Startovao „Balkanski dijalog“, a Ruski dom dobio mlađeg brata – Raguza hab
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
U Srbiji već decenijama radi Ruski dom, ali sada je srpska omladina dobila centar koji je više prilagođen njihovim interesovanjima i potrebama – Raguza hab, rekao je predstavnik ambasade Rusije u Beogradu Aleksandar Konanjihin na otvaranju skupa „Balkanski dijalog 2026“.
Na četvorodnevnpoj konferenciji učestvuje više od 30 mladih stručnjaka, istraživača, predstavnika državnih i društvenih struktura, novinara i analitičara iz Rusije i balkanskih zemalja.
Uvodnu reč na otvaranju radnog dela manifestacije su, pred Konanjihina, održali izvršni direktor Fonda „Gorčakov“ Leonid Dračevski, eminentni ruski stručnjak za Balkan Katarina Entina i osnivač i direktor „Raguze“ Vladan Grbović.
Drago mi je i radujem se otvaranju ovog centra, jer je to upravo ono što nam je nedostajalo. Imali smo zatvoreni deo auditorijuma, to su bili svi oni mlađi od 40 godina i slaba tačka nam je bila omladina. Drago mi je što je ovakav centar otvoren i pomagaćemo ga kako i koliko god možemo, rekao je Konanjihin.
Programi za srpsku omladinu
Osim pitanja politike, privrede, ekonomije Srbije i Balkana, kako je rekao, posebnu pažnju treba posvetiti obrazovnim programima za srpsku omladinu.
Kad je reč o srpsko-ruskim odnosima, poznavanje istorije nam pomaže da ih bolje razumemo i da shvatimo, čemu treba posvetiti više pažnje. Možemo organizovati konferencije, okrugle stolove i slične formate jer imamo predavače koji na srpskom mogu govoriti o ovim temama, rekao je on i dodao da su u hab dobrodošli svi koje ta pitanja intrigiraju.
Konanjihin je kao vrlo bitnu stavku istakao dobro poznavanje ruskog jezika, jer bez njega, kako je rekao, nema ni razumevanja finesa i nijansi razmišljanja i dešavanja u Rusiji.
Obratite pažnju na kvalitetno izučavanje ruskog jezika. Ruski dom pruža mnoge mogućnosti u ovom pogledu. Tu možete i da slušate predavanja o opštoj istoriji, međunarodnoj politici i našim međusobnim odnosima. Ove mogućnosti nisu postojale pre samo dve godine. Nemojte se ustručavati, priđite i pitajte šta god vas zanima, poručio je on.
Raguza hab, otvaranje ,,Balkanskog dijaloga 2026"
© Sputnik / Milica Trklja / Raguza hab, otvaranje ,,Balkanskog dijaloga 2026"
Širenje programa
Izvršni direktor Fonda „Gorčakov“ Leonid Dračevski rekao je da je otvaranje „Raguze“ jedinstvena mogućnost i izuzetna platforma za sticanje znanja i iskustva.
Mi u „Gorčakovu“ imamo mesečna stažiranja gde omladina dolazi da uči. Prvo smo bili fokusirani na političke nauke, ali smo shvatili da, iako je sjajno što imamo ljude koji će nam govoriti kako se najpametnije živi, ipak treba da imamo ljude koji čine osnovu svakog društva – inženjere, lekare, učitelje. Sada imamo različite specijalizacije i struke, a sarađujemo i sa različitim visokoškolskim ustanovama, rekao je Dračevski uz ocenu da ovo prilika i srpska omladina to iskoristi.
Učite od pametnih ljudi
Osnivač i direktor „Raguze“ Vladan Grbović pričao je o dosadašnjim, ali i planovima za budućnost. Pre dve ili tri godine on je isto bio učesnik ovakvih programa, dok se sada napravilo nekoliko iskoraka.
Danas Raguza ima zvanični prostor u kojem se mogu orgnaizovati događaji poput „Balkanskog dijaloga“. Vi ste danas naši prvi gosti, odnosno gosti našeg prvog projekta od kako smo se sinoć otvorili i želim da vam poželim sreću. Učite od ovih pametnih ljudi, ali razmišljajte i šta bismo mogli da radimo zajedno u budućnosti, zaključio je Grbović.
Raguza hab, otvaranje ,,Balkanskog dijaloga 2026"
© Sputnik / Milica Trklja / Raguza hab, otvaranje ,,Balkanskog dijaloga 2026"
Tri bloka konferencije
Stručnjak za Balkan i profesor Nacionalnog univerziteta Visoke škole ekonomije Katarina Entina objasnila je da se program „Balkanski dijalog 2026“ deli na tri ključna tematka bloka jednake važnosti ne samo za Srbiju i Rusiju, već i za ostatak regiona jugoistočne Evrope.
Posmatrano u užim granicama, ovaj prostor spaja različite političke procese, sličnosti, moderne izazove i načine formiranja medijskog prostora. Današnji dan posvećen je energetici. Drugi dan posvećen je vojnim procesima – geopolitika diktira razvoj i u Balkanu i u svetu, a mi ćemo razmatrati šta se zaista dešava na Balkanu, koliko on podleže vojno-strateškoj opasnosti i koliko je moguće da se izmeni situacija. Poslednji blok održaće se u petak i tada će se obrađivati rusko-srpski medijski odnosi, rekla je ona.
Centralna tema „Balkanskog dijaloga – 2026“ je energetska bezbednost, transformacija vojno-političkih saveza i razvoj medijskog prostora na Balkanu. Učesnici, između ostalog, razmatraju perspektive energetskog razvoja zemalja Jugoistočne Evrope, pitanja energetske tranzicije, ulogu atomske energetike i nove maršrute isporuka energenata.
Još jedan važan blok su pitanja bezbednosit, gde eksperti diskutuju o izmenama vojno-političke instrastukture regiona, uticaju procesna na Južnom Kavkazu i na Bliskom istoku na Balkan, kao i nove tehnološke izazove u sferi bezbednosti.
Poseban tematski blok posvećen je medijima, gde će biti reči o njihovoj ulozi u formiranju raspoloženja u društvu i konfliktinih narativa, specifičnostima balkanskog medijskog prostora i mehanizmima formiranja i očuvanja auditorijuma u uslovima digitalne konkurencije.
Pogledajte i:
