Amerika okreće leđa lažnoj državi: Najmanja podrška Vašingtona Prištini – od pada Berlinskog zida
© Sputnik / Igor Naimushin
Pratite nas
Ne iznenađuje što državni sekretar SAD Marko Rubio kaže da ulazak lažne države Kosovo u NATO nije na dnevnom redu Alijanse, iz dva razloga. Prvi je taj što četiri zemlje članice ne priznaju lažno Kosovo i ne bi glasale za njegov prijem, a drugi je što se sama američka administracija distancija od NATO, kaže za Sputnjik politikolog Aleksandar Pavić.
Pored ocene Rubija, nedavno je i zamenik pomoćnika generalnog sekretara NATO Kevin Hamilton e izjavio da za tzv. Kosovo nema mesta u Alijansi.
Trampova administracija nije fan Prištine
Pavić podseća da skoro svakog dana može da se čuje poruka ili izjava zvaničnika, od Donalda Trampa preko Pita Hegseta, Rubija i Džej Di Vensa, da je NATO ili prevaziđen ili da nije bio tu kada je Americi bio potreban, te da će morati da preispitaju međusobne odnose.
Sama Amerika više nije fan NATO. Kada kažem Amerika, mislim na Belu kuću, jer je Kongres još uvek pun ljudi koji su na jaslama raznih lobija, pogotovo vojno-industrijskog kompleksa. Međutim, Bela kuća se definitivno distancira od NATO na različite načine, rekao je Pavić za Sputnjik.
On ovako komentariše izjavu Rubija, ali i ocenu bivšeg američkog ambasadora u Prištini Džefrija Hovenijera da je ugled Prištine u Vašingtonu pretrpeo ozbiljan udarac u poslednjih 16 meseci. Na to se nadovezuje i činjenica da u poslednjoj seriji predloga novih ambasadora u regionu nema kandidata za taj položaj u Prištini.
Ono što se sa sigurnošću može konstatovati, ističe Pavić, jeste da je ova administracija najmanje naklonjena lažnoj državi Kosovo od svih administracija ne samo posle 5. oktobra, nego čak i posle pada Berlinskog zida.
Ovo šta je Stejt department rekao odjek je upravo toga. Ova administracija nije fan ni Kurtija ni lažne države Kosovo, ali neće oni umesto nas da vraćaju Kosovo. To možemo samo mi da radimo, međutim, važno je da znamo kakve su međunarodne okolnosti. Dok je Trampova administracija tu, neće se ponoviti 1999. godina. To treba da znamo i da uzmemo u obzir u našim budućim nacionalnim kalkulacijama.
Jedina konstanta Albanaca je tlačenje Srba
Što se tiče toga hoće li ovakav stav Vašingtona uticati na ponašanje Prištine, odnosno kosovsko-albanskih separatista, da li će više ili manje agresivno gurati svoju politiku istrebljenja Srba, Pavić smatra da to, na žalost, uopšte neće uticati na njih.
Njihov identitet je sazdan na bukvalnom istrebljenju Srba. Oni su zato i napravljeni – stvoreni su u laboratoriji Austro-Ugarske, napravljen im je i jedinstven jezik i pismo. O tome je istoričar Teodora Toleva svedočila na osnovu austrijskih arhiva. Albanci su tu da ispune taj zadatak – da budu bedem protiv Srba, protiv pravoslavlja, da nas drže što dalje od mora i da nas očiste sa Kosova i Metohije. To može da se promeni samo kada ih budemo vojno porazili. Definitivno, ističe Pavić.
Do tada će Turska nastaviti da ih naoružava, to je sigurno. Jedan deo američkih lobija, koji je poslao dva kongresmena na Kosovo i Metohiju pre nekoliko nedelja, nastaviće da gura politiku albanskog naoružavanja, što znači da se oni neće promeniti, niti da treba očekivati nešto slično sa te strane.
Nema opuštanja
Naš sagovornik smatra da ne treba da se opuštamo, niti da čekamo da drugi obavljaju naše poslove, nego da sada treba pronaći sagovornike u Vašingtonu i da utičemo na njih kroz politiku Bele kuće koja je veoma izražena u smislu podrške ugroženim hrišćanima širom sveta.
On podseća da je Republika Srpska to već uspešno i vešto uradila. Isto tako, veruje on, i Srbija treba da koristi svaku priliku da trenutnoj američkoj administraciji stavi do znanja koliko su ugrožene naše svetinje – hrišćanske, pravoslavne svetinje na Kosovu i Metohiji – i da zahtevamo da nam pomognu da to ugrožavanje naših svetinja i samih hrišćana na Kosovu prestane.
Mi treba na svakom forumu i na svakom mestu da dajemo do znanja da je to naša zemlja i da ćemo kad-tad povratiti potpuni suverenitet. To više ne treba da zavisi od dobre volje nijedne američke administracije. Amerika je vojna sila u opadanju i ne treba računati da će biti ni približno snažna kao što je bila pre 25 godina i to je nešto sa čim takođe moramo da računamo, zaključuje Pavić.
Pogledajte i:
