RS najavila borbu za izvorni Dejton, izbor visokog predstavnika za BiH na tankom ledu
© Sputnik / Marijana Kolaković
Pratite nas
Manje je bitno ime budućeg visokog predstavnika od činjenice koje će ingerencije imati odnosno da li će se ispoštovati stav RS oko toga da sve bude u skladu sa Dejtonskom sporazumu i Ustavu BIH iz ovog sporazuma, kaže profesor Miloš Šolaja.
Politički direktori zemalja članica upravnog odbora Saveta za sprovođenje mira u BiH (PIK) nakon dvodnevnog zasedanja u Sarajevu nisu uspeli da postignu konsenzus pa će se imenovanje novog visokog predstavnika čekati do kraja juna.
Stav RS se podudara sa ruskim
Uporedo sa ovim dešavanjem stigla je poruka iz RS od predsednika SNDS-a Milorada Dodika da Republika Srpska planira da od Federacije BiH zatraži povratak na izvorni Ustav, a ukoliko to bude odbijeno, namerava da izađe iz Dejtonskog sporazuma i zatraži konfederaciju i monetarnu uniju sa Srbijom.
Ko je ovlastio PIK da uopšte odlučuje o tome jer stav Republike Srpske je jasan: izbora viskog predstavnika nema bez saglasnosti potpisnica Dejtona? I da li je ova Dodikova izjava odgovor na ignorisanje RS oko izbora visokog predstavnika za BiH?
Profesor Fakulteta političkih nauka u Banjaluci dr Miloš Šolaja podseća da PIK nije nastao iz Dejtonskog sporazuma pa tako kao logičan vidi i ovakav odgovor iz RS na pokušaj imenovanja novog predstavnika.
„Britanci su inicirali PIK posle Dejtonskog sporazumima. Tako da je veliko pitanje koliko je njegov i legalitet, a pogotovo legitimitet. Problem su tzv. Bonska ovlašćenja data visokom predstavnikom, jer su time njemu date neograničene moći a toga i nije imao. I onda je on to koristio tako što je smenjivao predsednike, premijere, gradonačelnike, poslanike i sve drugo. Tako da je to postala jedna nedemokratska institucija, nije odgovarao nikome, bio je apsolutni vladar u nekoj, da tako kažem, maloj zemlji,“ kaže Šolaja.
Ne postoji konsenzus
On podseća daje ta pozicija više puta ocenjena kao sporna i kontroverzna.
„Do sada je uglavnom izbor Saveta za implementaciju mira Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija prihvatao. Međutim, pre pet godina, kad je došao Kristijan Šmit kao predlog, Rusija i Kina su uložile veto i od tada je on sporan. Sad je očigledno, i to nije više tajna, da je Kristijan Šmit podneo ostavku pod pritiskom Amerike. Sad Savet za implementaciju mira treba da donese novi predlog, pri čemu se zaboravlja da je Rusija izašla iz Saveta za implementaciju mira prije pet godina, 2021. godine. A bez konsenzusa svih 11 članova upravnog odbora nema odluke. Ali to sada nije toliko bitno jer ako taj Savet, iako je krnji, predloži bilo koga, Rusija ima u Savetu bezbednosti pravo veta ,“ kaže Šolaja.
Kako navodi, ovde je sporno što se ignorisao stav Srpske sa jedne strane, a sa druge očito da je nastao sukob Evrope i Amerike oko kandidata.
PIK je telo van Dejtona
„Tri evropske zemlje, znači Britanija, Francuska i Nemačka, imaju svog kandidata, a Amerikanci imaju svog kandidata Italijana. Tako da je očigledno da se nisu uspeli naći. Tu se radi o koncepcijama i o budućim strategijama, jer u suštini taj visoki predstavnik treba da prestane sa svojim delovanjem. To je funkcija koja je postavljena na ograničen rok, a ne da ostane neograničeno, nego da kao neko ko ima koordinativnu i savetodavnu ulogu na taj način utiče da se realizuje Dejtonski sporazum. Nažalost, ta bonska ovlašćenja su dala izvršne moći i onda se zbog toga sad došlo u neku pat poziciju,“ navodi naš sagovornik.
Inače, dodaje Šolaja, OHR i nema neku budućnost niti je ranije imao, ali se nekako to nametalo jer ta institucija je nastala na inicijativu Evropske unije i uvek je taj predstavnik bio iz civilnog dela Evrope dok su se Amerikanci bavili više mirovnom misijom.
„Tako da, verovatno da nema budućnosti, ali se govori o tome da visoki predstavnik prestane sa funkcijom i da prepusti političke procese, odnosno odlučivanje lokalnim organima, jer Bosna i Hercegovina ima i parlament i sve drugo, kao što ima i entitete, ima svoju unutrašnju političku strukturu koja je definisana Dejtonom i koja u suštini pretpostavlja funkcionisanje samo za sebe, a ne uz pomoći visokog predstavnika,“ kaže on.
Konfederacija moguća po Dejtonu?
Šolaja takođe komentariše Dodikovu izjavu, uz ocenu da je lider SNSD samo tražio da se vrati na ono što je Dejtonom dogovoreno.
„Ustav BIH to jest Aneks 4 Dejtonskog sporazuma je sporazum koji je malo širi. To znači da institucije koje su nastale nametanjem odluka od strane visokog predstavnika i trebalo je da vode ka centralizaciji Bosne i Hercegovine treba da se svedu sada na neke normalne odnose i da će se ići na razgradnju tih institucija. Ali one nisu ni predviđene Dejtonom na taj način. Dakle, to su sve funkcije za koje je predviđeno da budu u entitetima. Ponuda Srbiji sporazuma o konfederaciji je delimično predviđena i Dejtonom jer se u njemu govorilo o tome, ali ne baš direktno nego je ostavljen prostor da i Hrvatska uđe u konfederaciju sa Federacijom BiH, pa to nije išlo. Dodik se poziva verovatno na to. Po Dejtonu, za Republiku Srpsku i Srbiju su to specijalne paralelne veze koje već imamo mi izgrađene. To je sad stvar političke odluke, ali to bi verovatno izazvalo dosta problema u međunarodnim odnosima. A Dodik je to verovatno rekao da ih uozbilji,“ navodi Šolaja.
Dodik jasan u svom stavu
Dodik je inače rekao da ukoliko bošnjačka strane odbije povratak na izvorni Dejton, onda će nastupiti "faza dva" i da za nju ne postoji čvrst vremenski rok, ali da bi unutar šest meseci Republika Srpska trebalo da donese specijalne zakone o zabrani funkcionisanja tzv. Suda BiH i tužilaštva, kao i proterivanje tzv. Državne agencije za istrage i zaštitu (SIPA) iz Srpske. Faza dva takođe podrazumeva obraćanje partnerima, pre svega Srbiji. Dodik kaže da bi Srpska prvo zatražila sporazum o konfederaciji, a posle i federaciji, ali sigurno o monetarnoj uniji sa Srbijom, "da ne zavisimo od ovih gluposti koje gledamo u Sarajevu".
Što se tiče izbora visokog predstavnika Sjedinjene Američke Države su izričite da na tu poziciju treba biti imenovan Antonio Zanardi Landi, a u tome imaju podršku i Italije, kao i svojih tradicionalnih partnera.
Na drugoj strani, Brisel, Njemačka, Francuska i Velika Britanija su insistirali da visoki predstavnik bude Francuz Rene Trokaz.
Na sednicu je čak doveden i Zanardi Landi, što nije bilo tipično u ranijem periodu prilikom izbora visokih predstavnika. Donesen je zaključak da se pokušaju približiti stavovi kako bi se novi visoki predstavnik izabrao do kraja meseca, a za to vreme na tom mestu ostaje Kristijan Šmit. Ipak, važnije od samog imena je i pitanje kakve nadležnosti će imati novi visoki predstavnik.
