https://lat.sputnikportal.rs/20260606/resenje-je-energetski-miks-mininuklearka-na-dugom-stapu-video-1200037116.html
Rešenje je energetski miks: Mininuklearka na dugom štapu /video/
Rešenje je energetski miks: Mininuklearka na dugom štapu /video/
Sputnik Srbija
Iako se u poslednje dve decenije dosta odmaklo u razvoju modularnih nuklearnih reaktora u svetu su u pogonu samo četiri - dva ruska i dva kineska. U različitim... 06.06.2026, Sputnik Srbija
2026-06-06T09:30+0200
2026-06-06T09:30+0200
2026-06-06T09:30+0200
ekonomija
ekonomija
srbija – ekonomija
energetika
nuklearna elektrana
nuklearna energija
energija sputnjika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/02/05/1182346508_0:97:1024:673_1920x0_80_0_0_63392bf1e483198ac5d08d190adc4dfa.jpg
Na to ukazuje pomoćnik direktora sektora za tehnološki razvoj u nuklearnom institutu „Vinča“, Predrag Škobalj.Prvo velika, pa onda maleOn je u emisiji Energija Sputnjika podsetio i na preporuku Međunarodne atomske agencije da bi neko ko se prvi put upušta u nuklearni program prvo trebalo da gradi konvencionalnu nuklearku za koje se zna standard, pa tek onda da razmišlja o malim modularni reaktorima –SMR (small modular reactor), jer su još u razvoju i za njih ne postoje sve procedure.Pitanje može li Srbija svoju energetsku bezbednost graditi pre na mininuklearkama nego na konvencionalnoj nuklearnoj elektrani podstakla je vest iz Kine da bi ona u Srbiji mogla da gradi SMR. Prilikom nedavne posete Kini predsednik Srbije Aleksandar Vučić je preneo da smo od domaćina dobili konkretnu ponudu za izgradnju SMR i to sa veoma povoljnom cenom, kratkim rokovima izgradnje i obukom i treningom za ljude.Kolika je potreba za energetskom bezbednošću globalno gledano najbolje nam je pokazala najnovija kriza na Bliskom istoku kada je svet ostao „tanji“ za petinu nafte i isto toliko tečnog prirodnog gasa posle blokade Ormuskog moreuza.Škobalj napominje da Srbija najveći deo električne energije dobija iz uglja i ima oko 5. 000 megavati instalirane snage u termokapacitetima. S druge strane, dodaje on, idemo ka Evropskoj uniji i težimo smanjenju emisije ugljendioksida, a i potpisnici smo Pariskog sporazuma. Sve su to, kaže, kompleksne stvari, ali je najkompleksnija stvar što mi zaliha uglja u Kolubarskom i Kostolačkom basenu samo imamo za narednih 20 do 30 godina.Energetski miksTo znači da je energetski miks-nuklearna energija plus obnovljivi izvori energije- jedini način da imamo energetsku stabilnost i bezbednost, jer samo obnovljivi izvori ne mogu da zadovolje potrebe za neophodnom baznom energijom, kaže Škobalj.Na pitanje šta konkretno znači ponuda Kine, sagovornik Sputnjika prvo napominje da naše termoelektrane snage 5000 megavati koje nam obezbeđuju dve trećine potreba za električnom energijom treba zameniti izvorom iste snage. To znači da bi za početak trebalo da imamo dva konvencionalna nuklearna reaktora koja ukupno imaju 2500 megavati instalisane snage. On nema dilemu da bi trebalo da idemo ka tome.Mali modularni reaktori su, kako napominje, snage do 300 megavati, daleko manje snage od nuklearnih blokova koji su, zavisno da li su Rosatomovi, EDF-ovi, Vestinghausovi, ili kineski od 1000, 1200 do 1400 megavati.Škobalj, po struci mašinski inženjer, energetičar, napominje da je termin mali modularni reaktor (SMR) prvi put počeo da se koristi u naučnim krugovima početkom 80-ih godina prošlog veka, iako su reaktori male snage i dimenzija postojali još 50-ih godina, prvenstveno za vojne svrhe, u podmornicama.Njihov razvoj je u poslednje dve decenije naglo napredovao, kako u državnom tako i u privatnom sektoru.Rusi prviOn precizira da je prema ovogodišnjim podacima Agencije za nuklearnu energiju, do februara 2025. godine u svetu postojalo 127 SMR modela, od kojih 28 nisu više aktivni. Kada se isključe mikroreaktori i reaktori za istraživačke potrebe ostaje 45 SMR-ova u komercijalne svrhe koji su u različitim fazama razvoja, napominje sagovornik Sputnjika.On napominje da su tehnološka osnova za razvoj ovog reaktora bili sovjetski reaktori za nuklearne ledolomce.„Dva modula reaktora HTR-PM snage dva puta po 100 megavati instalisana su u nuklearnoj elektrani Šidao Bej u Narodnoj Republici Kini. Reaktore su razvili Institut za nuklearnu i nove energetske tehnologije Cinghua univerziteta i Kineska nacionalna nuklearna korporacija. Prvi reaktor je priključen na mrežu 2021, a drugi 2022. godine. Ti reaktori koriste unapređeno gorivo u obliku kugličnih slojeva i helijuma za hlađenje. Iako u komercijalnom radu, obe nuklearne elektrane, i Akademik Lomonosov i Šhidao Bej su demonstracionalnog karaktera“, ističe Škobalj.Testiranja još trajuOn pritom napominje da je kineski SMR prvi kome je Međunarodna atomska agencija izdala pozitivnu ocenu bezbednosti, ali da on, iako je relativno brzo završen, još nije prošao druga testiranja, turbinske testove na paru i na snagu, ni testove korišćenja nuklearnog goriva, koji su još u toku.Pored ruskog Rosatoma i kineske nacionalne nuklerane korporacije, na zapadu je, kako ističe, trenutno najaktivniji SMR projekat američke kompanije Dži Vernova Hitači, snage 470 megavati, što je iznad gornje granice od 300 megavati na koju referiše Međunarodna atomska agencija. Na SMR u SAD rade i Vestinghaus, Rols-Rojs, u to se ulaže značajan privatni kapital, rade i Argentici na svom domaćem SMR-u, u Evropi rade Poljaci, Rumuni, u Aziji pored Kine i Južna Koreja, nabraja naš sagovornik.Nije gotovoOn ističe da su Kinezi sa svojim SMR najbliži krajnjem rezultatu, ali da Srbija treba da prati šta se dešava na planu SMR jer s obzirom na toliki broj projekata u tome sigurno leži budućnost. Po njegovoj oceni Srbija bi trebalo paralelno da ide na dva koloseka, a prvi je izgradnja konvencionalne nuklearne elektrane, a pored toga pratiti razvoj, malih modularnih elektrana.Sagovornik Sputnjika napominje da Srbija još nije ušla u nuklearni program u mirnodopske svrhe sve dok Vlada Srbije na osnovu odgovarajućih dokumenata stručnih tela, ali i stava Međunarodne atomske agencije o tome, ne donese odluku hoćemo li graditi nuklearku. O tome bi trebalo da odluči sredinom naredne godine, nakon čega bi, ako odluka bude pozitivna, usledila druga faza a to je odabir onoga ko bi gradio elektranu i čija bi bila tehnologija. Treća faza bi bila sama izgradnja.Mala zasad kao i velikaOn podseća da gradnja konvencionalne, velike nuklearke traje oko 10 godina, a koliko bi trebalo vremena za mininuklearku, odnosno SMR teško je sada odrediti. Mi danas tačno znamo koliko je ko gradio nuklearnu elektranu i uglavnom koliki su bili troškovi. Kod malih reaktora pošto su u razvoju to koliko će izgradnja trajati je teško odrediti i bilo je ozbiljnih odstupanja u odnosu na prognoze.Akademik Lomonosov je, kako napominje, na tome počeo da radi 2007. godine, a posao završio 2019. Kinezi su za Šidao Bej jedan reaktor završili za devet, drugi za deset godina. S obzirom na to da je ta tehnologija još u razvoju, on ne sumnja da će kada ona bude osvojena taj proces ići brže. Međutim, sada u ovom trenutku pričati o tome da je nešto sigurno, zaista na osnovu podataka kojima raspolažemo ne bih mogao da se složim, jasan je Škobalj.Ono što je, pak, sigurno, dodaje on, je da bi izgradnja i koncept malih modularnih elektrana u odnosu na konvencionalne nuklearne elektrane bio jednostavniji. A na pitanje šta podrazumeva njihova fleksibilnost, ovaj energetičar ističe da je to pre svega fleksibilnost priključenja na mrežu i mogućnost na mreži da se podiže i spušta snaga.Fleksibilnost je da se može koristiti za udaljena područja, jer nije zavisna od drugih elemenata sistema i mreže. Zato je to pogodnost za neke udaljene predele do kojih ne morate da gradite prenosnu mrežu da biste doveli električnu energiju nego instalirate SMR koji je prenosiv, objasnio je Škobalj u emisiji Energija Sputnjika.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
ekonomija, srbija – ekonomija, energetika, nuklearna elektrana, nuklearna energija, energija sputnjika
ekonomija, srbija – ekonomija, energetika, nuklearna elektrana, nuklearna energija, energija sputnjika
Rešenje je energetski miks: Mininuklearka na dugom štapu /video/
Iako se u poslednje dve decenije dosta odmaklo u razvoju modularnih nuklearnih reaktora u svetu su u pogonu samo četiri - dva ruska i dva kineska. U različitim fazama razvoja je njih 45 u komercijalne svrhe i izvesno je da u skorije vreme ne bismo mogli da računamo na dobijanje energije iz tog izvora.
Na to ukazuje pomoćnik direktora sektora za tehnološki razvoj u nuklearnom institutu „Vinča“, Predrag Škobalj.
Prvo velika, pa onda male
On je u emisiji Energija Sputnjika podsetio i na preporuku Međunarodne atomske agencije da bi neko ko se prvi put upušta u nuklearni program prvo trebalo da gradi konvencionalnu nuklearku za koje se zna standard, pa tek onda da razmišlja o malim modularni reaktorima –SMR (small modular reactor), jer su još u razvoju i za njih ne postoje sve procedure.
Pitanje može li Srbija svoju energetsku bezbednost graditi pre na mininuklearkama nego na konvencionalnoj nuklearnoj elektrani podstakla je vest iz Kine da bi ona u Srbiji mogla da gradi SMR. Prilikom nedavne posete Kini predsednik Srbije Aleksandar Vučić je preneo da smo od domaćina dobili konkretnu ponudu za izgradnju SMR i to sa veoma povoljnom cenom, kratkim rokovima izgradnje i obukom i treningom za ljude.
Kolika je potreba za energetskom bezbednošću globalno gledano najbolje nam je pokazala najnovija kriza na Bliskom istoku kada je svet ostao „tanji“ za petinu nafte i isto toliko tečnog prirodnog gasa posle blokade Ormuskog moreuza.
Škobalj napominje da Srbija najveći deo električne energije dobija iz uglja i ima oko 5. 000 megavati instalirane snage u termokapacitetima. S druge strane, dodaje on, idemo ka Evropskoj uniji i težimo smanjenju emisije ugljendioksida, a i potpisnici smo Pariskog sporazuma. Sve su to, kaže, kompleksne stvari, ali je najkompleksnija stvar što mi zaliha uglja u Kolubarskom i Kostolačkom basenu samo imamo za narednih 20 do 30 godina.
To znači da je energetski miks-nuklearna energija plus obnovljivi izvori energije- jedini način da imamo energetsku stabilnost i bezbednost, jer samo obnovljivi izvori ne mogu da zadovolje potrebe za neophodnom baznom energijom, kaže Škobalj.
Na pitanje šta konkretno znači ponuda Kine, sagovornik Sputnjika prvo napominje da naše termoelektrane snage 5000 megavati koje nam obezbeđuju dve trećine potreba za električnom energijom treba zameniti izvorom iste snage. To znači da bi za početak trebalo da imamo dva konvencionalna nuklearna reaktora koja ukupno imaju 2500 megavati instalisane snage. On nema dilemu da bi trebalo da idemo ka tome.
Mali modularni reaktori su, kako napominje, snage do 300 megavati, daleko manje snage od nuklearnih blokova koji su, zavisno da li su Rosatomovi, EDF-ovi, Vestinghausovi, ili kineski od 1000, 1200 do 1400 megavati.
Škobalj, po struci mašinski inženjer, energetičar, napominje da je termin mali modularni reaktor (SMR) prvi put počeo da se koristi u naučnim krugovima početkom 80-ih godina prošlog veka, iako su reaktori male snage i dimenzija postojali još 50-ih godina, prvenstveno za vojne svrhe, u podmornicama.
Njihov razvoj je u poslednje dve decenije naglo napredovao, kako u državnom tako i u privatnom sektoru.
On precizira da je prema ovogodišnjim podacima Agencije za nuklearnu energiju, do februara 2025. godine u svetu postojalo 127 SMR modela, od kojih 28 nisu više aktivni. Kada se isključe mikroreaktori i reaktori za istraživačke potrebe ostaje 45 SMR-ova u komercijalne svrhe koji su u različitim fazama razvoja, napominje sagovornik Sputnjika.
„Samo su u pogonu dva modula reaktora KLT-40S snage dva puta 35 električnih megavati, koji su instalisani na plutajućoj nuklearnoj elektrani Akademik Lomonosov na severoistoku Sibira. I to radi. Proizvođač tog reaktora je Rosatom. To je priključeno na mrežu, znači, nuklearna elektrana Akademik Lomonosov je priključena na mrežu 2019. godine, kao prva nuklearna elektrana sa malim modularnim reaktorima“, navodi Škobalj.
On napominje da su tehnološka osnova za razvoj ovog reaktora bili sovjetski reaktori za nuklearne ledolomce.
„Dva modula reaktora HTR-PM snage dva puta po 100 megavati instalisana su u nuklearnoj elektrani Šidao Bej u Narodnoj Republici Kini. Reaktore su razvili Institut za nuklearnu i nove energetske tehnologije Cinghua univerziteta i Kineska nacionalna nuklearna korporacija. Prvi reaktor je priključen na mrežu 2021, a drugi 2022. godine. Ti reaktori koriste unapređeno gorivo u obliku kugličnih slojeva i helijuma za hlađenje. Iako u komercijalnom radu, obe nuklearne elektrane, i Akademik Lomonosov i Šhidao Bej su demonstracionalnog karaktera“, ističe Škobalj.
On pritom napominje da je kineski SMR prvi kome je Međunarodna atomska agencija izdala pozitivnu ocenu bezbednosti, ali da on, iako je relativno brzo završen, još nije prošao druga testiranja, turbinske testove na paru i na snagu, ni testove korišćenja nuklearnog goriva, koji su još u toku.
Pored ruskog Rosatoma i kineske nacionalne nuklerane korporacije, na zapadu je, kako ističe, trenutno najaktivniji SMR projekat američke kompanije Dži Vernova Hitači, snage 470 megavati, što je iznad gornje granice od 300 megavati na koju referiše Međunarodna atomska agencija. Na SMR u SAD rade i Vestinghaus, Rols-Rojs, u to se ulaže značajan privatni kapital, rade i Argentici na svom domaćem SMR-u, u Evropi rade Poljaci, Rumuni, u Aziji pored Kine i Južna Koreja, nabraja naš sagovornik.
„Ali, osnovna stvar je što sve to nije prošlo provere, što sve to nije priključeno na mrežu, što industrija sama po sebi još uvek ne možemo da znamo da li podržava te projekte, ne zato što neće, nego u tehničko-tehnološkom smislu. Tako da, pričati o SMR-ovima, baš direktno govoriti o tome, nije toliko realno. Nijedna kompanija velika svetska, znači, ni Rosatom, ni Vestinghaus, ni južnokorejski KHNP, ni francuski EDF, ne pričaju da su to gotove tehnologije“,naglašava pomoćnik direktora sektora za tehnološki razvoj u našem nuklearnom institutu „Vinča“.
On ističe da su Kinezi sa svojim SMR najbliži krajnjem rezultatu, ali da Srbija treba da prati šta se dešava na planu SMR jer s obzirom na toliki broj projekata u tome sigurno leži budućnost. Po njegovoj oceni Srbija bi trebalo paralelno da ide na dva koloseka, a prvi je izgradnja konvencionalne nuklearne elektrane, a pored toga pratiti razvoj, malih modularnih elektrana.
Sagovornik Sputnjika napominje da Srbija još nije ušla u nuklearni program u mirnodopske svrhe sve dok Vlada Srbije na osnovu odgovarajućih dokumenata stručnih tela, ali i stava Međunarodne atomske agencije o tome, ne donese odluku hoćemo li graditi nuklearku. O tome bi trebalo da odluči sredinom naredne godine, nakon čega bi, ako odluka bude pozitivna, usledila druga faza a to je odabir onoga ko bi gradio elektranu i čija bi bila tehnologija. Treća faza bi bila sama izgradnja.
On podseća da gradnja konvencionalne, velike nuklearke traje oko 10 godina, a koliko bi trebalo vremena za mininuklearku, odnosno SMR teško je sada odrediti. Mi danas tačno znamo koliko je ko gradio nuklearnu elektranu i uglavnom koliki su bili troškovi. Kod malih reaktora pošto su u razvoju to koliko će izgradnja trajati je teško odrediti i bilo je ozbiljnih odstupanja u odnosu na prognoze.
Akademik Lomonosov je, kako napominje, na tome počeo da radi 2007. godine, a posao završio 2019. Kinezi su za Šidao Bej jedan reaktor završili za devet, drugi za deset godina. S obzirom na to da je ta tehnologija još u razvoju, on ne sumnja da će kada ona bude osvojena taj proces ići brže. Međutim, sada u ovom trenutku pričati o tome da je nešto sigurno, zaista na osnovu podataka kojima raspolažemo ne bih mogao da se složim, jasan je Škobalj.
Ono što je, pak, sigurno, dodaje on, je da bi izgradnja i koncept malih modularnih elektrana u odnosu na konvencionalne nuklearne elektrane bio jednostavniji. A na pitanje šta podrazumeva njihova fleksibilnost, ovaj energetičar ističe da je to pre svega fleksibilnost priključenja na mrežu i mogućnost na mreži da se podiže i spušta snaga.
Fleksibilnost je da se može koristiti za udaljena područja, jer nije zavisna od drugih elemenata sistema i mreže. Zato je to pogodnost za neke udaljene predele do kojih ne morate da gradite prenosnu mrežu da biste doveli električnu energiju nego instalirate SMR koji je prenosiv, objasnio je Škobalj u emisiji Energija Sputnjika.
