https://lat.sputnikportal.rs/20260603/opasne-igre-nuklearne-bombe-sve-blize-rusiji-nato-se-i-dalje-siri-olivera-ikodinovic-1199915026.html
Opasne igre: Nuklearne bombe sve bliže Rusiji, NATO se i dalje širi
Opasne igre: Nuklearne bombe sve bliže Rusiji, NATO se i dalje širi
Sputnik Srbija
Širenje NATO infrastrukture i moguće razmeštanje američkog nuklearnog oružja u blizini Rusije povećava bezbednosne rizike i tenzije, na koje će Rusija odgovoriti... 03.06.2026, Sputnik Srbija
2026-06-03T22:21+0200
2026-06-03T22:21+0200
2026-06-03T22:21+0200
rusija
rusija
rusija – politika
rusija – vojska i naoružanje
analize i mišljenja
svet
nuklearni program
nuklearno oružje
baltičke zemlje
poljska
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/06/03/1199936523_0:0:3019:1699_1920x0_80_0_0_342cf528023eed653ee0a4572b4f7182.jpg
On je tako prokomentarisao saznanja zapadnih medija da SAD razmatraju raspoređivanje dodatnog nuklearnog oružja u Evropi, a da zemlje najbliže granicama Rusije izražavaju najveće interesovanje.Konkretno, Vašington razmatra mogućnost proširenja okvira nuklearne saradnje u okviru NATO pozivanjem većeg broja članica Alijanse da u svojim zemljama stacioniraju američke avione dvostruke namene, konfigurisanim za nošenje nuklearnog oružja. Nekoliko baltičkih zemalja i istočnog krila NATO-a, uključujući Poljsku, zainteresovano je za predlog o raspoređivanju aviona.Ne pitanje u kojoj meri je približavanje NATO nuklearne infrastrukture granicama Rusije u skladu sa tvrdnjama Alijanse da ima isključivo odbrambeni karakter Litovkin osporava tu tvrdnju i ističe da se NATO ne može posmatrati kao odbrambena organizacija, jer to nikada nije ni bila.Tvrdnje o raspoređivanju američkog nuklearnog oružja u evropskim zemljama dolaze u trenutku kada evropske NATO zemlje nagađaju da li će Donald Tramp ispuniti pretnju i povući američke trupe sa kontinenta, ostavljajući „nezahvalne saveznike“ same sa Rusijom.Tramp je više puta ponovio da SAD ne mogu više da plaćaju za evropsku bezbednost i da Evropa treba sama za to da se pobrine.Sada su navodno Amerikanci spremni da kompenzuju povlačenje vojnika i vojne tehnike razmeštanjem sopstvenog nuklearnog oružja u NATO zemljama, gde ono trenutno nije prisutno.„Što se tiče razmeštanja nuklearnog oružja napomenuću da u Baltičkim zemljama - Litvaniji, Letoniji i Estoniji - već postoje aerodromi koji mogu da prime avione koji nose nuklearno oružje. U Litvaniji je to aerodrom ‘Zoknjaj’ kod Šjauljaja, a kod Talina aerodrom ‘Emari’. To je oko 200 kilometara vazdušnom linijom od Sankt Peterburga. Dakle, infrastruktura je već spremna“, kaže Litovkin.Čak 100 američkih bombi raspoređeno u EvropiIpak, on izražava sumnju da bi Sjedinjene Američke Države zaista razmestile nuklearno oružje u državama blizu ruske granice. Prema njegovom mišljenju, takav potez bio bi vojno „neracionalan i nerazuman“, jer bi to oružje bilo u dometu ruskih raketa, pa čak i artiljerije. Zbog toga zaključuje da je malo verovatno da bi se pragmatični američki vojni stručnjaci odlučili na takav korak.„Američko nuklearno oružje je već raspoređeno u šest evropskih zemalja i to u Italiji, Nemačkoj, Belgiji, Holandiji, Turskoj i Velikoj Britaniji. Piloti tih zemalja su već obučeni za upotrebu nuklearnog oružja, a avioni – lovci tih zemalja su opremljeni za primenu tog nuklearnog oružja“, navodi Litovkin.Američko nuklearno oružje je raspoređeno u Evropi u okviru politike NATO-a poznate kao nuklearno odvraćanje, koja je počela tokom rane faze Hladnog rata, od sredine pedesetih godina prošlog veka.Prema programu „Nuklear šering“ zemlje domaćini ustupaju svoje vojne objekte, pre svega aerodrome koji su prilagođeni za prijem američkih aviona sposobnih za nošenje nuklearnog naoružanja.Taj program omogućava da američko nuklearno oružje bude stacionirano u evropskim NATO zemljama, dok kontrolu nad njegovom upotrebom formalno zadržavaju Sjedinjene Države.Program je nastao tokom Hladnog rata, početkom šezdesetih godina, u okviru strategije NATO-a za odvraćanje Sovjetskog Saveza.„Sve je to grubo kršenje Ugovora o neširenju nuklearnog oružja. Prvi član tog ugovora kaže da država koja poseduje nuklearno oružje ne sme ni direktno ni indirektno, ni pod kakvim izgovorom, da države koje ne poseduju nuklearno oružje upoznaje sa njegovim stvaranjem, proizvodnjom, skladištenjem i upotrebom. Drugi član kaže da država koja ne poseduje nuklearno oružje ne sme ni direktno ni indirektno, ni pod kakvim izgovorom, da se upoznaje sa načinom na koji se takvo oružje proizvodi, skladišti, koristi i održava. Dakle, ove dve tačke su već prekršile SAD i njeni sateliti“, kaže ekspert.I Albanija učestvuje u nuklearnom planiranju protiv RusijeLitovkin napominje da u okviru NATO-a postoji Komitet za nuklearno planiranje, u kom učestvuju sve zemlje-članice Alijanse, osim Francuske koja svoje nuklearno oružje ne stavlja pod komandu NATO-a.„U tom komitetu su čak i zemlje poput Albanije, koje učestvuju u planiranju moguće upotrebe nuklearnog oružja protiv Rusije. Zato nema ničeg čudnog u tome što se u Sjedinjenim Državama vode takvi razgovori. Kada se o tome govori u medijima, to je pre svega pokušaj da se Rusija ili neko drugi zastraši mogućnošću približavanja nuklearnog oružja njenim granicama. Međutim, to bi bilo jedno od najglupljih odluka koje bi mogli da donesu“, ocenjuje Litovkin.Na pitanje o mogućim posledicama razmeštanja nuklearnog oružja u blizini ruskih granica i ruskim kontramerama, Litovkin odgovara:Ministar nacionalne odbrane Poljske Vladislav Kosiniak-Kamiš potvrdio je da se između Sjedinjenih Američkih Država i više evropskih država u okviru NATO-a vode razgovori o proširenju programa „Nuklear šering“ i najavio je i da će 18. juna u sedištu NATO-a u Briselu biti održan sastanak ministara odbrane, na kom će potencijal nuklearnog odvraćanja biti jedna od ključnih tema.Istovremeno, on je odbio da ulazi u detalje, nazvavši tu temu „izuzetno osetljivom“. Dodao je da će sva zvanična saopštenja po ovom pitanju biti data isključivo u završnoj formi i na nivou NATO-a.Podsetimo, Rusija poslednjih godina ukazuje na to da je aktivnost NATO-a na njenim zapadnim granicama bez presedana. NATO proširuje svoje inicijative, nazivajući to „obuzdavanjem ruske agresije“. Moskva je više puta izrazila zabrinutost zbog jačanja snaga Alijanse u Evropi.Kremlj je isticao da Rusija nikome ne preti, ali da neće ignorisati aktivnosti koje bi mogle biti opasne po njene interese.
https://lat.sputnikportal.rs/20260531/su-57-sa-dva-pilota-odgovor-rusije-na-ratove-buducnosti-1199630488.html
baltičke zemlje
poljska
evropa
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija, rusija – politika, rusija – vojska i naoružanje, analize i mišljenja, svet, nuklearni program, nuklearno oružje, baltičke zemlje, poljska, evropa, pretnja
rusija, rusija – politika, rusija – vojska i naoružanje, analize i mišljenja, svet, nuklearni program, nuklearno oružje, baltičke zemlje, poljska, evropa, pretnja
Opasne igre: Nuklearne bombe sve bliže Rusiji, NATO se i dalje širi
Širenje NATO infrastrukture i moguće razmeštanje američkog nuklearnog oružja u blizini Rusije povećava bezbednosne rizike i tenzije, na koje će Rusija odgovoriti pojačanim nadzorom i određenim kontramerama, kaže ruski vojni ekspert Viktor Litovkin.
On je tako prokomentarisao
saznanja zapadnih medija da SAD razmatraju raspoređivanje dodatnog nuklearnog oružja u Evropi, a da zemlje najbliže granicama Rusije izražavaju najveće interesovanje.
Konkretno, Vašington razmatra mogućnost proširenja okvira nuklearne saradnje u okviru NATO pozivanjem većeg broja članica Alijanse da u svojim zemljama stacioniraju američke avione dvostruke namene, konfigurisanim za nošenje nuklearnog oružja. Nekoliko baltičkih zemalja i istočnog krila NATO-a, uključujući Poljsku, zainteresovano je za predlog o raspoređivanju aviona.
Ne pitanje u kojoj meri je približavanje NATO nuklearne infrastrukture granicama Rusije u skladu sa tvrdnjama Alijanse da ima isključivo odbrambeni karakter Litovkin osporava tu tvrdnju i ističe da se NATO ne može posmatrati kao odbrambena organizacija, jer to nikada nije ni bila.
„Jugoslavija nije napala nijednu članicu NATO-a. NATO je napao Jugoslaviju! Irak nije napao članice NATO-a. NATO je napao Irak. Somalija nije napala članice NATO-a. Oni su napali Somaliju. Libija takođe nije napala nijednu članicu NATO-a. Oni su napali Libiju. Zato govoriti da je NATO odbrambena organizacija je apsolutna laž. Oni pokušavaju da svima nametnu tu mantru da je NATO odbrambeni savez. U stvarnosti, to je najagresivnija teroristička organizacija, jer pribegava terorističkim pretnjama i terorističkim metodama borbe protiv onih koji se s njom ne slažu“, izričit je Leonkov.
Tvrdnje o raspoređivanju američkog nuklearnog oružja u evropskim zemljama dolaze u trenutku kada evropske NATO zemlje nagađaju da li će Donald Tramp ispuniti pretnju i povući američke trupe sa kontinenta, ostavljajući „nezahvalne saveznike“ same sa Rusijom.
Tramp je više puta ponovio da SAD ne mogu više da plaćaju za evropsku bezbednost i da Evropa treba sama za to da se pobrine.
Sada su navodno Amerikanci spremni da kompenzuju povlačenje vojnika i vojne tehnike razmeštanjem sopstvenog nuklearnog oružja u NATO zemljama, gde ono trenutno nije prisutno.
„Što se tiče razmeštanja nuklearnog oružja napomenuću da u Baltičkim zemljama - Litvaniji, Letoniji i Estoniji - već postoje aerodromi koji mogu da prime avione koji nose nuklearno oružje. U Litvaniji je to aerodrom ‘Zoknjaj’ kod Šjauljaja, a kod Talina aerodrom ‘Emari’. To je oko 200 kilometara vazdušnom linijom od Sankt Peterburga. Dakle, infrastruktura je već spremna“, kaže Litovkin.
Čak 100 američkih bombi raspoređeno u Evropi
Ipak, on izražava sumnju da bi Sjedinjene Američke Države zaista razmestile nuklearno oružje u državama blizu ruske granice. Prema njegovom mišljenju, takav potez bio bi vojno „neracionalan i nerazuman“, jer bi to oružje bilo u dometu ruskih raketa, pa čak i artiljerije. Zbog toga zaključuje da je malo verovatno da bi se pragmatični američki vojni stručnjaci odlučili na takav korak.
„Američko nuklearno oružje je već raspoređeno u šest evropskih zemalja i to u Italiji, Nemačkoj, Belgiji, Holandiji, Turskoj i Velikoj Britaniji. Piloti tih zemalja su već obučeni za upotrebu nuklearnog oružja, a avioni – lovci tih zemalja su opremljeni za primenu tog nuklearnog oružja“, navodi Litovkin.
Američko nuklearno oružje je raspoređeno u Evropi u okviru politike NATO-a poznate kao nuklearno odvraćanje, koja je počela tokom rane faze Hladnog rata, od sredine pedesetih godina prošlog veka.
Prema programu „Nuklear šering“ zemlje domaćini ustupaju svoje vojne objekte, pre svega aerodrome koji su prilagođeni za prijem američkih aviona sposobnih za nošenje nuklearnog naoružanja.
Taj program omogućava
da američko nuklearno oružje bude stacionirano u evropskim NATO zemljama, dok kontrolu nad njegovom upotrebom formalno zadržavaju Sjedinjene Države.
Program je nastao tokom Hladnog rata, početkom šezdesetih godina, u okviru strategije NATO-a za odvraćanje Sovjetskog Saveza.
„Sve je to grubo kršenje Ugovora o neširenju nuklearnog oružja. Prvi član tog ugovora kaže da država koja poseduje nuklearno oružje ne sme ni direktno ni indirektno, ni pod kakvim izgovorom, da države koje ne poseduju nuklearno oružje upoznaje sa njegovim stvaranjem, proizvodnjom, skladištenjem i upotrebom. Drugi član kaže da država koja ne poseduje nuklearno oružje ne sme ni direktno ni indirektno, ni pod kakvim izgovorom, da se upoznaje sa načinom na koji se takvo oružje proizvodi, skladišti, koristi i održava. Dakle, ove dve tačke su već prekršile SAD i njeni sateliti“, kaže ekspert.
I Albanija učestvuje u nuklearnom planiranju protiv Rusije
Litovkin napominje da u okviru NATO-a postoji Komitet za nuklearno planiranje, u kom učestvuju sve zemlje-članice Alijanse, osim Francuske koja svoje nuklearno oružje ne stavlja pod komandu NATO-a.
„U tom komitetu su čak i zemlje poput Albanije, koje učestvuju u planiranju moguće upotrebe nuklearnog oružja protiv Rusije. Zato nema ničeg čudnog u tome što se u Sjedinjenim Državama vode takvi razgovori. Kada se o tome govori u medijima, to je pre svega pokušaj da se Rusija ili neko drugi zastraši mogućnošću približavanja nuklearnog oružja njenim granicama. Međutim, to bi bilo jedno od najglupljih odluka koje bi mogli da donesu“, ocenjuje Litovkin.
Na pitanje o mogućim posledicama
razmeštanja nuklearnog oružja u blizini ruskih granica i ruskim kontramerama, Litovkin odgovara:
„Ako ga razmeste, ništa se posebno neće dogoditi. Ono će se nalaziti nedaleko od naše granice, a mi ćemo preduzeti određene mere, kako bi to oružje bilo pod nišanom naših snaga. Pratićemo sve što se dešava sa tim oružjem, kao što već pratimo američke nuklearne bombe B-61, serije 12 i 13, u Evropi. Pratimo njihovo kretanje i prebacivanje - gde se nalaze i šta se s njima dešava. Na isti način ćemo pažljivo nadzirati i ovo oružje. A u slučaju potrebe i agresije NATO-a protiv Rusije naravno da bismo izveli udar na skladišta u kojima se ono nalazi“.
Ministar nacionalne odbrane Poljske Vladislav Kosiniak-Kamiš potvrdio je da se između Sjedinjenih Američkih Država i više evropskih država u okviru NATO-a vode razgovori o proširenju programa „Nuklear šering“ i najavio je i da će 18. juna u sedištu NATO-a u Briselu biti održan sastanak ministara odbrane, na kom će potencijal nuklearnog odvraćanja biti jedna od ključnih tema.
Istovremeno, on je odbio da ulazi u detalje, nazvavši tu temu „izuzetno osetljivom“. Dodao je da će sva zvanična saopštenja po ovom pitanju biti data isključivo u završnoj formi i na nivou NATO-a.
Podsetimo, Rusija poslednjih godina ukazuje na to da je aktivnost NATO-a na njenim zapadnim granicama bez presedana. NATO proširuje svoje inicijative, nazivajući to „obuzdavanjem ruske agresije“. Moskva je više puta izrazila zabrinutost zbog jačanja snaga Alijanse u Evropi.
Kremlj je isticao da Rusija nikome ne preti, ali da neće ignorisati aktivnosti koje bi mogle biti opasne po njene interese.
