Prošlo je vreme Hilova i Marfija: Sad stižu Trampovi „vojnici“ – samo da ne budu slobodni strelci
© Sputnik / Julia Demaree Nikhinson
Pratite nas
Ako Donald Tramp, sa novim američkim ambasadorima u regionu, ostane veran politici konstruktivnog angažmana sa drugim zemljama umesto da nameće liberalno-globalističke vrednosti, sve će izaći na dobro. Međutim, ako novi ambasadori počnu da sprovode svoju ličnu politiku, kao njihovi prethodnici, onda bi mogli da nastanu problemi.
Ovako novinar i kolumnista Nebojša Malić komentariše vesti da je Bela kuća nominovala Majkla Janga za ambasadora u Srbiji, a Ronalda Džonsona i Pitera Mekoja za BiH i Crnu Goru.
Prema njegovim rečima, odnos Trampove administracije prema regionu, koji neki, kako kaže, nazivaju Zapadnim Balkanom zato što im je mrsko da izgovore „Jugoslavija“, može se posmatrati kroz prizmu odnosa SAD prema Republici Srpskoj. Tako manifestovana politika podrazumeva da se Vašington više ne angažuje na konceptima „izgradnje država“ i fiktivnih nacija, nema više liberalno-globalističkih vrednosti – šta je bilo, bilo je.
Prošlo je vreme imperijalnih prokonzula
„Tramp je sad tu da vidi kako može da konstruktivno sarađuje sa autohtonim domaćim vlastima, da vidi kakvu korist može da izvuče za Ameriku, što trgovačku, što političku. Ima, naravno, u tome i geopolitičkih interesa, ali nema ono ’jao, vi niste dovoljno LGBT, pa moramo da vam menjamo vlast tako što ćemo da finansiramo političke partije i nevladine organizacije u vašoj zemlji. To je radio USAID, a Trampovi su to ukinuli“, navodi Malić.
Politički ekosistem u kome je postojala sprega između duboke države i nevladinih organizacija koje su propovedale liberalni globalizam praktično više ne postoji. On se zadržao u fragmentima, ali to je unutrašnja američka priča i tiče se građanskog rata koji Tramp i ostaci duboke države trenutno vode, dodaje on.
Ipak, kako smatra naš sagovornik, mnogi u EU, ali i u našem regionu, nadaju se da će se stvari vratiti na staro čim demokrate u SAD preuzmu vlast. Međutim, nije realno da se očekuje da će iz Vašingtona u Beograd, Podgoricu ili Sarajevo doći neki, kako Malić kaže, imperijalni prokonzul kakvi su bili Kristofer Hil, koji je bio ambasador u Srbiji, ili Majkl Marfi, koji se kao ambasador u BiH istakao u borbi protiv srpskih nacionalnih interesa – to vreme je, smatra Malić, prošlo.
Najveća prepreka imenovanju - Senat
Ipak, ovde se radi samo o nominaciji, a najveći problem je hoće li kandidati za ambasadore proći kroz Senat, koji je, prema Malićevim rečima, najveća kočnica Donaldu Trampu u sprovođenju politike. Naš sagovornik podseća da je već postojao kandidat za ambasadora u Beogradu – Mark Brnović, koji je u međuvremenu preminuo –nije prošao nominaciju u Senatu i u grob je poneo tajnu ko ga je od republikanskih senatora blokirao.
„Tramp muku muči sa Senatom, iako u njemu ima nominalnu većinu. To su ljudi koji odbijaju da usvoje neke elementarne zakone od kojih zavisi pobeda nad dubokom državom. To su ’gnjecavi republikanci’ ili ’nosorozi republikanci’ tipa Toma Tilisa ili Džona Tuna. Sada su dvojica od njih izgubili stranačke izbore, Bil Kasidi iz Luizijane i Džon Korian iz Teksasa, koji su bukvalno na strani demokrata i prete da će Trampu zagorčati život do kraja mandata. To su ljudi koji bi radije da sarađuju sa demokratama nego da sprovode Trampovu agendu“, ističe naš sagovornik.
Govoreći o šansama da nominovani kandidati prođu odobrenje u Senatu, Malić pravi poređenje sa nominacijom sudija, kada senator iz određene države može da blokira izbor sudije iz iste države. Nije sigurno da slična procedura postoji i kod imenovanja ambasadora, ali očigledno je da neko od velikog uticaja u Odboru za spoljne poslove blokira izbor najviših diplomatskih predstavnika. Od kada je preuzeo vlast, Tramp je uspeo da imenuje samo jednu grupu ambasadora prošle godine, napominje Malić.
„Ukoliko ti ljudi budu imenovani i dođu, mislim da politika neće zavisiti od njih samih, već od toga da li su i koliko su spremni da sprovode Trampovu političku orijentaciju“, kaže on.
Priština je ostala bez ambasadora
Kao posebnu zanimljivost naš sagovornik ističe činjenicu da u ovom paketu predloga za ambasadore nema predloga ko bi mogao da bude najviši diplomatski predstavnik SAD u Prištini, pogotovo ako se uzme u obzir da se prvi put u izveštaju Stejt departmenta ne spominje donedavna formulacija da Srbija treba da prizna nezavisnost svoje južne pokrajine, već da treba naći održivo rešenje.
„Koliko mi je poznato oni tamo imaju nekog VD diplomatu i to zaista jeste zanimljivo. Na žalost, Tramp još nije izneo nikakve indikacije da bi mogao da otprizna Kosovo. Šta više, oni su mu se ’ušlihtali’ pričom o učešću u Odboru za mir i slanju policije i vojnika u Gazu. Ipak, ostaje činjenica da u ovoj tranši ambasadora za ceo Zapadni Balkan nisu imenovali nikoga u Prištini. Za sada neka ostane tako, ne bih ništa više od toga učitavao, jer videćemo šta će od toga ispasti“, zaključuje Malić.
Administracija Donalda Trampa nominovala je Ronalda Džonsona, Pitera Mekoja i Majkla Janga za ambasadore u BiH, Crnoj Gori i Srbiji.
Ronald Džonson, koji bi trebalo da sedne u ambasadorsku stolicu u Sarajevu, penzionisani je brigadni general koji je vojnu karijeru počeo 1980, a završio je 2010. Republikanac Piter Mekoj, koji bi rodnu Južnu karolinu trebalo da zameni Podgoricom, bio je član Predstavničkog doma Južne Karoline, a obavljao je i dužnosti federalnog tužioca, kao i predsednika upravnog odbora državne energetske kompanije.
Majkl Jang, koji je nominovan za ambasadora u Srbiji, advokat je i stručnjak za međunarodno pravo, a tokom karijere je obavljao visoke funkcije u Stejt departmentu. Učestvovao je u pregovorima o ujedinjenju Nemačke, NAFTA sporazumu i pregovorima o osnivanju Svetske trgovinske organizacije, a bio je i predsedavajući američke Komisije za međunarodne verske slobode i član Saveta za spoljne poslove.
Pogledajte i:
