https://lat.sputnikportal.rs/20260602/evropski-parlament-trazi-zatvaranje-sputnjika-i-rt-balkana-ponovo-uslovljava-srbiju-kosovom-1199892937.html
Evropski parlament traži zatvaranje Sputnjika i RT Balkana, ponovo uslovljava Srbiju Kosovom
Evropski parlament traži zatvaranje Sputnjika i RT Balkana, ponovo uslovljava Srbiju Kosovom
Sputnik Srbija
Evropski parlament, odnosno izvestilac Tonino Picula, u novom nacrtu izveštaja o Srbiji oštro je kritikovao Sputnjik i RT Balkan, optuživši ih da šire „proruske... 02.06.2026, Sputnik Srbija
2026-06-02T20:47+0200
2026-06-02T20:47+0200
2026-06-02T20:47+0200
srbija
srbija – politika
kosovo i metohija (kim)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/01/1e/1195360278_0:80:1536:944_1920x0_80_0_0_a345732dd855a3625195623cce4b1447.png
U nacrtu teksta koji će sutra biti predstavljen Odboru za spoljne poslove (AFET) navodi se da su značajno usporene reforme u Srbiji koje su vezane za EU, a podseća da „normalizacija odnosa sa Kosovom i sprovođenje obaveza iz dijaloga Beograd–Priština ostaju sastavni deo evropske perspektive“.Srbija se „poziva da zauzme aktivniji pristup u borbi protiv poricanja ratnih zločina i istorijskog revizionizma, posebno u vezi sa ratovima u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu“.Podseća se da je podrška iz Plana reformi i rasta uslovljena poštovanjem efikasnih demokratskih mehanizama, te se dodaje da je u januaru 2026. godine Evropska komisija ipak odobrila prvo isplaćivanje sredstava Srbiji i poziva EK da objasni kako su preduslovi ispunjeni.Srbija na meti kritika zbog ruskih energenataU tekstu se pominje i Naftna industrija Srbije i pregovori o prodaji ruskog udela, uz komentar da se „primećuje politički osetljiv razvoj događaja u vezi sa transformacijom vlasničke strukture“. Srbija je na meti kritika jer je „i dalje zavisna od ruskih energenata“, te se pominje da je sklopljen i novi gasni aranžman sa Moskvom.U tekstu, koji je dopunjavan amandmanima, „osuđuju se bliske veze i produbljivanje partnerstva Srbije sa Rusijom, što izaziva zabrinutost oko njene strateške orijentacije i potkopava kredibilan put ka članstvu u EU“. Kako navode, „evropski put Srbije zahteva jasan strateški izbor“, a „politika balansiranja između Evropske unije i drugih geopolitičkih aktera nespojiva je sa političkim poverenjem koje se očekuje od zemlje kandidata“.Takođe, Evropski parlament je „duboko zabrinut“ zbog investicija Rusije i Kine u Srbiju i, kako navode, njihovog „rastućeg uticaja na političke i ekonomske procese u regionu“. Osuđuje se poseta ministra ekonomskog razvoja Ruske Federacije Maksima Rešetnjikova i poziva se na hitno zatvaranje Rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu, prekid svake vojne saradnje sa Rusijom.Zabrinutost zbog jačanja Vojske SrbijeU dokumentu se govori o zabrinutosti zbog jačanja Vojske Srbije, pominje se „neprijateljska retorika prema susednim zemljama“, ali se ne pominje vojni savez Prištine, Tirane i Zagreba. Smeta i saradnja sa Kinom, te nabavka kineskih balističkih raketa, zbog kojih nas je premijer Hrvatske Andrej Plenković tužio NATO-u, a deo javnosti je ove rakete nazvao „zagrepčanke“.Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je u februaru antirusku rezoluciju o Ukrajini, a bez podrške Kine i SAD, dok je Srbija bila uzdržana. EP i to spočitava. Smeta i što Srbija ima status posmatrača u ODKB-u, navodi se da bi pregovori o pristupanju EU sa Srbijom trebalo da napreduju tek kada se zvanični Beograd uskladi sa sankcijama EU protiv Rusije.Takođe, Srbija se poziva da dodatno uskladi svoju viznu politiku sa EU.Poziv da se obustavi emitovanje Sputnjika i RT BalkanaU tekstu se govori da je EP „zabrinut zbog uredničkih promena u medijima“ i osuđuje povećani pritisak na preostale „nezavisne medijske emitere“, a istovremeno se izražava negodovanje zbog „kontinuiranog delovanja RT Balkan i Sputnjika“ koji se, gledano kroz briselske naočare, koriste za širenje „proruskih narativa i dezinformacija širom regiona Zapadnog Balkana“.Navodi se da se ovi mediji „koriste za zaobilaženje evropskih sankcija Rusiji“, srpski vlasti pozivaju da se suprotstave navodnim hibridnim pretnjama i da se u potpunosti usklade sa odlukom o obustavi emitovanja Sputnjika i RT-a.U rezoluciji se pominje da je Srbija i dalje „ključno bojno polje za kampanju dezinformacija“ koje, kako tvrde, navodno vode Rusija i Kina i podvlači se da RT Balkan i Sputnjik slobodno rade u Srbiji i imaju „značajan uticaj na oblikovanje antievropskih i antidemokratskih narativa i njihovo širenje po regionu“.O studentskim protestimaOdbacuju se tvrdnje srpskih zvaničnika da su EU i neke od njenih država članica bile uključene u organizovanje studentskih protesta, od novembra 2024, kako bi pokrenule „obojenu revoluciju“. Izražava se „zabrinutost zbog produbljivanja političke krize u Srbiji u kontekstu masovnih protesta“.Primećuje se da još traju istrage vezane za urušavanje nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu 2024. godine i izražava se žaljenje što nije postignut značajan napredak. Veruje se da je najbolji način za rešavanje političke krize u Srbiji sprovođenje slobodnih i poštenih izbora i poziva se na potpuno sprovođenje svih preporuka ODIHR-a. Pominju i da su na lokalnim izborima 29. marta prijavljeni incidenti.U izveštaju se pominju i izmene pravosudnih zakona koje su, kako kažu, „ozbiljan korak unazad na putu Srbije ka pristupanju EU“. Podsetimo, posle usvajanja izmena, poslate su na procenu Venecijanskoj komisiji, te će na osnovu mišljenja biti korigovane.Evropski parlament ponavlja podršku osnovnom pravu svih građana Srbije, uključujući studente, da slobodno izražavaju mišljenje i mirno protestuju, osuđuje napade na demonstrante, te poziva na hitne, nepristrasne i transparentne istrage svih navoda o nepotrebnoj i nesrazmernoj upotrebi sile i nezakonitom nadzoru demonstranata. Konstatuju da Regulatorno telo za elektronske medije (REM) i dalje ne funkcioniše i pozivaju vlast da poštuje autonomiju Univerziteta.Među najlicemernijim „činjenicama“ je ona u kojoj se poziva srpska vlada da osigura jednaka prava za hrvatsku manjinu u Srbiji kao što ih, kako kažu, srpska manjina uživa u Hrvatskoj.Evropski parlamentarci osuđuju i korišćenje Srpske pravoslavne crkve kao produžetka srpskog uticaja širom regiona i pozivaju verske vođe u zemlji da „promovišu poruke koje podstiču dobrosusedske odnose i razumevanje među različitim zemljama i religijama u regionu“.Navode i da retorika o „srpskom svetu“ ne doprinosi poboljšanju odnosa sa lažnom državom. Pominju i „ugrožena“ prava Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi.Poznato je da rezolucije Evropskog parlamenta nisu obavezujuće, ali su jasan pokazatelj stava određenih političkih krugova u Briselu prema Srbiji. Tekst rezolucije je nov, ali su „konstrukcije“ stare i već viđene iz pera Tonina Picule, uz podršku većine evroparlamentaraca. Moguće je da će ovaj nacrt pre usvajanja biti delimično izmenjen, ali se njegova suština neće menjati.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
srbija – politika, kosovo i metohija (kim)
srbija – politika, kosovo i metohija (kim)
Evropski parlament traži zatvaranje Sputnjika i RT Balkana, ponovo uslovljava Srbiju Kosovom
Evropski parlament, odnosno izvestilac Tonino Picula, u novom nacrtu izveštaja o Srbiji oštro je kritikovao Sputnjik i RT Balkan, optuživši ih da šire „proruske narative i dezinformacije“ širom Zapadnog Balkana i da zaobilaze evropske sankcije Rusiji.
U nacrtu teksta koji će sutra biti predstavljen Odboru za spoljne poslove (AFET) navodi se da su značajno usporene reforme u Srbiji koje su vezane za EU, a podseća da „normalizacija odnosa sa Kosovom i sprovođenje obaveza iz dijaloga Beograd–Priština ostaju sastavni deo evropske perspektive“.
„Važno je konstruktivno angažovanje vlasti i Kosova i Srbije kako bi se postigao sveobuhvatni, pravno obavezujući sporazum o normalizaciji, zasnovan na međusobnom priznavanju i u skladu sa međunarodnim pravom. Pozivaju se i Kosovo i Srbija da sprovedu Briselski i Ohridski sporazum, uključujući osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom i ukidanje protivljenja Srbije članstvu Kosova u regionalnim i međunarodnim organizacijama“, navodi se u tekstu u kojem se koriste i konstrukcije „normalizacija sa Republikom Kosovo“.
Srbija se „poziva da zauzme aktivniji pristup u borbi protiv poricanja ratnih zločina i istorijskog revizionizma, posebno u vezi sa ratovima u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu“.
Podseća se da je podrška iz Plana reformi i rasta uslovljena poštovanjem efikasnih demokratskih mehanizama, te se dodaje da je u januaru 2026. godine Evropska komisija ipak odobrila prvo isplaćivanje sredstava Srbiji i poziva EK da objasni kako su preduslovi ispunjeni.
Srbija na meti kritika zbog ruskih energenata
U tekstu se pominje i Naftna industrija Srbije i pregovori o prodaji ruskog udela, uz komentar da se „primećuje politički osetljiv razvoj događaja u vezi sa transformacijom vlasničke strukture“. Srbija je na meti kritika jer je „i dalje zavisna od ruskih energenata“, te se pominje da je sklopljen i novi gasni aranžman sa Moskvom.
U tekstu, koji je dopunjavan amandmanima, „osuđuju se bliske veze i produbljivanje partnerstva Srbije sa Rusijom, što izaziva zabrinutost oko njene strateške orijentacije i potkopava kredibilan put ka članstvu u EU“. Kako navode, „evropski put Srbije zahteva jasan strateški izbor“, a „politika balansiranja između Evropske unije i drugih geopolitičkih aktera nespojiva je sa političkim poverenjem koje se očekuje od zemlje kandidata“.
Takođe, Evropski parlament je „duboko zabrinut“ zbog investicija Rusije i Kine u Srbiju i, kako navode, njihovog „rastućeg uticaja na političke i ekonomske procese u regionu“. Osuđuje se poseta ministra ekonomskog razvoja Ruske Federacije Maksima Rešetnjikova i poziva se na hitno zatvaranje Rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu, prekid svake vojne saradnje sa Rusijom.
Zabrinutost zbog jačanja Vojske Srbije
U dokumentu se govori o zabrinutosti zbog jačanja Vojske Srbije, pominje se „neprijateljska retorika prema susednim zemljama“, ali se ne pominje vojni savez Prištine, Tirane i Zagreba. Smeta i saradnja sa Kinom, te nabavka kineskih balističkih raketa, zbog kojih nas je premijer Hrvatske Andrej Plenković tužio NATO-u, a deo javnosti je ove rakete nazvao „zagrepčanke“.
Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je u februaru antirusku rezoluciju o Ukrajini, a bez podrške Kine i SAD, dok je Srbija bila uzdržana. EP i to spočitava. Smeta i što Srbija ima status posmatrača u ODKB-u, navodi se da bi pregovori o pristupanju EU sa Srbijom trebalo da napreduju tek kada se zvanični Beograd uskladi sa sankcijama EU protiv Rusije.
Takođe, Srbija se poziva da dodatno uskladi svoju viznu politiku sa EU.
Poziv da se obustavi emitovanje Sputnjika i RT Balkana
U tekstu se govori da je EP „zabrinut zbog uredničkih promena u medijima“ i osuđuje povećani pritisak na preostale „nezavisne medijske emitere“, a istovremeno se izražava negodovanje zbog „kontinuiranog delovanja RT Balkan i Sputnjika“ koji se, gledano kroz briselske naočare, koriste za širenje „proruskih narativa i dezinformacija širom regiona Zapadnog Balkana“.
Navodi se da se ovi mediji „koriste za zaobilaženje evropskih sankcija Rusiji“, srpski vlasti pozivaju da se suprotstave navodnim hibridnim pretnjama i da se u potpunosti usklade sa odlukom o obustavi emitovanja Sputnjika i RT-a.
U rezoluciji se pominje da je Srbija i dalje „ključno bojno polje za kampanju dezinformacija“ koje, kako tvrde, navodno vode Rusija i Kina i podvlači se da RT Balkan i Sputnjik slobodno rade u Srbiji i imaju „značajan uticaj na oblikovanje antievropskih i antidemokratskih narativa i njihovo širenje po regionu“.
Odbacuju se tvrdnje srpskih zvaničnika da su EU i neke od njenih država članica bile uključene u organizovanje studentskih protesta, od novembra 2024, kako bi pokrenule „obojenu revoluciju“. Izražava se „zabrinutost zbog produbljivanja političke krize u Srbiji u kontekstu masovnih protesta“.
Primećuje se da još traju istrage vezane za urušavanje nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu 2024. godine i izražava se žaljenje što nije postignut značajan napredak. Veruje se da je najbolji način za rešavanje političke krize u Srbiji sprovođenje slobodnih i poštenih izbora i poziva se na potpuno sprovođenje svih preporuka ODIHR-a. Pominju i da su na lokalnim izborima 29. marta prijavljeni incidenti.
U izveštaju se pominju i izmene pravosudnih zakona koje su, kako kažu, „ozbiljan korak unazad na putu Srbije ka pristupanju EU“. Podsetimo, posle usvajanja izmena, poslate su na procenu Venecijanskoj komisiji, te će na osnovu mišljenja biti korigovane.
Evropski parlament ponavlja podršku osnovnom pravu svih građana Srbije, uključujući studente, da slobodno izražavaju mišljenje i mirno protestuju, osuđuje napade na demonstrante, te poziva na hitne, nepristrasne i transparentne istrage svih navoda o nepotrebnoj i nesrazmernoj upotrebi sile i nezakonitom nadzoru demonstranata. Konstatuju da Regulatorno telo za elektronske medije (REM) i dalje ne funkcioniše i pozivaju vlast da poštuje autonomiju Univerziteta.
Među najlicemernijim „činjenicama“ je ona u kojoj se poziva srpska vlada da osigura jednaka prava za hrvatsku manjinu u Srbiji kao što ih, kako kažu, srpska manjina uživa u Hrvatskoj.
Evropski parlamentarci osuđuju i korišćenje Srpske pravoslavne crkve kao produžetka srpskog uticaja širom regiona i pozivaju verske vođe u zemlji da „promovišu poruke koje podstiču dobrosusedske odnose i razumevanje među različitim zemljama i religijama u regionu“.
Navode i da retorika o „srpskom svetu“ ne doprinosi poboljšanju odnosa sa lažnom državom. Pominju i „ugrožena“ prava Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi.
Poznato je da rezolucije Evropskog parlamenta nisu obavezujuće, ali su jasan pokazatelj stava određenih političkih krugova u Briselu prema Srbiji. Tekst rezolucije je nov, ali su „konstrukcije“ stare i već viđene iz pera Tonina Picule, uz podršku većine evroparlamentaraca. Moguće je da će ovaj nacrt pre usvajanja biti delimično izmenjen, ali se njegova suština neće menjati.
