https://lat.sputnikportal.rs/20260602/rusko-trziste-i-dalje-magnet-za-zapadne-kompanije-olivera-ikodinovic-1199881351.html
Rusko tržište i dalje magnet za zapadne kompanije
Rusko tržište i dalje magnet za zapadne kompanije
Sputnik Srbija
Uprkos aktuelnim političkim tenzijama i sankcijama, zapadne kompanije bi u budućnosti mogle bi da se vrate na ogromno rusko tržište, vođene pre svega... 02.06.2026, Sputnik Srbija
2026-06-02T21:47+0200
2026-06-02T21:47+0200
2026-06-02T21:47+0200
rusija
rusija
rusija – politika
rusija – ekonomija
rusija – društvo
analize i mišljenja
evropska unija (eu)
zapad
sankcije
strane kompanije
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/04/05/1197729668_0:0:3395:1910_1920x0_80_0_0_7c8e4c1aade99aaab11a2352170fca17.jpg
Nakon početka ruske Specijalne vojne operacije u Ukrajini, 2022. godine, stotine zapadnih kompanija je ostalo u Rusiji, mada su neke i napustile rusko tržište. U ruskim poslovnim krugovima smatraju da sa „prijateljskim kompanijama iz neprijateljskih zemalja“ treba postupati pažljivo.Oni koji su ostali nastavili su da posluju i ostvaruju milijarde profita u Rusiji, dok su oni koji su se povukli pretrpele velike gubitke. Procenjuje da su kompanije koje su otišle izgubile i do 400 milijardi evra prihoda do početka 2026. godine.Najnovije istraživanje Rusko-nemačke spoljnotrgovinske palate je pokazalo da uprkos sankcijama, logističkim problemima i otežanim međunarodnim plaćanjima, većina evropskih (pre svega nemačkih) kompanija koje su ostale u Rusiji ne namerava da napusti rusko tržište.I pored toga što očekuju pogoršanje ekonomske situacije u Rusiji u drugoj polovini godine, investitori koji su ostali u zemlji vide potencijal rasta u ruskom IT sektoru, agroindustrijskom kompleksu i energetici.Motivi stranih menadžera se u istraživanju objašnjavaju njihovom željom da ne prepuste svoj deo ruskog tržišta pre svega kineskim kompanijama.Prema njegovim rečima, kompanije koje se jednom učvrste na određenom tržištu teško se povlače sa njega. On takođe ističe da su sankcije pre svega političko pitanje, dok će biznis, vođen interesom i profitom, uvek nastojati da pronađe načine da ih zaobiđe i nastavi poslovanje.Beljajev smatra da evropske kompanije, posebno nemačke, vremenom mogu uticati na političare u svojim zemljama da promene odnos prema sankcijama, jer im je važnije da zadrže tržište i profit nego da trpe dugoročna ograničenja.Politika „guši“ ekonomijuMeđutim, politikolog Jurij Svetov objašnjava da je biznis po prirodi usmeren na profit i stabilnost, ali ocenjuje da politika i ideologija danas imaju primat nad ekonomijom, pa poslovne odluke kompanija više ne zavise samo od profita, već od geopolitičkih odnosa i državnih politika.On podseća da su mnoge zapadne kompanije godinama uspešno poslovale u Rusiji i izgradile proizvodne i logističke lance, ali su zbog političkih odluka i sankcija napustile rusko tržište, iako je to za njih ekonomski nepovoljno, čime su izgubile ranije stečene pozicije i koristi.„Naš predsednik Putin je više puta rekao da mi nismo proterivali nikakav biznis iz Rusije — ni američki, ni engleski, ni francuski, ni nemački. Oni su otišli sami. Ako žele da se vrate - neka se vrate, ali uslovi povratka će biti drugačiji i za povratak na rusko tržište moraće da se plati. U tom smislu, oni se brinu da će Kina, koja ima ogroman investicioni potencijal, zauzeti njihovo mesto. Ali, sami su odustali”, kaže Svetov.On kritikuje situaciju u kojoj su političke odluke iznad ekonomije u međunarodnim odnosima. Kao primer navodi razgovor Marije Zaharove sa japanskim novinarima, gde se postavlja pitanje zašto japanske avio-kompanije ne koriste ruski vazdušni prostor, iako bi im to skratilo letove i bilo ekonomski isplativije. Japanska strana to objašnjava sankcijama Organizacije međunarodnog civilnog vazduhoplovstva (IKAO), dok neke druge zemlje, poput Kine i dalje koriste ruski vazdušni prostor, ignorišući te iste sankcij i time stiču prednosti.Svetov kao primer navodi i Finsku, za koju tvrdi da je nakon dugogodišnjih ekonomskih, kulturnih i naučnih veza sa Rusijom, te veze prekinula zbog političkih odluka Evropske unije. Posledica toga je odlazak finskih kompanija sa ruskog tržišta i ekonomski gubici, posebno u industriji koja se oslanjala na rusku sirovinsku bazu, kao što je drvna industrija i proizvodnja nameštaja.Pominje i Sajmenski kanal, istorijski plovni put čiji deo Finska „iznajmljuje“ od Rusije. Iako postoji mogućnost korišćenja kanala, on se, prema tvrdnji Svetova, ne koristi zbog političkih odluka finske strane, iako bi to bilo ekonomski opravdano.Dakle mnoge uzajamno korisne ekonomske veze se prekidaju ili ne koriste zbog političkih odluka, čime se, po mišljenju sagovornika, nanose ekonomske štete i gubi praktična korist.„U tome je suština. Dok ne bude političke volje sve drugo su prazne priče, namere i želje. Počinje Peterburški ekonomski forum i očekuje se dolazak velikog broja delegacija i videćemo da li će biti konkretnih pomaka ili samo lepih želja“, kaže Svetov.On ocenjuje da američki biznis može da utiče na politiku, za razliku od Evrope gde biznis nema dovoljan uticaj na političke odluke.„Tokom Trampove predizborne kampanje, Bajden je pokazivao neprijateljstvo prema Kini, proglašavao je Kinu glavnim neprijateljem, a onda su jedan za drugim počeli da posećuju Kinue — Mask, Gejts, Til i drugi predstavnici velikog američkog biznisa, pre svega inovativnog. Oni su govorili Trampu da treba normalizovati odnose sa Kinom. Poslovni svet je odigrao ogromnu ulogu u tome što je Tramp konačno posetio Kinu u maju. Svi oni su ga pratili na tom putovanju i dokazali je neprijateljstvo SAD sa Kinom u ekonomskom sektoru šteti njihovom biznisu i SAD. I uz sve poteškoće oni su našliu načine da postignu dogovore sa Kinom“, navodi Svetov.Nasuprot tome, on smatra da se evropski političari ne obaziru dovoljno na stavove biznisa, što dovodi do toga da kompanije same donose odluke koje nisu uvek u njihovom ekonomskom interesu.Kao primer navodi kompaniju „Ikea", koja je svojevoljno napustila rusko tržište zbog čega je pretrtpela ekonomske gubitke.Svetov iznosi stav da su kompanije koje su otišle iz Rusije nakon 2022. godine izgubile veliko tržište, mogućnosti i prednosti koje su imale, ali da je to njihova odluka za koju plaćaju cenu.„Nemačka gubi zato što je odustala od ruskog gasa — to je njihov problem. Neka oni računaju te gubitke. Šta mi s tim imamo? Da se radujemo tuđim problemima? Nama nije stalo da njima bude loše, nama je svejedno. Sada je najvažnije da se obnavljaju normalni odnosi unutar Evrope, između različitih zemalja, bez ideoloških i političkih ubeđenja. I neka oni sami procene da li im se isplati povratak kompanija na rusko tržište. Ako im se isplati — neka se vrate, a mi ćemo videti da li je to nama potrebno“, kaže Svetov.Evropski biznis se vraća u RusijuRuski tržišni potencijal je veliki i istorijski je bio snažno povezan sa zapadnom Evropom, posebno Nemačkom, navodi Beljajev. Zbog toga su zapadnoevropske kompanije koje su poslovale u Rusiji i povukle se sa tog tržišta izgubile značajan deo prihoda.Da li će se vratiti? Masovno — teško.Pored energetike, važna je i visokotehnološka industrija, gde posebno Nemačka i Francuska imaju tehnologije koje su atraktivne ruskom tržištu. To su oblasti koje donose profit, što je glavni motiv za kompanije i njihov dolazak na rusko tržište, dodaje ekspert.Prema njegovim rečima, to su pre svega kompanije povezane sa informacionim i digitalnim tehnologijama i robotikom.„Ali ovde se javlja još jedno ograničenje - posle svih događaja koje smo doživeli u proteklih četiri - pet godina, to su pitanja bezbednosti i tehnološkog suvereniteta. Dok su ranije naša vrata bila potpuno otvorena za strane kompanije koje dolaze i rade ovde, nakon ovih događaja – sankcija, aktuelnih događaja na Bliskom istoku i svih ostalih – sada se postavlja rigoroznija pitanja tehnološkog suvereniteta i bezbednosti u najširem smislu. Dakle, ovde će morati da rade u drugačijem zakonodavnom okviru i u drugačijoj poslovnoj klimi. Dok su ranije to bila jednostavno otvorena vrata, sada će uslovi za povratak biti stroži“, zaključio je Beljajev.
https://lat.sputnikportal.rs/20260601/ceka-se-zvanican-odgovor-na-ucenu-srbija-ne-uvodi-rusima-ni-sankcije-ni---vize-1199855710.html
sad
kina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija, rusija – politika, rusija – ekonomija, rusija – društvo, analize i mišljenja, evropska unija (eu), zapad, sankcije, strane kompanije, svet, svet – ekonomija, svet – politika, sad, kina
rusija, rusija – politika, rusija – ekonomija, rusija – društvo, analize i mišljenja, evropska unija (eu), zapad, sankcije, strane kompanije, svet, svet – ekonomija, svet – politika, sad, kina
Rusko tržište i dalje magnet za zapadne kompanije
Uprkos aktuelnim političkim tenzijama i sankcijama, zapadne kompanije bi u budućnosti mogle bi da se vrate na ogromno rusko tržište, vođene pre svega ekonomskim interesima i profitom, ocenjuje ruski ekonomista Mihail Beljajev.
Nakon početka ruske
Specijalne vojne operacije u Ukrajini, 2022. godine, stotine zapadnih kompanija je ostalo u Rusiji, mada su neke i napustile
rusko tržište. U ruskim poslovnim krugovima smatraju da sa „prijateljskim kompanijama iz neprijateljskih zemalja“ treba postupati pažljivo.
Oni koji su ostali nastavili su da posluju i ostvaruju milijarde profita u Rusiji, dok su oni koji su se povukli pretrpele velike gubitke. Procenjuje da su kompanije koje su otišle izgubile i do 400 milijardi evra prihoda do početka 2026. godine.
Najnovije istraživanje Rusko-nemačke spoljnotrgovinske palate je pokazalo da uprkos sankcijama, logističkim problemima i otežanim međunarodnim plaćanjima, većina evropskih (pre svega nemačkih) kompanija koje su ostale u Rusiji ne namerava da napusti rusko tržište.
I pored toga što očekuju pogoršanje ekonomske situacije u Rusiji u drugoj polovini godine, investitori koji su ostali u zemlji vide potencijal rasta u ruskom IT sektoru, agroindustrijskom kompleksu i energetici.
Motivi stranih menadžera se u istraživanju objašnjavaju njihovom željom da ne prepuste svoj deo ruskog tržišta pre svega kineskim kompanijama.
„Suština nije čak ni u tome da one ne žele da ustupe deo ruskog tržišta kineskim kompanijama, već jednostavno ne žele da izgube ovo tržište. To je sasvim normalno ponašanje svake kompanije koja posluje u tržišnoj ekonomiji. Sankcije su politička strana, to je delatnost političara, to je politička priča, a vlasnici preduzeća, imaju svoje viđenje kako treba graditi odnose sa Rusijom i ruskim tržištem. Dakle, postoji tržište, postoji mogućnost prodaje — oni tu ostvaruju dobit i nemaju nikakav motiv da napuste ovo tržište“, ističe Belajev.
Prema njegovim rečima, kompanije koje se jednom učvrste na određenom tržištu teško se povlače sa njega. On takođe ističe da su sankcije pre svega političko pitanje, dok će biznis, vođen interesom i profitom, uvek nastojati da pronađe načine da ih zaobiđe i nastavi poslovanje.
Beljajev smatra da evropske kompanije, posebno nemačke, vremenom mogu uticati na političare u svojim zemljama da promene odnos prema sankcijama, jer im je važnije da zadrže tržište i profit nego da trpe dugoročna ograničenja.
Politika „guši“ ekonomiju
Međutim, politikolog Jurij Svetov objašnjava da je biznis po prirodi usmeren na profit i stabilnost, ali ocenjuje da politika i ideologija danas imaju primat nad ekonomijom, pa poslovne odluke kompanija više ne zavise samo od profita, već od geopolitičkih odnosa i državnih politika.
On podseća da su mnoge zapadne kompanije godinama uspešno poslovale u Rusiji i izgradile proizvodne i logističke lance, ali su zbog političkih odluka i sankcija napustile rusko tržište, iako je to za njih ekonomski nepovoljno, čime su izgubile ranije stečene pozicije i koristi.
„Naš predsednik Putin je više puta rekao da mi nismo proterivali nikakav biznis iz Rusije — ni američki, ni engleski, ni francuski, ni nemački. Oni su otišli sami. Ako žele da se vrate - neka se vrate, ali uslovi povratka će biti drugačiji i za povratak na rusko tržište moraće da se plati. U tom smislu, oni se brinu da će Kina, koja ima ogroman investicioni potencijal, zauzeti njihovo mesto. Ali, sami su odustali”, kaže Svetov.
On kritikuje situaciju u kojoj su političke odluke iznad ekonomije u međunarodnim odnosima. Kao primer navodi razgovor Marije Zaharove sa japanskim novinarima, gde se postavlja pitanje zašto japanske avio-kompanije ne koriste ruski vazdušni prostor, iako bi im to skratilo letove i bilo ekonomski isplativije. Japanska strana to objašnjava sankcijama Organizacije međunarodnog civilnog vazduhoplovstva (IKAO), dok neke druge zemlje, poput Kine i dalje koriste ruski vazdušni prostor, ignorišući te iste sankcij i time stiču prednosti.
Svetov kao primer navodi i Finsku, za koju tvrdi da je nakon dugogodišnjih ekonomskih, kulturnih i naučnih veza sa Rusijom, te veze prekinula zbog političkih odluka Evropske unije. Posledica toga je odlazak finskih kompanija sa ruskog tržišta i ekonomski gubici, posebno u industriji koja se oslanjala na rusku sirovinsku bazu, kao što je drvna industrija i proizvodnja nameštaja.
Pominje i Sajmenski kanal, istorijski plovni put čiji deo Finska „iznajmljuje“ od Rusije. Iako postoji mogućnost korišćenja kanala, on se, prema tvrdnji Svetova, ne koristi zbog političkih odluka finske strane, iako bi to bilo ekonomski opravdano.
Dakle mnoge uzajamno korisne ekonomske veze se prekidaju ili ne koriste zbog političkih odluka, čime se, po mišljenju sagovornika, nanose ekonomske štete i gubi praktična korist.
„U tome je suština. Dok ne bude političke volje sve drugo su prazne priče, namere i želje.
Počinje Peterburški ekonomski forum i očekuje se dolazak velikog broja delegacija i videćemo da li će biti konkretnih pomaka ili samo lepih želja“, kaže Svetov.
On ocenjuje da američki biznis može da utiče na politiku, za razliku od Evrope gde biznis nema dovoljan uticaj na političke odluke.
„Tokom Trampove predizborne kampanje, Bajden je pokazivao neprijateljstvo prema Kini, proglašavao je Kinu glavnim neprijateljem, a onda su jedan za drugim počeli da posećuju Kinue — Mask, Gejts, Til i drugi predstavnici velikog američkog biznisa, pre svega inovativnog. Oni su govorili Trampu da treba normalizovati odnose sa Kinom. Poslovni svet je odigrao ogromnu ulogu u tome što je Tramp konačno posetio Kinu u maju. Svi oni su ga pratili na tom putovanju i dokazali je neprijateljstvo SAD sa Kinom u ekonomskom sektoru šteti njihovom biznisu i SAD. I uz sve poteškoće oni su našliu načine da postignu dogovore sa Kinom“, navodi Svetov.
Nasuprot tome, on smatra da se evropski političari ne obaziru dovoljno na stavove biznisa, što dovodi do toga da kompanije same donose odluke koje nisu uvek u njihovom ekonomskom interesu.
Kao primer navodi kompaniju „Ikea", koja je svojevoljno napustila rusko tržište zbog čega je pretrtpela ekonomske gubitke.
Svetov iznosi stav da su kompanije koje su otišle iz Rusije nakon 2022. godine izgubile veliko tržište, mogućnosti i prednosti koje su imale, ali da je to njihova odluka za koju plaćaju cenu.
„Nemačka gubi zato što je odustala od ruskog gasa — to je njihov problem. Neka oni računaju te gubitke. Šta mi s tim imamo? Da se radujemo tuđim problemima? Nama nije stalo da njima bude loše, nama je svejedno. Sada je najvažnije da se obnavljaju normalni odnosi unutar Evrope, između različitih zemalja, bez ideoloških i političkih ubeđenja. I neka oni sami procene da li im se isplati povratak kompanija na rusko tržište. Ako im se isplati — neka se vrate, a mi ćemo videti da li je to nama potrebno“, kaže Svetov.
Evropski biznis se vraća u Rusiju
Ruski tržišni potencijal je veliki i istorijski je bio snažno povezan sa zapadnom Evropom, posebno Nemačkom, navodi Beljajev. Zbog toga su zapadnoevropske kompanije koje su poslovale u Rusiji i povukle se sa tog tržišta izgubile značajan deo prihoda.
Da li će se vratiti? Masovno — teško.
„Ipak, povratka će biti, posebno u onim oblastima koje imaju perspektivu razvoja. Pre svega, Evropa je zainteresovana za energetske isporuke, jer je zavisna od ruskih energenata. Oko 15 odsto evropskog energetskog balansa može se popuniti samo iz ruskih izvora. Drugih realnih izvora nema u dovoljnoj meri. Naravno, mogu se naći alternative, ali onda nastaju pitanja transporta, isporuka, cene i drugih uslova. To nije jednostavno. Druge zemlje koje proizvode energente takođe ne mogu beskonačno da povećavaju proizvodnju, oni imaju svoje granice“, kaže Beljajev.
Pored energetike, važna je i visokotehnološka industrija, gde posebno Nemačka i Francuska imaju tehnologije koje su atraktivne ruskom tržištu. To su oblasti koje donose profit, što je glavni motiv za kompanije i njihov dolazak na rusko tržište, dodaje ekspert.
Prema njegovim rečima, to su pre svega kompanije povezane sa informacionim i digitalnim tehnologijama i robotikom.
„Ali ovde se javlja još jedno ograničenje - posle svih događaja koje smo doživeli u proteklih četiri - pet godina, to su
pitanja bezbednosti i tehnološkog suvereniteta. Dok su ranije naša vrata bila potpuno otvorena za strane kompanije koje dolaze i rade ovde, nakon ovih događaja – sankcija, aktuelnih
događaja na Bliskom istoku i svih ostalih – sada se postavlja
rigoroznija pitanja tehnološkog suvereniteta i bezbednosti u najširem smislu. Dakle, ovde će morati da rade u drugačijem zakonodavnom okviru i u drugačijoj poslovnoj klimi. Dok su ranije to bila jednostavno otvorena vrata, sada će uslovi za povratak biti stroži“, zaključio je Beljajev.
