„Tunel Putin–Tramp“ izaziva globalne potrese!
© Sputnik / Sergey Bobylev
/ Pratite nas
Ideja o izgradnji tunela ispod Beringovog moreuza, koji bi povezao Rusiju i SAD, predstavlja jedan od najambicioznijih infrastrukturnih projekata u istoriji. Prema ocenama ruskih eksperata, ovaj projekat, koji se u javnosti ponekad naziva i „tunel Putin–Tramp“, mogao bi imati značajan strateški i ekonomski uticaj u odnosima dve države.
Tunel, koji treba da poveže rusku Čukotku i američku Aljasku, mogao bi da postane globalni koridor između Evroazije i Severne Amerike, a omogućilo bi lakši izvoz ruskih proizvoda na američko tržište, kao i američkih u Rusiju, otvaranje novih radnih mesta i razvoj industrije, posebno u udaljenim regionima Dalekog istoka, a takođe i skraćenje vremena isporuke roba.
Prema najavama tunel bi mogao biti izgrađen za manje od osam godina, a procenjuje se da bi gradnja koštala do osam milijardi dolara ako bi se koristile tehnologije kompanije „Boring kompani“ američkog milijardera Ilona Maska, a više od 65 milijardi dolara ako bi se gradio tradicionalnim metodama.
Na pitanje da li se ovaj projekat može posmatrati kao simbol „građenja mostova umesto zidova“, Andrej Klimov, ruski političar i član Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku Rusije, potvrđuje da takva simbolika postoji, ali ukazuje da u državnim projektima ovakvih razmera, finansijski i praktični aspekti imaju mnogo veću težinu. On navodi da ta ideja nije nova i da je razmatrana još u vreme Sovjetskog Saveza, ali do sada nikada nije realizovana.
„Od detinjstva slušam o ovom tunelu. Ako želite, mogu da ispričam i o dečjim sećanjima i to ozbiljno govorim. Početkom šezdesetih godina postojao je plan koji je ozbiljno razmatran u Sovjetskom Savezu o izgradnji tunela ispod Beringovog moreuza, koji bi povezao dva kontinenta, Evroaziju i Ameriku. Ta ideja je u to vreme aktivno promovisana, ali od tada se mnogo toga promenilo - Sovjetskog Saveza više nema, svet je postao drugačiji, ali ova tema se stalno pokreće“, kaže Klimov.
Kiril Dmitrijev, specijalni predstavnik predsednika Rusije za investiciono-ekonomsku saradnju sa inostranstvom, ponovo je pokrenuo temu izgradnje tunela, dodaje Klimov.
„Kiril Dmitrijev je nedavno je saopštio da postoji želja da se ponovo ozbiljno razmorti taj projekat, i ako ne bude nekih političkih problema i da se na njemu poradi. On je obećao na marginama Peterburškog ekonomskog foruma, kome i ja trenutno prisustvujem, da će biti napravljen neki dalji korak ka tom projektu“, navodi Klimov, aludirajući na potpisivanje ugovora između Rusije i SAD o realizaciji tog projekta.
Andrej Klimov, ruski političar i član Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku Rusije, potvrđuje da se projekat izgradnje tunela između Rusije i SAD može posmatrati kao simbol „građenja mostova umesto zidova“
© Sputnik / Maria Devakhina
Od Čukotke do Aljaske ispod mora
Stručnjaci ističu da bi projekat bio ambiciozniji od poznatih tunela kao što su Evrotunel ispod Lamanša i Sejkanski tunel u Japanu, jer bi obuhvatao oko 85–90 kilometara podvodne rute, kao i dodatne kilometre kroz teške arktičke uslove.
Drugim rečima, tunel koji bi povezao Rusiju i Aljasku mogao bi da se proteže od 98 do 113 kilometara, što je znatno više u odnosu na Evrotunel koji povezuje Francusku i Veliku Britaniju, čija je dužina oko 51 kilometar.
Evrotunel je bio simbol evropskog pomirenja i integracije posle vekova rivalstva i ratova između Francuske i Velike Britanije, a tunel koji bi spajao Rusiju i SAD takođe bi mogao da postane simbol nove ere povezivanja i smanjenja geopolitičkih tenzija između dve velike sile, ako se politička volja i dugoročna saradnja pokažu jačim od podela.
„Ako govorimo sa stanovišta međukontinentalne saradnje, želeo bih da skrenem pažnju na nešto što ljudi često zaboravljaju - od Rusije do SAD je mnogo bliže nego, recimo, od Rusije do Britanije ili Nemačke. Dele nas samo oko pet kilometara, čak i manje. I Rusija i SAD su dve nesporne svetske supersile. Mi smo članice Saveta bezbednosti, zajedno smo osnivali organizaciju UN, ulazimo u Grupu pet najvećih ekonomija po BDP-u po paritetu kupovne moći itd. Mogli bismo da nabrajamo u nedogled - među glavnima smo u osvajanju svemira, imamo ogromna dostignuća u mnogim oblastima nauke. Što se kulture tiče, mislim da smo daleko ispred SAD. U principu, svako povezivanje, čak i konvencionalnim transportom - vozovima i automobilima - moglo bi biti od pomoći i koristi, ali sve treba preračunati“, kaže Klimov.
On napominje da tako veliki projekti zahtevaju rešavanje brojnih tehničkih izazova – od gradnje u ekstremnim klimatskim uslovima do detaljnih geoloških istraživanja. Kao neko ko ima iskustvo i u ekonomiji i u građevinarstvu, naglašava da se u praksi često javljaju nepredviđeni problemi — od drugačijeg sastava tla nego što je očekivano, do materijala koji ne odgovaraju ili komplikacija koje se otkrivaju tek u fazi projektovanja i realizacije.
Zbog toga smatra da ne treba žuriti sa određivanjem rokova, iako ocenjuje da je sam projekat teoretski izvodljiv.
Ako projekat bude realizovan, njegova glavna ekonomska korist bila bi u stvaranju pouzdanije i stabilnije veze, ne samo između Rusije i SAD, nego između dva kontinenta, ocenjuje Klimov.
„Ona bi veoma dobro dopunjavala vazdušni saobraćaj, pošto je teško prevoziti teške i gabaritne terete avionom, a i morem. Zato bi kopnena ruta, makar ona bila i podvodna, stvorila određenu pouzdanost za logističke projekte. I to je glavno, a sve ostalo zavisi od konkretne trgovinsko-ekonomska konjukture, jer danas ide jedna roba, a za deset godina će ići drugačija. Možda će tunel biti košrišćen i za prevoz putnika. Rusiji bi to pomoglo u razvoju našeg Dalekog istoka, a SAD bi to, mislim, pomoglo da razviju Aljasku na konstruktivniji način — jer im to trenutno ne ide baš najbolje“, zaključio je Klimov.
Ruska Čukotka bi, po toj viziji, postala važan logistički centar u okviru arktičkih transportnih koridora, gde bi se roba dopremala i dalje distribuirala ka ostalim delovima Rusije.
U svakom slučaju, takav tunel bi imao ne samo transportni, već i politički i strateški značaj. Njegova izgradnja podstakla bi i razvoj novih tehnologija, što bi Rusiji donelo veći nivo tehnološke nezavisnosti i omogućilo primenu tih rešenja i u drugim velikim projektima.
Inače, Beringov moreuz je deonica između Čukotke i Aljaske, široka je približno 90 kilometara i prosečne dubine do 50 metara.
Klimov, kao doktor ekonomskih nauka, zaključuje da je reč o projektu strateške budućnosti koji zahteva izuzetno ozbiljne ekonomske proračune i pouzdane prognoze za naredne decenije. Prema njegovim rečima, to je poduhvat koji se posmatra isključivo u veoma dugoročnoj perspektivi.
