Putinove ključne poruke: Kijev trpi ogromne gubitke, „Orešnik“ čeka svoj trenutak i pitanje za NATO
19:03 04.06.2026 (Osveženo: 20:58 04.06.2026)
© POOL
/ Pratite nas
Predsednik Rusije Vladimir Putin razgovarao je sa rukovodiocima vodećih svetskih agencija na marginama Peterburškog međunarodnog ekonomskog foruma o ukrajinskom sukobu, raketi „orešnik“, odnosima sa Kinom i Zapadom, kao i energetskoj saradnji. Tom prilikom izneo je stavove Moskve o ključnim bezbednosnim i geopolitičkim pitanjima.
„Najveći problem sa kojim se danas suočavaju Oružane snage Ukrajine je katastrofalan nedostatak ljudstva. Nedavno je broj pripadnika Oružanih snaga Ukrajine smanjen za 100.000“, rekao je on na početku susreta sa novinarima.
„Mesečni gubici iznose približno 40.000“, dodao je ruski predsednik.
Kako je istakao Putin, u Ukrajini neće niko da ratuje. Prisilna mobilizacija daje svega 15-16 hiljada ljudi mesečno - love ih „kao pse“ po ulicama.
On je naglasio da to dovodi do gubitka teritorije i naselja sa ukrajinske strane. Ruska vojska je preuzela kontrolu nad 2.440.000 kvadratnih kilometara, a ofanziva se nastavlja svakodnevno.
"Ruska Federacija je preuzela potpunu kontrolu nad Luganskom Narodnom Republikom — 100 odsto. Takođe je stavila pod svoju kontrolu preko 85 odsto teritorije Donjecke Narodne Republike. Do nedavno, Ukrajina je kontrolisala oko 25 odsto, sada manje od 15 odsto, i 80 odsto teritorije Zaporoške oblasti.", saopštio je ruski lider, istakavši da je LNR u potpunosti oslobođena.
On je podvukao da ishod ukrajinskog sukoba u vidu uspostavljanja ruske kontrole nad celim Donbasom i postizanje mirovnog sporazuma ne isključuju jedno drugo.
Kijev mora da pristane na kompromise
Rusija je spremna i voljna da postigne sporazum sa Ukrajinom mirnim putem, na osnovu kompromisa dogovorenih tokom rusko-američkih razgovora u Enkoridžu, izjavio je ruski predsednik.
„Svakako smo spremni i voljni da postignemo sporazum sa Ukrajinom mirnim putem. I na osnovu onoga što smo razgovarali na našem sastanku sa predsednikom Trampom u Enkoridžu“, rekao je Putin.
„Tada su Rusiji postavljena pitanja kako bismo mogli da pristanemo na određene kompromise. Rusija pristaje na kompromise o kojima smo razgovarali u Enkoridžu“, napomenuo je on.
Putin je naglasio da sada „i ukrajinska strana mora da pristane na ove kompromise“.
„I sukob će brzo doći do svog prirodnog završetka“, zaključio je.
Ruski predsednik je istakao da, s obzirom na unutrašnju političku situaciju, Kijev nije spreman da reši sukob u Ukrajini.
„Na osnovu prvenstveno domaće političke situacije, mislim da Kijev nije spreman za ovo. Ako se tamo uspostavi mir, domaća politička borba, borba za vlast u Kijevu i ekonomska situacija će se dramatično pogoršati“, rekao je ruski lider.
Dronovi i „orešnik“
On je primetio da zapadni saveznici isporučuju Kijevu veliki broj dronova, ali Rusija poseduje sistem protivvazduhoplovne odbrane koji će nastaviti da jača.
„Ukrajina uopšte nema takav sistem“, rekao je Putin.
Prema njegovim rečima, Kijev ne raspolaže ni udarnim sistemima kakve poseduje Rusija.
„Ukrajinska strana nema udarne sisteme kao Ruska Federacija: mislim na hipersonične rakete, krstareće rakete, i one morskog, vazdušnog i kopnenog baziranja“, rekao je Putin tokom sastanka.
On se osvrnuo i na upotrebu ruskog sistema „orešnik“.
"Takve sisteme smo testirali na poligonima. 'Orešnik' smo ispitivali. To nije borbena upotreba. Mi, zapravo, na teritoriji Ukrajine nismo imali nijedno borbeno korišćenje 'orešnika' u punom smislu te reči", rekao je šef ruske države.
„A poslednji, da budem iskren, otkriću vam ogromnu, ogromnu vojnu državnu tajnu. Jednostavno su udarili tamo gde im je bilo zgodno. Da vide rezultate (za buduću upotrebu oružja)“, rekao je Putin.
Kako je objasnio, nakon upotrebe raketnog sistema "orešnik" u Beloj Crkvi u Ukrajini na to područje su upućeni dronovi kako bi se proverili rezultati udara.
Istakao je da je udar izveden upravo na mestu gde je bilo zgodno proceniti njegove efekte.
"Ako je reč o Beloj Crkvi... naši dronovi su potom doleteli tamo, do te šupe koja je bila meta udara, i jednostavno su snimili kako su se rasporedili blokovi koji se razdvajaju. Izračunali smo sve do milimetra", rekao je Putin
On nije isključio buduće odluke o upotrebi rakete „orešnik“ u punom obimu protiv ciljeva, uključujući i urbana područja.
Zašto bi Rusija napala NATO
Govoreći o tvrdnjama da bi Rusija mogla da napadne NATO, Putin je poručio: „Svako ko razmišlja o tome treba da se zapita: zašto? Zašto bi nam to bilo potrebno?“
On je dodao da je u osnovi sukoba u Ukrajini državni prevrat koji se dogodio u toj zemlji, kao i, kako je naveo, potiskivanje svega što je rusko.
„Jasno je da postoji sukob u Ukrajini. Ali u njegovoj osnovi je državni udar u Ukrajini i potiskivanje svega ruskog. Potiskivanje značajnog dela stanovništva te zemlje koje nije priznalo rezultate tog državnog prevrata“, rekao je Putin.
Ruski gas može da poteče u Evropu već sutra
Gas preko preostalog ispravnog kraka gasovoda „Severni tok“ mogao bi da poteče već sutra — „dovoljno je samo pritisnuti dugme“, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin.
„Kao što znate, Severni tok je dignut u vazduh, ali jedna linija Severnog toka 2 je neoštećena. Mogao bi da počne da isporučuje ruski gas u Saveznu Republiku Nemačku već sutra. Znate šta? Ovo nije šala. Samo pritisnite dugme i gas počinje da teče. Ali za to je potrebna odluka vlade Savezne Republike“, rekao je Putin.
On je istakao da su partneri Gasproma u Nemačkoj spremni da preuzimaju gas preko "Severnog toka", ali postoje naređenje iz Brisela i Berlina da se to ne radi.
Ko će potpisati mirovni sporazum sa Moskvom
Rusija bi, u slučaju potpisivanja mirovnog sporazuma, želela da na čelu Ukrajine vidi legitimnog lidera koji ima ustavna ovlašćenja da potpiše takav dokument, izjavio je ruski predsednik.
„Ukoliko dođemo do potpisivanja bilo kakvih dokumenata, to nije naš hir. Svaka država u našoj poziciji mora da potpisuje takve dokumente sa licima koja su legitimna sa stanovišta ustava“, naglasio je Putin.
On je dodao da je pitanje legitimnosti Vladimira Zelenskog predmet posebne pravne analize, podsećajući da su predsednička ovlašćenja Zelenskog istekla pre dve godine.
„Mnogo se govorilo o izborima u Ukrajini, a sada su ti razgovori potpuno prestali. Prema ukrajinskom Ustavu, predsednik može da ima najviše dva petogodišnja mandata. Postavlja se pitanje: šta je sa ove dve godine tokom kojih je sada na vlasti?“, rekao je Putin.
Istovremeno, ruski predsednik je izrazio uverenje da će, ukoliko postoji obostrana želja da se sukob okonča mirnim putem, strane pronaći one koji mogu da potpišu neophodne dokumente.
„Ako postoji želja da se konflikt završi mirno, uvek će se naći ljudi koji će potpisati sporazum. U najmanju ruku, tada bi se moglo reći: ‘Hvala Bogu!’“, poručio je Putin.
Moskva nije protiv ulaska Ukrajine u EU
Rusija se ne protivi pridruživanju Ukrajine Evropskoj uniji, ali se protivi tome da EU postane vojni blok.
„Svesni smo predloga kancelara Savezne Republike [Nemačke, Fridriha Merca] da Ukrajina postane pridruženi član i tako dalje. To nas se uopšte ne tiče. Nismo protiv, molim vas, učinite to“, rekao je Putin.
„Mi smo protiv toga da EU postane vojni blok“, naglasio je on. Dodao je da je to razlog za zabrinutost.
„Ali mi nismo protiv bilo kakve ekonomske integracije, molim vas, učinite to, za ime Boga“, dodao je predsednik.
Evropa ne može da bude posrednik
Evropska unija ne može biti posrednik u pregovorima o Ukrajini, jer posredovanje podrazumeva neutralnost, izjavio je predsednik Rusije.
"Jedno je učestvovati u pregovorima, a drugo biti posrednik. Kako EU može biti posrednik kada podržava stranu sa kojom smo u oružanom sukobu", upitao je ruski lider.
Dodao je da ne razume kako se može verovati ljudima koji godinama ponavljaju da je neophodno naneti Rusiji strateški poraz.
Putin je poručio da Rusija nikada nije odbijala kontakte sa Evropom i da je za njihovo obnavljanje dovoljno da evropski lideri pozovu Moskvu.
"Mi ne odbijamo kontakte sa predstavnicima Evrope. Dovoljno je da podignu slušalicu i pozovu. Ako žele da dođu, neka dođu. Oni su ti koji to ne žele", podvukao je.
Putin je izjavio da bi pitanje potencijalnog evropskog pregovarača u dijalogu sa Rusijom moglo da se razmatra na nivou ministarstava spoljnih poslova ili specijalnih službi.
Naglasio je da bivši nemački kancelar Gerhard Šreder nije "Putinov prijatelj", već jedan od najboljih državnika koje je Nemačka imala.
"On ima sopstveni stav i hrabrost da ga zastupa. Danas u Evropi nema mnogo političara sa takvim osobinama", rekao je Putin.
Ruski predsednik je naglasio da je Šreder učestvovao u izgradnji infrastrukturnih projekata kao što je "Severni tok" kako bi nemačkoj privredi obezbedio pouzdane i jeftine isporuke energenata iz Rusije.
Dobri odnosi sa Kinom ne znače da se Rusija okrenula Aziji
Rusija nije napravila nikakav zaokret ka Aziji, jer je osnovni sporazum sa Kinom potpisan još 2001. godine, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin.
Predsednik je istakao da se od početka Specijalne vojne operacije sve više govori da se Rusija okrenula ka Aziji, ali to nije istina. Sporazum između Rusije i Kine je potpisan davno.
"Mi smo prirodni saveznici i partneri, mi smo komšije. Imamo ogromnu zajedničku granicu – komšije se ne biraju, to je istorijska datost", podsetio je Putin.
Po njegovim rečima, Rusija i Kina će uskoro obradovati jedna drugu novim energetskim sporazumima.
Učešće na predsedničkim izborima 2030. godine
Na pitanje o mogućem učešću na sledećim izborima, Putin je odgovorio da ne razmišlja o reizboru.
„Samo Bog zna šta će biti sutra... Ustav dozvoljava [kandidovanje], ali je prerano govoriti o tome“, rekao je.
