https://lat.sputnikportal.rs/20260604/sumanuta-ideja-gubitnika-ukoliko-bi-se-kanada-pridruzila-evropskoj-uniji-i-sama-bi-se--raspala-1199958381.html
Sumanuta ideja gubitnika: Ukoliko bi se Kanada pridružila Evropskoj uniji i sama bi se – raspala
Sumanuta ideja gubitnika: Ukoliko bi se Kanada pridružila Evropskoj uniji i sama bi se – raspala
Sputnik Srbija
Brisel pokušava da zameni NATO i da ostane relevantan na međunarodnoj sceni shvatajući da ne može sam protiv Rusije – zbog toga želi da uvuče što veći broj... 04.06.2026, Sputnik Srbija
2026-06-04T19:00+0200
2026-06-04T19:00+0200
2026-06-04T19:00+0200
svet
svet
svet – politika
aleksandar stub
predlog
evropska unija (eu)
članstvo u eu
proširenje eu
kanada
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/02/03/1195456416_0:13:3377:1913_1920x0_80_0_0_86992eea2ffba6fc36bc4c2e7aa04a44.jpg
Dok nemački kancelar Merc predlaže širenje EU na Ukrajinu i Moldaviju, a pet centralnoevropskih država traže integraciju tzv. Zapadnog Balkana, finski predsednik Aleksandar Stub, nesuđeni pregovarač EU sa Rusijom, ima još ambiciozniji plan – EU od čak 40 članica, među kojima bi bila i Kanada i Turska, kao i „jačanje veza“ sa balkanskim državama koje još nisu postale članice Unije.U njegovom planu posebnu pažnju privlači Kanada, država koja se nalazi na severnoameričkom kontinentu i koja, doduše pripada evropskom kulturnom i civlizacijskom prostoru. Ali istom prostoru pripadaju i SAD, kao latinoameričke države, pa niko ne predlaže da se EU proširi na Severnu, Centralnu i Južnu Ameriku. Australija i Okeanija su takođe u tom kulturnom prostoru, međutim, do sada nijedan evropski državnik nije predložio da Australija postane članica Unije, iako, za razliku od Kanade, učestvuje na takmičenju za pesmu Evrovizije, što se može smatrati korakom približavanja Evropi.Želja da se ograniči Trampov uticajBriselu bi svakako odgovaralo da Kanada postane deo EU iz više razloga, navodi dopisnik Informativne agencije BRIKS-a iz Beograda Dragoljub Bosnić, međutim u tom slučaju EU bi morala da promeni koncept – to više ne bi mogla da bude EVROPSKA unija.Prema Bosnićevim rečima, uvlačenjem Kanade u EU, Amerika bi se uvukla u rivalstvo sa Briselom i izgleda da to i jeste cilj – oslabiti moć Donalda Trampa, koji će se na vlasti zadržati još najmanje tri godine. To nije malo vremena koje Evropa želi da iskoristi da osigura svoju moć, dodaje Bosnić.EU loše stoji i u energetskom smislu i zavisna je od stranih dobavljača, tako da se privlačenje Kanade u evropsku sferu uticaja može posmatrati i kao pokušaj da se obezbede i energetski resursi, smatra naš sagovornik.Vašington neće ostati bez odgovoraMeđutim, u uvlačenju Kanade u EU postoji opasnost za samu Kanadu, jer SAD sasvim sigurno neće ostati bez odgovora. Ako se uzme u obzir da je kanadska savezna država Alberta za kraj godine najavila referendum o nezavisnosti, Vašington bi mogao da podrži njene ambicije.U slučaju disolucije Kanade, Amerikanci bi dobili ogroman deo njene teritorije čime bi ojačali kontrolu severnoameričkog kontinenta, navodi Bosnić.Sa druge strane, kanadski energetski resursi odavno su pod američkom kontrolom, tako da Evropljani na tom polju i ne mogu mnogo da očekuju.Ipak, plan za uvlačenje Kanade u evropsku orbitu čini se nemogućim jer EU nema moć da takav poduhvat sprovede u delo. Brisel ne može da ulazi u sukob sa SAD, da pokuša da ih istisne iz njihove sfere uticaja, a da pri tome očekuje pobedu.EU nema ni vojnu moćUz to, Evropljani nemaju vojnu moć, što se videlo kada su pokušali da sa dvadesetak vojnika odbrane Grenland od Trampovih nasrtaja. Zbog toga Bosniću, kako kaže, nije najjasnija evropska politika sukobljavanja sa Vašingtonom i Moskvom istovremeno – oni su i dalje američki vazali, ali predlozima poput Stubovog stvaraju uslove za budući konflikt sa SAD u kome nemaju nikakve šanse.Sa druge strane, problem EU ogleda se i u tome što ona mora da se širi kako bi opstala, ali pitanje je kako će se nove članice integrisati u sistem.Slična situacija je i ako se Stubov predlog tumači u ključu namere da EU zameni NATO. U teorijskom smislu to je moguće, međutim, to nikako nije moguće u praktičnom smislu, odnosno u smislu vojne moći, smatra Bosnić, koji podseća da SAD predstavljaju 75 odsto vojne moći Alijanse u konvencionalnom naoružanju i više od 90 odsto vojne moći u nuklearnom naoružanju.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20260604/finski-predsednik-predlaze-eu-od-40-clanica--ukljucujuci-kanadu-1199949745.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
svet, svet – politika, aleksandar stub, predlog, evropska unija (eu), članstvo u eu, proširenje eu, kanada
svet, svet – politika, aleksandar stub, predlog, evropska unija (eu), članstvo u eu, proširenje eu, kanada
Sumanuta ideja gubitnika: Ukoliko bi se Kanada pridružila Evropskoj uniji i sama bi se – raspala
Brisel pokušava da zameni NATO i da ostane relevantan na međunarodnoj sceni shvatajući da ne može sam protiv Rusije – zbog toga želi da uvuče što veći broj zemalja u svoju orbitu, među njima i Kanadu. Međutim, pitanje je da li bi EU mogla da to uradi, a i sama Kanada bi se suočila sa ozbiljnim problemima, možda i raspadom.
Dok nemački kancelar Merc predlaže širenje EU na Ukrajinu i Moldaviju, a pet centralnoevropskih država traže integraciju tzv. Zapadnog Balkana, finski predsednik Aleksandar Stub, nesuđeni pregovarač EU sa Rusijom, ima još ambiciozniji plan – EU od čak 40 članica, među kojima bi bila i Kanada i Turska, kao i „jačanje veza“ sa balkanskim državama koje još nisu postale članice Unije.
U njegovom planu posebnu pažnju privlači Kanada, država koja se nalazi na severnoameričkom kontinentu i koja, doduše pripada evropskom kulturnom i civlizacijskom prostoru. Ali istom prostoru pripadaju i SAD, kao latinoameričke države, pa niko ne predlaže da se EU proširi na Severnu, Centralnu i Južnu Ameriku. Australija i Okeanija su takođe u tom kulturnom prostoru, međutim, do sada nijedan evropski državnik nije predložio da Australija postane članica Unije, iako, za razliku od Kanade, učestvuje na takmičenju za pesmu Evrovizije, što se može smatrati korakom približavanja Evropi.
Želja da se ograniči Trampov uticaj
Briselu bi svakako odgovaralo da Kanada postane deo EU iz više razloga, navodi dopisnik Informativne agencije BRIKS-a iz Beograda Dragoljub Bosnić, međutim u tom slučaju EU bi morala da promeni koncept – to više ne bi mogla da bude EVROPSKA unija.
„Turska bi još i mogla da prođe kao evropska zemlja, ali Kanada malo teže jer geografski nije deo Evrope. Uz to, ogromna je zemlja“, kaže on.
Prema Bosnićevim rečima, uvlačenjem Kanade u EU, Amerika bi se uvukla u rivalstvo sa Briselom i izgleda da to i jeste cilj – oslabiti moć Donalda Trampa, koji će se na vlasti zadržati još najmanje tri godine. To nije malo vremena koje Evropa želi da iskoristi da osigura svoju moć, dodaje Bosnić.
EU loše stoji i u energetskom smislu i zavisna je od stranih dobavljača, tako da se privlačenje Kanade u evropsku sferu uticaja može posmatrati i kao pokušaj da se obezbede i energetski resursi, smatra naš sagovornik.
Vašington neće ostati bez odgovora
Međutim, u uvlačenju Kanade u EU postoji opasnost za samu Kanadu, jer SAD sasvim sigurno neće ostati bez odgovora. Ako se uzme u obzir da je kanadska savezna država Alberta za kraj godine najavila referendum o nezavisnosti, Vašington bi mogao da podrži njene ambicije.
U slučaju disolucije Kanade, Amerikanci bi dobili ogroman deo njene teritorije čime bi ojačali kontrolu severnoameričkog kontinenta, navodi Bosnić.
Sa druge strane, kanadski energetski resursi odavno su pod američkom kontrolom, tako da Evropljani na tom polju i ne mogu mnogo da očekuju.
„Ukoliko Amerikanci budu shvatili da gube kontrolu nad tim resursima, onda će oni radije da unište Kanadu i da pripoje teritorije koje su im bitne, posebno Albertu, koja ima mnogo energetskih resursa, tako da to nije dobra situacija za samu Kanadu“, objašnjava Bosnić.
Ipak, plan za uvlačenje Kanade u evropsku orbitu čini se nemogućim jer EU nema moć da takav poduhvat sprovede u delo. Brisel ne može da ulazi u sukob sa SAD, da pokuša da ih istisne iz njihove sfere uticaja, a da pri tome očekuje pobedu.
„EU nema finansijske i ekonomske poluge moći kakve imaju SAD. Ona, na primer, ne može unedogled da štampa evre i da očekuje da se ništa neće dogoditi, kao što Amerikanci mogu da štampaju dolare. Amerikanci su od 2020. do 2022. odštampali preko 80 odsto dolara koji su danas u opticaju i nisu imali hiperinflaciju zato što Amerika izvozi svoju inflaciju čitavom svetu i na taj način sprečava hiperinflaciju kod sebe“, ističe Bosnić.
Uz to, Evropljani nemaju vojnu moć, što se videlo kada su pokušali da sa dvadesetak vojnika odbrane Grenland od Trampovih nasrtaja. Zbog toga Bosniću, kako kaže, nije najjasnija evropska politika sukobljavanja sa Vašingtonom i Moskvom istovremeno – oni su i dalje američki vazali, ali predlozima poput Stubovog stvaraju uslove za budući konflikt sa SAD u kome nemaju nikakve šanse.
Sa druge strane, problem EU ogleda se i u tome što ona mora da se širi kako bi opstala, ali pitanje je kako će se nove članice integrisati u sistem.
Slična situacija je i ako se Stubov predlog tumači u ključu namere da EU zameni NATO. U teorijskom smislu to je moguće, međutim, to nikako nije moguće u praktičnom smislu, odnosno u smislu vojne moći, smatra Bosnić, koji podseća da SAD predstavljaju 75 odsto vojne moći Alijanse u konvencionalnom naoružanju i više od 90 odsto vojne moći u nuklearnom naoružanju.
„Sa te strane EU je u jako nezavidnom položaju i ne znam šta mogu da ponude drugim zemljama. Ne vidim kako jedna Turska može da se integriše u EU, s obzirom da ona vodi prilično nezavisnu politiku i pritom ima ozbiljne probleme sa pojedinim članicama EU – Grčkom i Kiprom. U svakom slučaju, ne vidim kako bi se neke zemlje koje vode nezavisnu politiku integrisale u blok koji zahteva potpunu poslušnost i spremnost da sutra ide i ratuje protiv neke svetske sile kao što je Rusija“, zaključuje Bosnić.
