Grčka neće pokleknuti - nema nijedan razlog da prizna tzv. Kosovo
© East News
Pratite nas
Grčka nema nijedan razlog da prizna nezavisno Kosovo niti Amerika da je prisiljava na to kaže, diplomata Dušan Spasojević povodom vesti da albanski lobisti u SAD pokušavaju da to isposluju preko kongresmenke grčkog porekla Nikol Maliotakis.
Predstavnici Saveta za albansko-američke odnose sastali su se sa kongresmenkom Maliotakis sa kojom su razgovarali o jačanju odnosa Grčke i tzv. Kosova i podsticanju saradnje koja bi mogla dovesti do formalnog priznanja Kosova od strane Atine. Ovo nije prvi put da se pokušava isposlovati grčko priznanje jednostrano proglašene nezavisnosti Prištine, a da li će Atina koja je do sada čvrsto ostajala pri svom stavu da ne prizna tzv. Kosovo pokleknuti je pitanje koje mnoge intrigira.
Grčka ne menja kurs
Diplomata i bivši ambasador Srbije u Grčkoj Dušan Spasojević smatra da Grčka za sada neće menjati kurs.
„Kosovo je jednostrano proglasilo nezavisnost 2008. godine, znači pre više od 18 godina. Amerika i Nemačka, prva zemlja NATO i prva zemlja EU, 18 godina nisu uspele da ubede Grčku, odnosno, da slome volju Grčke da ne prizna jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. Tako da ne vidim razlog zašto bi se to promenilo, pogotovo danas, kada se i svet promenio u nekoliko važnih stvari. Ono što se nije promenilo jeste nemačka podrška otcepljenju Kosova od Srbije i što većem slabljenju Srbije generalno i srpskog faktora na Balkanu. Ali, ja mislim da je Amerika u odnosu na Ameriku iz 2008. godine i odnosu na Bajdenovu Ameriku izgubila interes, i da je njena želja za promociju jednostavno proglašene nezavisnosti Kosova značajno opala u odnosu na 2008. ili u odnosu na vreme Bajdenove administracije. Bajden je, da podsetim, bio za nezavisnost Kosova i za bombardovanje Beograda i za kopnenu okupaciju Srbije. Ja ne vidim zašto bi administracija Trampa imala interesa da promoviše nezavisnost Kosova,“ kaže Spasojević.
Pretenzije Turske
Druga stvar je, napominje naš sagovornik, da Grčka dodatno nema danas potrebe da menja stav po ovom pitanju, jer joj, u današnje vreme sve više i više preti turska agresija i sve su jači glasovi koji dolaze iz Ankare za promenu granica kada je u pitanju Egejsko more.
„Zašto bi sada Grčka koja na prvom mestu podržava da je Kosovo deo Srbije to menjala, iz sopstvenih interesa što je potpuno normalno, jer ima na prvom mestu pitanje Kipra, odnosno tursku okupaciju Kipra, gde je 38 odsto teritorije Kipra pod direktnom vojnom okupacijom Turske. Turska krši vazdušni prostor Grčke i tako dalje. Znamo da su Albanci tradicionalni saveznici Turaka. Turska je bila jedna od zemalja koje su prve priznala nezavisnost Kosova 2008. godine. Ne vidim razlog zašto bi Grčka sada odustala od svoje politike i praktično podržala turske revizionističke planove na Balkanu u kojima je podrška Albancima, odnosno nezavisnom Kosovo, jedno od ključnih tačaka turske politike,“ navodi Spasojević.
Lobisti a ne zvanična Amerika
Ovo što se dešavalo sa američkom kongresmenkom je, ističe on, akcija albanskog lobija u Kongresu SAD.
„Ali spoljnu politiku u SAD ne vodi Kongres, vodi je administracija, odnosno predsednik Amerike, tako da zaista mislim da nema razloga za zabrinutost,“ uveren je Spasojević.
Naš sagovornik zaključuje da je sadašnji status Kosova u ogromnoj meri, ako ne i u najvećoj meri, posledica nelegalne i nelegitimne agresije NATO pakta na tadašnju SRJ.
„Treba podsetiti srpsku javnost da je Grčka jedina zemlja NATO koja ni na koji način nije učestvovala u NATO agresiji. Nijedan grčki vojnik nije učestvovao, odnosno, nijedan avion grčkog ratnog vazduhoplovstva nije učestvovao u bombardovanju Srbije. Sa grčke teritorije nije poleteo nijedan avion koji je učestvovao u bombardovanju SRJ pa tako ni u stvaranju nezavisnog Kosova,“ napominje Spasojević.
Kako kaže, takozvano Kosovo je, između ostalog, i Turska spoljna politika, turski projekat. Kada bi Grčka priznala Kosovo, Grčka bi direktno ojačala tursku poziciju na Balkanu.
Saradnja sa Prištinom ipak postoji
Dugogodišnji dopisnik grčkih medija iz Srbije Nikos Arvanitis, novinar iz Atine i glavni urednik portala Rodopipress.gr, slaže se da Grčka sada neće menjati kurs prema priznanju tzv. Kosova ali dodaje da smatra da Amerika gura Atinu ka tome.
„Međutim, trenutno po mom mišljenju i po svim postojećim indicijama Atina neće da se bavi Kosovom jer Micotakis pokušava da menja priču na vodenicu integracije Zapadnog Balkana. Dakle, mi se bavimo Zapadnim Balkanom, a nećemo da se bavimo Kosovom, jer ako nema konsenzusa ostalih pet država EU po ovom pitanju teško da će Atina sama to da uradi. Međutim, moramo da znamo da Atina de fakto prihvata saradnju sa Prištinom u svim mogućim sferama - u dokumentima, razmeni kulturnoj i druge vrste ... Predstavnici Albanaca sa KiM imaju zvanične kontakte, ali formalno priznanje Atine za sada ne vidim da je izvodljivo. Jer vlada u Atini ima dosta problema a i Micotakisa čekaju izbori, verovatno u septembru ili oktobru ove godine, tako da priznanje tzv.Kosova u ovom momentu ne bi bilo dobro jer oko 30 odsto Grka, i levice i desnice, nije za priznanje nezavisnog Kosova,“ napominje Arvanitis.
Američko blago guranje
Naš sagovornik navodi da je geopolitička šahovska tabla Zapadnog Balkana u punom zamahu, pri čemu se Atina pojavljuje kao regulator razvoja događaja, u vreme kada se pritisci za priznavanje Kosova sele iz evropskih salona u holove američkog Kongresa.
„Dešavanja iza kulisa u Komitetu za spoljne poslove Predstavničkog doma SAD su intenzivna. Albanski lobi je preko kongresmena Kita Selfa pokušao da primeni metod ekonomske ucene, predlažući ukidanje 1,8 miliona dolara iz sredstava za međunarodnu vojnu obuku (IMET) Grčkoj. Cilj je bio da se Atina primora da ukine veto na članstvo Kosova u NATO. Međutim, ovaj pokušaj je naišao na čvrst dvopartijski front. Demokratski i republikanski kongresmeni, kao što su Gregori Miks, Dina Tajtus i Brajan Mast odbacili su amandman bez odlaganja, jasno stavljajući do znanja da je odbrambena saradnja sa Grčkom suviše vredna da bi se pretvorila u polugu pritiska za pitanje Kosova,“ objašnjava naš sagovornik.
Istovremeno, kontakti kongresmenke grčkog porekla Nikol Maliotakis sa Albansko-američkom građanskom ligom (AARC) potvrdili su da Vašington prepoznaje Grčku kao jedini pouzdan stub stabilnosti u regionu, izolovavši glasove koji su tražili sankcije.
Borba u američkim kuloarima
„Dok se u Vašingtonu odvijao diplomatski triler, Atina je nastavila da sprovodi svoju strategiju „kreativnog angažovanja“. Ministar spoljnih poslova Jorgos Gerapetritis postavio je kao nacionalni cilj punu evropsku integraciju Zapadnog Balkana do 2027. godine. Grčki stav je jasan: stabilizacija regiona prolazi kroz njegovu ekonomsku i energetsku zavisnost od evropskog voza, a ne kroz ishitrena de jure priznanja koja bi mogla da otvore Pandorinu kutiju za kiparsko pitanje. Ekonomska dimenzija ove politike ogleda se u Vertikalnom gasnom koridoru. Grčka se pretvara u centralnu energetsku kapiju, snabdevajući Balkan. Na taj način Atina postaje neophodan partner i Beogradu i Prištini, stičući snažne pregovaračke pozicije,“ navodi on.
Istovremeno, dodaje Arvanitis, Kirijakos Micotakis održava otvorene kanale komunikacije sa rukovodstvom Kosova i Aljbinom Kurtijem, sa fokusom na ulogu Saveta Evrope. Sa svoje strane, kosovsko ministarstvo spoljnih poslova priznaje podržavajući ulogu Grčke, ali ne krije zabrinutost, ističući da kontinuirano nepriznavanje donosi rizike i ostavlja „strateške praznine“ koje navodno Moskva može da iskoristi. Atina, međutim, odbija da bude uvučena u to. Nastavlja da pruža de fakto podršku (priznavanje pasoša, ekonomski odnosi, učešće u KFOR-u), ali de jure priznavanje drži „zaključanim“, čekajući konačno i obostrano prihvatljivo rešenje između Beograda i Prištine, navodi grčki kolega.
Atina čeka reakciju ostalih iz EU
Kako kaže, za sada Vašington razume specifičnu težinu Grčke kao saveznika u Istočnom Mediteranu i na Balkanu i ne namerava da žrtvuje ovaj odnos kako bi zadovoljio pritiske Prištine.
„Grčka ispravno bira „ekonomsku diplomatiju“ i energetsko povezivanje putem Vertikalnog koridora. Sve dok Priština zavisi od Atine u pogledu energije i svog evropskog puta, naša zemlja će imati prednost, istovremeno štiteći svoje pozicije po pitanju Kipra, ali to ne znači da Amerika ima nameru da batali tihi pritisak na Grčku da u budućnosti prizna Kosovo,“ zaključuje naš sagovornik.
Iako zvanično ne priznaje Kosovo kao državu, Grčka prihvata njegovo članstvo u nekoliko međunarodnih organizacija, a prošle godine se govorilo i o Kancelariji za trgovinske odnose i ekonomske poslove koju Priština ima u Atini i koja je "unapređena" u Kancelariju za kosovske interese u Atini.
