(Ne)nadgledani izbori na KiM prećutno priznanje neuspeha EU u stvaranju lažne države
© AP Photo / Bojan Slavkovic
Pratite nas
EU gubi interesovanje za tzv. Kosovo zbog činjenice da su albanski političari pokazali da nisu dorasli „poklonu“ u vidu lažne države, zaključak je koji se nameće iz komentara sagovornika Sputnjika Nikole Perišića na temu izostanka EU u nadgledanju predstojećih vanrednih izbora na KiM.
Privremene institucije na Kosovu i Metohiji već duže od godinu i po dana se dave u institucionalnog krizi usred nemogućnosti da formiraju vlast iako su do sada imale jedne redovne i dvaput vanredne parlamentarne izbore.
Izostanak EU simptomatičan
Treći vanredni izbori biće održani u nedelju 7. juna u atmosferi međusobne netrpeljivosti i rivalstva među albanskim političkim faktorima ali i bez nadgledanja izbora od strane Evropske unije što samo naizgled može biti čudno.
Da li je taj izostanak posmatrača EU posledica toga da Unija vidi tzv. državu Kosovo kao „bastion“ demokratije ili je posledica činjenice da shvataju da Kosovo ne može da bude država ostaje da se vidi.
Politikolog Nikola Perišić iz Centra za društvenu analizu za Sputnjik kaže da obe teze imaju uporište u relanosti.
„Jeste simptomatično da nema predstavnika EU koji bi pratili izborni proces s obzirom na to da znamo koliko je bilo tenzija i tokom kampanje, i tokom samog procesa kandidovanja i sigurno da bi značilo da se pojavi takav jedan međunarodni akter tokom samog izbornog dana. Ono što nam takođe govori odsustvo Evropske unije, jeste da možda ni ona nije baš u potpunosti trenutno zainteresovana za taj problem, da ga tako nazovemo. Vidimo da nekako žele da uključe druge najveće svetske aktere i države kao što su SAD da se oni više bave tim problemom, a da Evropska unija nekako pokušava da se povuče iz čitavog toga procesa, verovatno zbog nemogućnosti da ga izvede do kraja,“ napominje Perišić.
Povlačenja EU izraz nemoći
Sada, dodaje on, postaje nejasno šta je bio njihov krajnji cilj - da li zaista neka takozvana normalizacija odnosa ili formiranje nove nezavisne države na ovom prostoru.
„Ali šta god da je bio cilj, Evropska unija u tome nije uspela. I to je još jedan poraz za EU i pokazatelj u kakvoj krizi se trenutno ona nalazi. Bez obzira što načelno ima ingerencije kroz pregovarački proces koji vodi između Beograda i Prištine, nikakav konkretan sporazum nisu uspeli da razviju u svom pregovaračkom procesu, tako da je definitivno da EU nema mogućnosti da uradi ono što je nameravala i da sada zbog toga pokušava da ugura neke druge sile da probaju oni da završe taj proces,“ napominje on.
Na pitanje da li izostajanje EU ne samo u posmatračkom smislu već i njeno nemešanje u postizborni proces ima veze sa postizbornim ponašanjem političkih lidera iz redova Albanaca Perišić kaže:
„Kada su u pitanju albanski političari na Kosovu, jasno je da svi imaju neke svoje favorite, sve velike sile, i Evropska unija i Amerika, ali definitivno je da se pokazalo da ti političari koji su vodili tzv. Kosovo u prethodnom periodu, pokazuju da nemaju kapacitet i da nemaju mogućnost da završe proces „nezavisnosti“ tzv. Kosova. Tako da izvesno postoji određeni nivo razočaranja i u Evropskoj uniji i u Sjedinjenim Američkim Državama time kakvi političari taj proces „nezavisnosti“ vode. I sve više uviđaju da oni sami sebi zatvaraju vrata ka različitim međunarodnim institucijama u koje pokušavaju da uđu, a da ne govorimo o Ujedinjenim nacijama koje su i dalje jedini relevantan međunarodni akter koji bi mogao da proglasi formiranje neke nove nezavisne države,“ ocenjuje Perišić.
Moguća eskalacija
On primećuje da se na sam dan izbora sve odvija u atmosferi prividne regularnosti, ali napominje da su sva mesta pod kamerama i da je policija prisutna u blizini svih biračkih mesta, što može biti diskutabilno.
„Problem dakle nije sam dan izbora kada je reč o Srbima generalno, već pritisak koji trpe pre samih izbora u toku izbornog procesa. Očito da je slučaj tzv. Kosova po strani zbog drugih dešavanja na globalnom nivou, ali svakako ne mislim da je dobro po srpsku zajednicu na KiM odsustvo posmatrača, zbog incidenti koji su se dešavali u prethodnom periodu i koji i te kako imaju mogućnost da dovedu do neke dodatne eskalacije odnosa između albanske i srpske nacionalne grupacije,“ dodaje Perišić.
S druge strane, napominje on, nesposobnost Albanaca da ispune očekivanja međunarodne zajednice koja im je dala mogućnost da se dokažu koliko su samostalni i zreli da bi imali još jednu državu na tlu EU je nešto što Beogradu u nekim budućim pregovorima sa Prištinom i te kako može da bude korisno.
Inače, zvanično Evropska unija nema nadležnost da nadzire, organizuje niti direktno upravlja izborima na Kosovu i Metohiji. Izborni proces je u potpunosti u nadležnosti institucija u Prištini, dok Evropska unija — oslanjajući se na svoju Kancelariju i države članice — samo koordiniše međunarodno prisustvo i izražava stavove o stabilnosti i procedurama. S druge strane, posmatrači iz EU redovno se odazivaju na poziv za praćenje izbora u Srbiji.
