https://lat.sputnikportal.rs/20260604/krah-zapadnih-planova--posle-vise-od-30-hiljada-sankcija--rusija-okupila-svet-u-sankt-peterburgu-olivera-ikodinovic-1199966560.html
Ovo je totalni krah zapadnih planova: Posle više od 30 hiljada sankcija – Rusija okupila ceo svet
Ovo je totalni krah zapadnih planova: Posle više od 30 hiljada sankcija – Rusija okupila ceo svet
Sputnik Srbija
Učešće oko 20 hiljada ljudi iz više od 130 zemalja na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu potvrđuje da su zapadne sankcije protiv Rusije pretrpele... 04.06.2026, Sputnik Srbija
2026-06-04T22:26+0200
2026-06-04T22:26+0200
2026-06-04T23:12+0200
rusija
rusija
rusija – politika
rusija – ekonomija
analize i mišljenja
sad
evropska unija (eu)
svet
zapad
sankcije
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/05/08/1125281635_0:0:3086:1736_1920x0_80_0_0_96d80a57f098f4c00eafddca72622cc8.jpg
Povratak u Rusiju predstavnika SAD, Nemačke i drugih zemalja ukazuje da kolektivni Zapad prepoznaje ozbiljnost trenutne geopolitičke situacije i da su zbog pogrešne politike svojih država zapali u ćorsokak, dok Rusija, uprkos spoljnim pritiscima, nastavlja razvoj i beleži ekonomski rast.Drugim rečima, forum u Sankt Peterburgu je dokaz da veliki broj država i dalje želi da sarađuje sa Rusijom.Prvi put za osam godina predstavnici SAD učestvuju na Sanktpeterburškom međunarodnom ekonomskom forumu i zalažu se za zbližavanje Rusije i SAD, a takođe su došli nemački privrednici ali i političari iz narastajuće frakcije Alternativa za Nemačku, koji se zalažu za dobre odnose sa Rusijom i obnavljanje energetske saradnje, uključujući i ponovno puštanje u rad gasovoda Severni tok.Međutim, ruski politikolog i ekonomista Aleksandar Dudčak smatra da Moskva treba da bude obazriva, pošto je, kako kaže, poverenje u njih izgubljeno nakon što su 2022. godine određene zapadne kompanije napustile rusko tržište.Broj sankcija uvedenih protiv Rusije od 2014. godine premašio je 31.500, što predstavlja rekord i do sada neviđen nivo sankcionog pritiska. Velika većina tih mera, oko 92,5 odsto, uvedena je nakon kraja februara 2022. godineMoskva je više puta isticala da će zemlja izdržati sankcioni pritisak koji nameću neprijateljske države, dok je Zapad otvoreno priznao da su te restriktivne mere protiv Rusije neefikasne.„Izolacija Rusije se nije dogodila, jer bi to bilo teško izvesti. Što se tiče kraha sankcija, tu bih rekao da su mnoge zemlje izgubile suverenitet i podležu zahtevima Vašingtona koji celom svetu diktira svoju volju. Ne može se reći da to prolaze bez posledica, ali sankcije bi mogle biti odličan stimulans za ekonomski rast Rusije. O zameni uvoza se već dugo govori i to još uvek nije u potpunosti realizovano. U tom pogledu postoji mnogo perspektiva. Te sankcije pogađaju njih i zbog tih mera, koje su sami smislili, trpe ogromne gubitke, ali se i dalje ponašaju kao da to ne utiče na njih. U stvari, i njima je teško. Međutim, pošto su odlučili da vode sukob sa Rusijom u budućnosti, spremni su i na gubitak značajnog dela svoje ekonomije i pad životnog standarda u nadi da će slomiti Rusiju i da će sve te gubitke nadoknaditi iz njenih resursa, ali to se sigurno neće desiti“, naglasio je Dudčak.Sankcije nisu slomile Rusiju, ali jesu evropsku privreduMoskva je krajem prošle godine iznela procene da su evropske zemlje, od 2022. do 2025. godine, izgubile do 1,6 biliona evra zbog sankcija koje su uvele protiv Rusije, dok je, uprkos restriktivnim merama, ruska ekonomija pokazala „izuzetenu otpornost i sposobnost prilagođavanja“.Međutim, teško je precizno sagledati i izračunati gubitke Zapada zbog antiruskih sankcija, jer se njihovi efekti „mere“ na više načina. Najčešće se govori o tri vrste uticaja - direktnim gubicima, zatim izgubljenim prihodima tj. profitu koji je mogao biti ostvaren u budućnosti ali je izostao zbog napuštanja tržišta, kao i o indirektnim ekonomskim posledicama kao što su rast cena energenata u Evropi nakon smanjenja uvoza ruske energije, poremećaji u snabdevanju itd.Evropska komisija je upozorila da bi EU mogla da se suoči sa gubitkom više od milion radnih mesta usled geopolitičke situacije, visokih cena energije, restrukturiranja industrije i troškova zelene tranzicije. Najviše će biti pogođene automobilska industrija i građevinarstvo.Prema proceni Kirila Dmitrijeva, specijalnog predstavnika predsednika Rusije za investiciono-ekonomsku saradnju sa inostranstvom, evropske zemlje su zbog odustajanja od ruskih energenata izgubile oko tri biliona evra.On tvrdi da su Nemačka i druge evropske države već osetile posledice te odluke, dovodeći svoju ekonomiju do kolapsa.Dmitrijev smatra i da Evropa sve više prepoznaje da je energetska kriza posledica smanjenja zavisnosti od ruske energije. Kao primer je naveo Nemačku, koja je ranije u velikoj meri zavisila od ruskog gasa, ali se sada, prema njegovim rečima, suočava sa padom industrijske proizvodnje i zatvaranjem fabrika.Zbog zapadnih sankcija prema Rusiji, obim nemačko-ruske trgovine je 2025. godine pao ispod 10 milijardi evra. Pre početka sukoba u Ukrajini, Nemačka je bila najveći evropski trgovinski partner Rusije - robna razmena je 2021. godine iznosila 59,7 milijardi evra, dok je rekord dostignut 2012. godine sa oko 80 milijardi evra.Očigledno je da politika usmerena na obuzdavanje i slabljenje Rusije predstavlja dugoročnu strategiju njenih protivnika, ali su uvedene sankcije nanele značajnu štetu celokupnoj svetskoj ekonomiji.Stotine i hiljade zapadnih kompanija i dalje radi u RusijiUprkos padu ekonomskih veza, od 1.500 do 1.800 nemačkih kompanija nastavlja da posluje u Rusiji, a ukupan obim nemačkog kapitala u zemlji prelazi 100 milijardi evra. U Rusiji takođe radi i 300 američkih kompanija, pri čemu značajan broj firmi sa Zapada izražava interesovanje ili želju za povratkom na rusko tržište.Prema ocenama ruskih ekonomskih stručnjaka, evropske kompanije koje su otišle sa ruskog tržišta izgubile su između 300 i 400 milijardi evra. Najveći udar pretrpele su kompanije iz sektora potrošačke robe, automobilske industrije i proizvodnje opreme, u kojima su firme iz Evropske unije do 2022. godine imale značajan tržišni udeo.U međuvremenu, njihova mesta su zauzeli domaći proizvođači, kao i kompanije iz Kine i Turske, koje su značajno ojačale svoje prisustvo na ruskom tržištu.Takođe, procenjuje se da su američke kompanije zbog sankcija i napuštanja ruskog tržišta pretrpele gubitke od 324 milijarde dolara. Najveće gubitke pretrpeo je sektor informacionih tehnologija i medija, sa oko 123 milijarde dolara, što čini 38 odsto ukupnih gubitaka američkog biznisa u Rusiji.Značajan pad prihoda zabeležile su i kompanije iz oblasti potrošačke robe i zdravstva, čiji se gubici procenjuju na 94 milijarde dolara. Finansijski sektor izgubio je oko 71 milijardu dolara, dok su gubici industrijskih kompanija dostigli 26 milijardi. Energetske kompanije pretrpele su najmanji udar među navedenim sektorima, sa procenjenim gubicima od 10 milijardi dolara.Povlačenje sa ruskog tržišta nije američkim kompanijama donelo samo neposredne finansijske gubitke, već ih je lišilo i značajnih budućih prihoda i tržišnih pozicija koje su godinama gradile. Prostor koji su ostavile za sobom u velikoj meri su popunile kineske kompanije, koje su ojačale svoje prisustvo u Rusiji. Tome u prilog ide i činjenica da su kineski investitori samo tokom prvog kvartala 2026. godine otvorili 1.400 novih kompanija u Rusiji.Ovakvi rezultati pokazuju ograničene domete politike ekonomskog pritiska na Rusiju. Ruska privreda se, uprkos sankcijama i drugim spoljnim ograničenjima, prilagodila novim okolnostima i nastavila da beleži razvoj i rast.Procenjuje se da bi ukidanjem sankcija i kroz saradnju Rusije i Sjedinjenih Američkih Država na različitim projektima obe zemlje mogle bi da ostvare dobit veću od 14 biliona dolara.Dudčak navodi da ne raspolaže preciznim podacima o ukupnom broju zapadnih kompanija koje i dalje posluju u Rusiji, ali ističe da su neke ostale na tržištu, dok su druge zadržale mogućnost povratka. Prema njegovom mišljenju, prilikom razmatranja povratka stranih kompanija treba voditi računa o tome kako su se ponašale prilikom odlaska iz Rusije, jer su pojedine, kako tvrdi, grubo napustile tržište i oštetile svoje kupce i poslovne partnere.On smatra da bi saradnja sa zapadnim kompanijama mogla biti korisna u oblastima kao što su avijacija, kosmička industrija, energetika i rudarstvo, ali samo ukoliko donosi nove tehnologije i direktne investicije. Istovremeno je skeptičan prema ulozi zapadnih finansijskih kompanija, a kao ključni uslov buduće saradnje navodi potrebu da investicije budu dugoročne.
https://lat.sputnikportal.rs/20260603/peterburg-u-centru-svetske-ekonomije-ai-biznis-i-geopolitika-obelezili-prvi-dan-foruma-1199929669.html
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija, rusija – politika, rusija – ekonomija, analize i mišljenja, sad, evropska unija (eu), svet, zapad, sankcije
rusija, rusija – politika, rusija – ekonomija, analize i mišljenja, sad, evropska unija (eu), svet, zapad, sankcije
Ovo je totalni krah zapadnih planova: Posle više od 30 hiljada sankcija – Rusija okupila ceo svet
22:26 04.06.2026 (Osveženo: 23:12 04.06.2026) Učešće oko 20 hiljada ljudi iz više od 130 zemalja na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu potvrđuje da su zapadne sankcije protiv Rusije pretrpele krah, a da su pokušaji izolacije Moskve propali, ocenjuju ruski eksperti.
Povratak u Rusiju predstavnika SAD, Nemačke i drugih zemalja ukazuje da kolektivni Zapad prepoznaje ozbiljnost trenutne geopolitičke situacije i da su zbog pogrešne politike svojih država zapali u ćorsokak, dok Rusija, uprkos spoljnim pritiscima, nastavlja razvoj i beleži ekonomski rast.
Drugim rečima, forum u Sankt Peterburgu je dokaz da veliki broj država i dalje želi da sarađuje sa Rusijom.
Prvi put za osam godina predstavnici SAD učestvuju na Sanktpeterburškom međunarodnom ekonomskom forumu i zalažu se za
zbližavanje Rusije i SAD, a takođe su došli nemački privrednici ali i političari iz narastajuće frakcije Alternativa za Nemačku, koji se zalažu za dobre odnose sa Rusijom i obnavljanje energetske saradnje, uključujući i ponovno puštanje u rad gasovoda
Severni tok.
Međutim, ruski politikolog i ekonomista Aleksandar Dudčak smatra da Moskva treba da bude obazriva, pošto je, kako kaže, poverenje u njih izgubljeno nakon što su 2022. godine određene zapadne kompanije napustile rusko tržište.
„To što se vraćaju je zato što gube svoje profite. U Rusiji su zarađivali mnogo i stabilno. I da se ne vrate - to za nas ne bi bilo ništo strašno. Naravno, neka se vrate ako hoće, ali u tom slučaju treba menjati uslove za firme koje se vraćaju iz neprijateljskih zemalja. Mislim da treba pooštriti uslove tog povratka“, smatra Dudčak.
Broj sankcija uvedenih protiv Rusije od 2014. godine premašio je 31.500, što predstavlja rekord i do sada neviđen nivo sankcionog pritiska. Velika većina tih mera, oko 92,5 odsto, uvedena je nakon kraja februara 2022. godine
Moskva je više puta isticala da će zemlja izdržati sankcioni pritisak koji nameću neprijateljske države, dok je Zapad otvoreno priznao da su te restriktivne mere protiv Rusije neefikasne.
„Izolacija Rusije se nije dogodila, jer bi to bilo teško izvesti. Što se tiče kraha sankcija, tu bih rekao da su mnoge zemlje izgubile suverenitet i podležu zahtevima Vašingtona koji celom svetu diktira svoju volju. Ne može se reći da to prolaze bez posledica, ali sankcije bi mogle biti odličan stimulans za ekonomski rast Rusije. O zameni uvoza se već dugo govori i to još uvek nije u potpunosti realizovano. U tom pogledu postoji mnogo perspektiva. Te sankcije pogađaju njih i zbog tih mera, koje su sami smislili, trpe ogromne gubitke, ali se i dalje ponašaju kao da to ne utiče na njih. U stvari, i njima je teško. Međutim, pošto su odlučili da vode sukob sa Rusijom u budućnosti, spremni su i na gubitak značajnog dela svoje ekonomije i pad životnog standarda u nadi da će slomiti Rusiju i da će sve te gubitke nadoknaditi iz njenih resursa, ali to se sigurno neće desiti“, naglasio je Dudčak.
Sankcije nisu slomile Rusiju, ali jesu evropsku privredu
Moskva je krajem prošle godine iznela procene da su evropske zemlje, od 2022. do 2025. godine, izgubile do 1,6 biliona evra zbog sankcija koje su uvele protiv Rusije, dok je, uprkos restriktivnim merama, ruska ekonomija pokazala „izuzetenu otpornost i sposobnost prilagođavanja“.
Međutim, teško je precizno sagledati i izračunati gubitke Zapada zbog antiruskih sankcija, jer se njihovi efekti „mere“ na više načina. Najčešće se govori o tri vrste uticaja - direktnim gubicima, zatim izgubljenim prihodima tj. profitu koji je mogao biti ostvaren u budućnosti ali je izostao zbog napuštanja tržišta, kao i o indirektnim ekonomskim posledicama kao što su rast cena energenata u Evropi nakon smanjenja uvoza ruske energije, poremećaji u snabdevanju itd.
Evropska komisija je upozorila da bi EU mogla da se suoči sa gubitkom više od milion radnih mesta usled geopolitičke situacije, visokih cena energije, restrukturiranja industrije i troškova zelene tranzicije. Najviše će biti pogođene automobilska industrija i građevinarstvo.
Prema proceni Kirila Dmitrijeva, specijalnog predstavnika predsednika Rusije za investiciono-ekonomsku saradnju sa inostranstvom,
evropske zemlje su zbog odustajanja od ruskih energenata izgubile oko tri biliona evra.
On tvrdi da su Nemačka i druge evropske države već osetile posledice te odluke, dovodeći svoju ekonomiju do kolapsa.
Dmitrijev smatra i da Evropa sve više prepoznaje da je energetska kriza posledica smanjenja zavisnosti od ruske energije. Kao primer je naveo Nemačku, koja je ranije u velikoj meri zavisila od ruskog gasa, ali se sada, prema njegovim rečima, suočava sa padom industrijske proizvodnje i zatvaranjem fabrika.
Zbog zapadnih sankcija prema Rusiji, obim nemačko-ruske trgovine je 2025. godine pao ispod 10 milijardi evra. Pre početka sukoba u Ukrajini, Nemačka je bila najveći evropski trgovinski partner Rusije - robna razmena je 2021. godine iznosila 59,7 milijardi evra, dok je rekord dostignut 2012. godine sa oko 80 milijardi evra.
Očigledno je da politika usmerena na obuzdavanje i slabljenje Rusije predstavlja dugoročnu strategiju njenih protivnika, ali su uvedene sankcije nanele značajnu štetu celokupnoj svetskoj ekonomiji.
Stotine i hiljade zapadnih kompanija i dalje radi u Rusiji
Uprkos padu ekonomskih veza, od 1.500 do 1.800 nemačkih kompanija nastavlja da posluje u Rusiji, a ukupan obim nemačkog kapitala u zemlji prelazi 100 milijardi evra. U Rusiji takođe radi i 300 američkih kompanija, pri čemu značajan broj firmi sa Zapada izražava interesovanje ili želju za povratkom na rusko tržište.
Prema ocenama ruskih ekonomskih stručnjaka, evropske kompanije koje su otišle sa ruskog tržišta izgubile su između 300 i 400 milijardi evra. Najveći udar pretrpele su kompanije iz sektora potrošačke robe, automobilske industrije i proizvodnje opreme, u kojima su firme iz Evropske unije do 2022. godine imale značajan tržišni udeo.
U međuvremenu, njihova mesta su zauzeli domaći proizvođači, kao i kompanije iz Kine i Turske, koje su značajno ojačale svoje prisustvo na ruskom tržištu.
Takođe, procenjuje se da su američke kompanije zbog sankcija i napuštanja ruskog tržišta pretrpele gubitke od 324 milijarde dolara. Najveće gubitke pretrpeo je sektor informacionih tehnologija i medija, sa oko 123 milijarde dolara, što čini 38 odsto ukupnih gubitaka američkog biznisa u Rusiji.
Značajan pad prihoda zabeležile su i kompanije iz oblasti potrošačke robe i zdravstva, čiji se gubici procenjuju na 94 milijarde dolara. Finansijski sektor izgubio je oko 71 milijardu dolara, dok su gubici industrijskih kompanija dostigli 26 milijardi. Energetske kompanije pretrpele su najmanji udar među navedenim sektorima, sa procenjenim gubicima od 10 milijardi dolara.
Povlačenje sa ruskog tržišta nije američkim kompanijama donelo samo neposredne finansijske gubitke, već ih je lišilo i značajnih budućih prihoda i tržišnih pozicija koje su godinama gradile. Prostor koji su ostavile za sobom u velikoj meri su popunile kineske kompanije, koje su ojačale svoje prisustvo u Rusiji. Tome u prilog ide i činjenica da su kineski investitori samo tokom prvog kvartala 2026. godine otvorili 1.400 novih kompanija u Rusiji.
Ovakvi rezultati pokazuju ograničene domete politike ekonomskog pritiska na Rusiju. Ruska privreda se, uprkos sankcijama i drugim spoljnim ograničenjima, prilagodila novim okolnostima i nastavila da beleži razvoj i rast.
Procenjuje se da bi ukidanjem sankcija i kroz saradnju Rusije i Sjedinjenih Američkih Država na različitim projektima obe zemlje mogle bi da ostvare dobit veću od 14 biliona dolara.
„To što su zapadni predstavnici sada došli u Rusiju govori o tome da je njima teško. Pogledajte poslednji, 20. paket sankcija, u kome oni prave izuzetke i sami sebi daju mogućnost da ukinu sankcije kada njima postane previše teško. Čak dozvoljavaju sebi i kupovinu resursa iz Rusije i ubuduće. I ono što zapanjuje u ovom slučaju jeste to što su potpuno uvereni da ih Rusija neće odbiti. Zašto ih Rusija ne bi odbila, s obzirom da su zemljama koje planiraju da ratuju protiv Rusije potrebni ruski resursi da bi razvijale svoj vojno-industrijski kompleks“, upozorava ekspert.
Dudčak navodi da ne raspolaže preciznim podacima o ukupnom broju zapadnih kompanija koje i dalje posluju u Rusiji, ali ističe da su neke ostale na tržištu, dok su druge zadržale mogućnost povratka. Prema njegovom mišljenju, prilikom razmatranja povratka stranih kompanija treba voditi računa o tome kako su se ponašale prilikom odlaska iz Rusije, jer su pojedine, kako tvrdi, grubo napustile tržište i oštetile svoje kupce i poslovne partnere.
On smatra da bi
saradnja sa zapadnim kompanijama mogla biti korisna u oblastima kao što su
avijacija, kosmička industrija, energetika i rudarstvo, ali samo ukoliko donosi nove tehnologije i direktne investicije. Istovremeno je skeptičan prema ulozi zapadnih finansijskih kompanija, a kao ključni uslov buduće saradnje navodi potrebu da investicije budu dugoročne.
