Čudo se desilo – na Vračaru /video/
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Najjači utisak tokom boravka Pojasa Presvete Bogorodice u Hramu svetog Save na Vračaru nije broj vernika koji mu se poklonio, a bilo ih je više od milion. To je pokazano jedinstvo naroda koje je ujedno i dokaz da pravoslavni narod, posebno srpski, ne misli zlo bilo kome.
Ovako nam Dragoljub Puškarević, penzioner, sabira utiske na dan ispraćaja Pojasa Presvete Bogorodice.
U trenutku dok razgovaramo, u Hramu Svetog Save, u koji ne može da se uđe, traje liturgija, a vernici poslednjeg dana boravka Pojasa u srpskoj prestonici imaju poslednju priliku da mu odaju poštu.
Svi su želeli da Pojas ostane još koji sat duže
Još pre početka liturgije plato ispred Hrama Svetog Save bio je ispunjen. Tu su mladi roditelji sa decom, studenti, penzioneri, monahinje, vladike, sveštenici… Mnogi od njih već su proteklih dana bili u Hramu i poklonili se pred pojasom, ali kao da su želeli da produže trenutak kada su se našli pred svetinjom. I nisu želeli da ona napusti Hram i Srbiju.
U samoj crkvi molitveno i svečano. Pojas podignut na pijedestal. Vernici koji mu se do danas nisu poklonili, prolaze ispod njega dodirujući ga. Sveštenici dele trakice kao uspomenu na hodočašće.
Na dva video bima postavljena ispred glavnog ulaza u Hram, mogla se pratiti svečana liturgija.
Samo još krila fale
U redovima ispred Hrama, kao i prethodnih dana, nema nervoze. Vernici u svečanom raspoloženju čekaju da se poklone svetinji. To primećuje i naš sagovornik.
„To je nešto što je božje davanje. Boga poštujete samo bez incidenata – mir, jednostavno mir, bilo gde. I na ulici, i u kući. Svugde, i sad, između mene i vas – da se prihvatimo kao ljudi, iskreno, bez licemerja, otvoreno“, kaže on.
Sa Puškarevićem je saglasan i Slavoljub Radivojević. On je, kaže, bio u redu dugom dva kilometra, čekao je na poklonjenje pet sati.
„Verujte, za to vreme, niko se nije pobunio, nije bilo nikakvog otpora, nisi mogao da čuješ ništa loše, sve je bilo iz ljubavi. I to je ono što Majka Božja sada daje, pomaže nam i blagosilja nas. To je taj blagoslov i srećni smo što je Majka došla ovde, kod nas“, kaže Radivojević.
Prema njegovim rečima, najbitnije je kako svako od nas dolazak Pojasa Presvete Bogorodice u Beograd oseća u sebi.
„To je poenta u svemu, u ovome što smo se poklanjali. Ako imaš ljubavi… stvar je u čoveku i njegovim mislima. Nadam se da smo se preokrenuli i da ćemo postati nešto više od onoga što smo bili – da postanemo pametniji, kulturniji, bolji, da imamo ljubav za braću i sestre. Presrećan sam. Samo, kako se kaže, još krila fale“, ističe on.
Najlakši posao za redare
O atmosferi svedoče i redari, kojima je ovo, kako kažu, bio najlakši posao. Joca, Mirko, Rade, Kole, Ana i još desetak njih od ranog jutra su se našli ispred Hrama kako bi postavili ograde oko platoa.
„Jedino što ćemo ceo dan provesti na nogama. Ali kakvi incidenti. Ljudi mirno prolaze, niko ni glas ne diže. Za sve ovo vreme nismo morali nijednom da intervenišemo. A veruj mi, obezbeđivao sam mnoge događaje. Nigde nisam video više ljudi i nigde nije bilo mirnije nego ovde. Bilo je i mnogo male dece, nisam video da je i jedno zaplakalo“, priča Joca, dok rukama pokazuje automobilima da obiđu ogradu i skrenu u Ulicu Svetog Save dok još mogu. Uskoro će i ona biti zatvorena.
Ne mogu dugo da ostanu sa nama jer moraju da zauzmu unapred predviđene pozicije na kojima će ostati dok Pojas ne ode iz Hrama.
Stranci ispred Hrama – zbunjeni i zasenjeni
Na platou ispred Hrama nalazimo Kima i Priju. Kim je iz Južne Koreje, Prija je poreklom iz Indije i slučajno su se našli jedno do drugog. Njihovi domaćini, Dušan i Mila želeli su da im pokažu šta se dešava u Hramu. Kim, kod koga je Dušan proveo jedno vreme u Seulu, priznaje da deluje zbunjeno jer ovako nešto, kako kaže, nikada nije video.
„Iako je Dušan pokušao da mi objasni o čemu se radi, ništa mi nije jasno, ali sve deluje impresivno. Kod nas ovoliko ljudi možete videti samo na nekoj utakmici“, govori Kim kao da se pravda što ne razume šta se događa.
Prija, pak, iako je iz Londona, deluje kao da joj je sve jasno.
„I mi u Indiji imamo verske festivale slične ovom, na kojima se okuplja veliki broj ljudi. Ja to nisam doživela, s obzirom da sam odrasla u Londonu, ali kada biste pitali mog oca, on bi mogao da vam ispriča kako je to u Indiji. Ovo je prvi put da vidim pravoslavne običaje, prvi put sam ušla u jedan pravoslavni hram i drago mi je što je to jedan od najvećih pravoslavnih hramova na svetu. Bila sam baš zasenjena koliko blista“, kaže Prija.
