations Network). Podaci prikupljani od 1987. godine obuhvataju solarne cikluse od 22. do 25.BiSON je mreža od šest spektrometara raspoređenih širom sveta, koji neprekidno prate Sunce još od 1976. godine.Naučnici su primenili tehniku helioseizmologije, koja otkriva sitne promene u Sunčevoj svetlosti izazvane vibracijama u njegovoj unutrašnjosti. Analizirane su takozvane „p mod oscilacije“, koje nastaju usled širenja zvučnih talasa kroz Sunce, zbog čega ono „odzvanja“ poput ogromnog termonuklearnog zvona.S obzirom na to da se unutrašnjost Sunca ne može direktno posmatrati, naučnici koriste ovaj metod slično kao što geolozi proučavaju unutrašnjost Zemlje pomoću seizmičkih talasa. Vibracije unutar Sunca izazivaju veoma male promene u njegovoj svetlosti, a njihova analiza omogućava zaključke o procesima koji se odvijaju duboko ispod površine.Neočekivan nesklad između površine i unutrašnjosti SuncaDa bi procenili aktivnost na različitim dubinama, tim je analizirao tri frekvencijska opsega oscilacija: niske, srednje i visoke. Te podatke su zatim uporedili sa uobičajenim pokazateljima površinske aktivnosti, kao što su broj i veličina sunčevih pega i merenja Sunčevog radio-zračenja.Uočen je izuzetan obrazac: dok je spoljašnja aktivnost Sunca slabija, u skladu sa dosadašnjim očekivanjima, njegove unutrašnje visokofrekventne oscilacije su jače i više podsećaju na starije, aktivnije solarne cikluse. Istraživači navode da to ukazuje da se magnetna aktivnost i strukturne promene izazvane solarnim ciklusom sve više ograničavaju na plitke slojeve, oko 1000 kilometara ispod površine.Ovo istraživanje takođe ukazuje na promenu u odnosu između unutrašnjih i spoljašnjih procesa na Suncu.Astronomkinja Sarbani Basu sa Univerziteta Jejl ističe da se odnos između unutrašnjih oscilacija i površinske aktivnosti menjao tokom poslednjih nekoliko ciklusa.Ona dodaje da će dalja posmatranja pokazati kako će se ovaj odnos razvijati kako se ciklus 25 bude bližio kraju i kako se oko 2030. godine bude započeo ciklus 26.Prema njenim rečima, ostaje otvoreno pitanje da li će se ovaj trend nastaviti ili će doći do novih promena u ponašanju Sunca.Basu zaključuje da se ovaj trend ne može objasniti samo slabljenjem magnetnih polja, već da ukazuje na moguću strukturnu reorganizaciju načina na koji se magnetna aktivnost Sunca skladišti ispod njegove površine.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
društvo, svemir
Sunce možda ulazi u novu fazu: Naučnici otkrili neočekivane promene u njegovoj unutrašnjosti
Naučnici su utvrdili da merenja Sunčeve aktivnosti na njegovoj površini ne pružaju potpunu sliku njegovog ponašanja. Zavirujući dublje nego ikada ranije, astronomi su „osluškivali“ unutrašnje vibracije naše zvezde i uočili značajne promene tokom poslednjih 40 godina, koje ukazuju na to da Sunce možda ulazi u drugačiji režim ponašanja.
Istraživači ističu da su otkrili dokaze o sistematskim promenama u ciklusu Sunčeve aktivnosti.
Prema rečima astrofizičara Bila Čaplina sa Univerziteta u Birmingemu, vodećeg autora nove studije, ključno je to što se magnetna aktivnost sa svakim novim ciklusom sve više ograničava na oblasti blizu površine Sunca.
Sunčeva aktivnost prirodno raste i opada u okviru jedanaestogodišnjeg ciklusa. Tokom solarnog minimuma Sunce je relativno mirno, dok u periodu solarnog maksimuma postaje znatno aktivnije, sa čestim izbacivanjem snažnih erupcija i koronalnih izbacivanja mase. Ove pojave mogu da utiču na rad satelita, Dži-Pi-Es sistema, komunikacija i elektroenergetskih mreža na Zemlji.
Ove cikluse pokreće Sunčevo magnetno polje. Unutrašnjost Sunca je turbulentna, a njegova nejednaka rotacija — brža na ekvatoru nego na polovima — neprestano uvija i rasteže magnetno polje. Svakih oko 11 godina dolazi do zamene severnog i južnog magnetnog pola, čime se završava jedan solarni ciklus.
Podaci iz dubine Sunca otkrivaju nove obrasce
Prethodni solarni ciklusi pokazali su promene u ukupnoj aktivnosti Sunca. Na primer, ciklus 24 bio je primetno slabiji, a očekivalo se da će se taj trend nastaviti i u sadašnjem ciklusu 25. Međutim, nova merenja ukazuju da se ispod površine Sunca dešavaju složeni i neočekivani procesi.
Da bi istražili unutrašnjost zvezde, Čaplin i njegove kolege analizirali su skoro četiri decenije podataka iz mreže BiSON (Birmingham Solar Oscillations Network). Podaci prikupljani od 1987. godine obuhvataju solarne cikluse od 22. do 25.
BiSON je mreža od šest spektrometara raspoređenih širom sveta, koji neprekidno prate Sunce još od 1976. godine.
Naučnici su primenili tehniku helioseizmologije, koja otkriva sitne promene u Sunčevoj svetlosti izazvane vibracijama u njegovoj unutrašnjosti. Analizirane su takozvane „p mod oscilacije“, koje nastaju usled širenja zvučnih talasa kroz Sunce, zbog čega ono „odzvanja“ poput ogromnog termonuklearnog zvona.
S obzirom na to da se unutrašnjost Sunca ne može direktno posmatrati, naučnici koriste ovaj metod slično kao što geolozi proučavaju unutrašnjost Zemlje pomoću seizmičkih talasa. Vibracije unutar Sunca izazivaju veoma male promene u njegovoj svetlosti, a njihova analiza omogućava zaključke o procesima koji se odvijaju duboko ispod površine.
Neočekivan nesklad između površine i unutrašnjosti Sunca
Da bi procenili aktivnost na različitim dubinama, tim je analizirao tri frekvencijska opsega oscilacija: niske, srednje i visoke. Te podatke su zatim uporedili sa uobičajenim pokazateljima površinske aktivnosti, kao što su broj i veličina sunčevih pega i merenja Sunčevog radio-zračenja.
Uočen je izuzetan obrazac: dok je spoljašnja aktivnost Sunca slabija, u skladu sa dosadašnjim očekivanjima, njegove unutrašnje visokofrekventne oscilacije su jače i više podsećaju na starije, aktivnije solarne cikluse. Istraživači navode da to ukazuje da se magnetna aktivnost i strukturne promene izazvane solarnim ciklusom sve više ograničavaju na plitke slojeve, oko 1000 kilometara ispod površine.
„Ovo je prvo otkriće takve vrste i ne bi bilo moguće bez dugogodišnjih posmatranja mreže BiSON. Dugoročno praćenje je ključno za otkrivanje ovakvih trendova, a bolje razumevanje Sunčevog magnetizma poboljšaće prognoze svemirskog vremena i zaštitu naše tehnološke infrastrukture“, naveo je Čaplin.
Ovo istraživanje takođe ukazuje na promenu u odnosu između unutrašnjih i spoljašnjih procesa na Suncu.
Astronomkinja Sarbani Basu sa Univerziteta Jejl ističe da se odnos između unutrašnjih oscilacija i površinske aktivnosti menjao tokom poslednjih nekoliko ciklusa.
Ona dodaje da će dalja posmatranja pokazati kako će se ovaj odnos razvijati kako se ciklus 25 bude bližio kraju i kako se oko 2030. godine bude započeo ciklus 26.
Prema njenim rečima, ostaje otvoreno pitanje da li će se ovaj trend nastaviti ili će doći do novih promena u ponašanju Sunca.
Basu zaključuje da se ovaj trend ne može objasniti samo slabljenjem magnetnih polja, već da ukazuje na moguću strukturnu reorganizaciju načina na koji se magnetna aktivnost Sunca skladišti ispod njegove površine.
