Novinari, neka bude borba neprestana! Bećković i Kusturica na promociji nove knjige Manojla Vukotića
09:15 03.06.2026 (Osveženo: 09:33 03.06.2026)
© Sputnik / Milica Trklja
Pratite nas
Vukotići su dali još jednog serdara koji je u naše vreme komandovao vojskom novinara. Ovaj put Janko se zvao Manjo i on je manje pisao, a više komandovao, vodeći bitke za slobodu štampe. One nisu bile manje važne od onih koje je Janko vodio na bojnom polju. Komandant se ovaj put zvao glavni urednik, a novinaru vojniku ostaje samo da kaže ,,razumem".
Ovim rečima je pesnik i akademik Matija Bećković opisao barda srpskog novinarstva Manojla Vukotića na predstavljanju njegove knjige ,,Ubistvo srpskog novinarstva" u Kolarčevoj zadužbini.
U sali punoj novinara, istoričara, bivših političara i sadašnjih uticajnika, ljudi iz svih sfera društvenog, a naročito kulturnog života Beograda i Srbije, Bećković je, u svom maniru, promociju započeo anegdotom i analogijom sa današnjim vremenom i stanjem srpskog novinarstva.
Promocija knjige Manojla Vukotića „Ubistvo srpskog novinarstva“
© Sputnik / Milica Trklja
Davno pre diktafona, kompjutera, telefona i interneta, novinar ,,Vremena" Lola Dimitrijević poslat je da izveštava sa krštenja kraljevića Petra II Karađorđevića. Zahvaljujući kašnjenju, nezainteresovanosti i lošem izvoru informacija, redakciji je obznanio da se krstio Miloš, a ne Petar. Novine su prodate, istina se saznala, Lola je prestao da dolazi u redakciju. Mislio je da je vreme učinilo svoje, vratio se jedan dan, a urednik ga je - nokautirao. Tukli su ga, priča Bećković, svi - čak i daktilografkinja.
,,Ta ideja Lole Dimitrijevića da ništa nije važno dokle god se novine prodaju i ,,pokupi kajmak", još je tada, pre više od jednog veka, propala. Nažalost, svedoci smo kako se danas u naše vreme ponovo javlja", rekao je Bećković.
Iz tog razloga je bitno ne samo shvatiti šta se dešava u srpskom novinarstvu, već i naći leka boljci.
,,Još sam kao dete čuo da se u novinama ne sme lagati, a u poodmaklim godinama se uverio da se u novinama ne sme objavljivati istina. Ko nije čitao novine proteklih decenija, nije ništa propustio i može sve najbitnije što je objavljivano naći u Manjovoj knjizi. Posle ove knjige, možemo slobodno reći Manju Vukotiću - odužio si se srpskom novinarstvu", zaključio je Bećković.
Okvir normalnosti
Najčešće obrazovanje pretrči inteligenciju, ili inteligencija vrlo često pretekne obrazovanje, pa nastane gužva pred golom, rekao je Emir Kusturica na promociji knjige. Broj prodatih novina danas smanjio se drastično, ali tu ne treba prevideti prirodu stvari kojoj ne možemo okrenuti leđa, smatra proslavljeni reditelj.
,,Danas svi manje-više postaju novinari i u tom nefiltriranom svetu smatraju da su pametniji od drugih, dok na mrežama ljudi imaju utisak da su i bolji od svih. U moje vreme, Bogdan Tirnanić je bio uzor za vrstu pisanja u kojem se škrto izražava, a u kojem se mnogo toga kaže. Nije samo novinarstvo izgubilo pečat i nije samo istina postala laž, nego su i uzori novinarstva nestali", objašnjava Kusturica.
Promocija knjige Manojla Vukotića „Ubistvo srpskog novinarstva“
© Sputnik / Milica Trklja
Ova knjiga sadrži i politički diskurs koji vrlo pažljivo vaga ono što se na javnoj sceni dešava između Rusije i Amerike, dodaje on.
,,Ova knjiga se obrušava i na USAID koji je 2026. potrošio oko 36 miliona dolara, ali mu istovremeno smeta ruski ambasador koji sa RT i Sputnjikom upada u srpski javni prostor. Kao pravi diplomata, Manjo pravi paralelu između te dve ideje koje su u bivšoj Jugoslaviji imale diktat u kojem niko nije smeo da govori ni protiv Istoka ni protiv Zapada".
Politički aspekt ove knjige upućuje na to da živimo u vremenu kada nas pogađaju raspadi svetskih sistema gde moramo da tražimo izlaz u onome šta nas objedinjuje, kaže Kusturica. To se mora nalaziti na ravni razumevanja sveta i istorije. Knjiga ,,Smrt srpskog novinarstva" predstavlja zbir ne samo iskustava Manojla Vukotića, već i njegove projekcije, vrlo spretno spakovane u ,,okvir normalnosti".
Neka bude šta biti ne može!
Autor knjige započeo je svoje obraćanje publici obrazloženjem naslova knjige. Vukotić je mišljenja da se srpsko novinarstvo nalazi na samrtničkoj postelji, a da mnogi već prave voštanice. Po njegovom mišljenju, najgore šta može da zadesi novinarsku profesiju je upliv vlasti u uređivačku politiku.
,,Države medije pretvaraju u svoje kućne pomoćnice, sluškinje, gotovo kurtizane. Ti mediji nose nanogicu i naravno da imaju ograničeno kretanje - metar ili dva, nije bitno. Cenzura i samocenzura su dve zmije otrovnice koje razaraju svaki organizam, pa i organizam novinatstva", rekao je Vukotić.
Nema dobrih državnih i partijskih ili plaćeničkih novina, istakao je on, jer mediji ne predstavljaju ni vlast, ni opoziciju. Mediji su borac, a novinari ratnici i oni svakog dana traže istinu i činjenice tako što pitaju. Glavni problem je, kaže, što danas niko više ne postavlja pitanja.
,,Države medije pretvaraju u svoje kućne pomoćnice, sluškinje, gotovo kurtizane. Ti mediji nose nanogicu i naravno da imaju ograničeno kretanje - metar ili dva, nije bitno. Cenzura i samocenzura su dve zmije otrovnice koje razaraju svaki organizam, pa i organizam novinatstva", rekao je Vukotić.
Nema dobrih državnih i partijskih ili plaćeničkih novina, istakao je on, jer mediji ne predstavljaju ni vlast, ni opoziciju. Mediji su borac, a novinari ratnici i oni svakog dana traže istinu i činjenice tako što pitaju. Glavni problem je, kaže, što danas niko više ne postavlja pitanja.
Promocija knjige Manojla Vukotića „Ubistvo srpskog novinarstva“
© Sputnik / Milica Trklja
,,Jedna od krvarećih otvorenih rana srpskog novinarstva je i privatizacija, dok tabloidizacija u Srbiji predstavlja gotovo smrtnu presudu. Ukoliko saberemo privatizacije, tabloidizacije i grubu podelu na državne i opozicione medije, šta je rezultat? Svega 100.000 prodatih novina i to da samo 20% građana veruje medijima, što znači da smo pretposlednji u Evropi, bolji jedino od Grka".
Autor kaže da je ova knjiga profesionalni krik o onome šta se događa i u šta on veruje, a u šta ne veruje.
„Ne verujem u digitalno novinarstvo, u novinarstvo veštačke inteligencije, u internet novinarstvo koje je lažno, suvo, grubo, bez mašte, inspiracije i istraživanja, a koje su nam nametnuli veliki i prebogati svetski prevaranti".
Vukotić se nada da će se pronaći nove forme, novi ,,pametnjakovići" koji će današnju divljačku civilizaciju koja narušava Gutembergovo nasleđe, koja narušava reč, slovo i pismo obogatiti novom formom izraza i vratiti se makar na one osnovne stubove profesionalnog novinarstva.
Promocija knjige Manojla Vukotića „Ubistvo srpskog novinarstva“
© Sputnik / Milica Trklja
,,Ja sam za borbu besprekornu, bez zaustavljanja, jer sam čitavog života verovao u mog genijalnog vladiku sa Lovćena i njegove reči - neka bude borba neprestana, neka bude šta biti ne može", zaključio je Vukotić.
Pogledajte i:
