https://lat.sputnikportal.rs/20260531/su-57-sa-dva-pilota-odgovor-rusije-na-ratove-buducnosti-1199630488.html
Su-57 sa dva pilota: Odgovor Rusije na ratove budućnosti
Su-57 sa dva pilota: Odgovor Rusije na ratove budućnosti
Sputnik Srbija
Razvoj dvosednih lovaca nije novost, već praksa koja decenijama postoji u Rusiji i svetu, a nova verzija Su-57 mogla bi da postane ključna i za rusko ratno... 31.05.2026, Sputnik Srbija
2026-05-31T21:10+0200
2026-05-31T21:10+0200
2026-05-31T21:10+0200
rusija
rusija – vojska i naoružanje
su-57
intervju
rosteh
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/04/15/1125145712_0:104:1989:1222_1920x0_80_0_0_f57839c6396f4805a2fe8300010a82aa.jpg
Da li je pojavljivanje dvosednog lovca Su-57 u javnosti povezano sa povećanim interesovanjem naših azijskih kolega za ovu platformu?Počnimo sa činjenicom da je stvaranje dvosednih lovaca praksa koja postoji već mnogo decenija, kako na globalnom nivou, tako i u SSSR-u i Rusiji. I ranije i sada, druga osoba u lovcu smatrana je ili instruktorom za avione za obuku i borbenu obuku, ili operaterom naoružanja ili složenih elektronskih ili radio-tehničkih sistema, prvenstveno za lovce-presretače ili lovce-bombardere.Na primer, nakon pojave prvih radarskih sistema u avijaciji postalo je neophodno razdvojiti funkcije upravljanja letom i otkrivanja ciljeva pomoću radara. Lovac-presretač MiG-31 predstavlja možda najupečatljiviji primer kako je značajno proširenje mogućnosti avionskog sistema uslovilo podelu zadataka između članova posade.Pored toga, u našoj zemlji postoji praksa prema kojoj mornarička avijacija naručuje dvosedne lovce, uz obrazloženje da su dugi letovi iznad vode bez orijentira veliko opterećenje za letačko osoblje.Kada su u kabini dva člana posade, oni mogu da se međusobno podržavaju i da pružaju jedan drugom psihološku pomoć. Zbog toga su avioni porodice Su-30 traženi ne samo za naprednu obuku, već i za izvršavanje širokog spektra borbenih zadataka.Bilo bi netačno povezivati dvosednu verziju Su-57 isključivo sa interesom stranih kupaca, takav avion će naći primenu i u ruskim Vazduhoplovnim snagama. Međutim, treba priznati da bi interesovanje, pre svega, Indije, moglo ubrzati rad na novoj verziji. Mogućnost nastavka saradnje sa tom zemljom (pod tim podrazumevam nastavak tradicije kupovine sovjetskih i ruskih borbenih aviona) vredna je ulaganja značajnih sredstava u dvosedni lovac. Očekivalo se da će se takav avion pojaviti, pre ili kasnije. Međutim, interesovanje potencijalnih stranih kupaca može uticati na odlaganje uvođenja dvosednog lovca.Kakav uticaj bi veća kabina mogla imati na aerodinamičke performanse i prikrivenost radarom?Odgovor je ovde prilično jednostavan. Ako je reč o školsko-trenažnim letovima, neznatno povećanje efektivne površine rasejanja (EPR) i pogoršanje aerodinamičkih karakteristika neće imati nikakvog uticaja, kao što ni neznatno povećanje mase neće predstavljati problem.Ako je reč o misijama u okviru kojih druga osoba u kabini, na primer, upravlja bespilotnim letelicama — takozvanim „vernim pratiocima“ — tada se stvara mogućnost da se leteći komandni punkt drži na velikoj udaljenosti od sredstava protivvazduhoplovne odbrane protivnika. Upravo su bespilotne letelice te koje moraju da obavljaju najopasnije zadatke - prodiranje kroz vazdušnu odbranu, suočavanje sa neprijateljskim avionima i dronima, ometanje, izviđanje i tako dalje.Čak i ako je dvosedni lovac vidljiv na radaru na 10 odsto većem dometu od jednosednog, to neće povećati rizik, jer će leteći komandni punkt „delovati u tajnosti“.Naravno, postoji scenario u kojem će dvosedni lovac obavljati iste zadatke kao i jednosedni. U tom slučaju, manje pogoršanje performansi bi bilo značajno, mada minimalno. Međutim, razumemo da ni ruske Vazduhoplovne snage ni strani kupci ne planiraju da koriste dvosedne lovce u bilo koju drugu svrhu.Sa sve većom integracijom veštačke inteligencije, koliko će kopilot biti neophodan u narednim decenijama? Da li će veštačka inteligencija moći u potpunosti da zameni ljudskog operatera?Što se tiče ograničenja delegiranja zadataka veštačkoj inteligenciji, to je diskutabilno pitanje. Ni Rusija, ni Sjedinjene Američke Države, ni Kina nisu donele konačnu odluku. Verujem da nas etička pitanja trenutno sprečavaju da uklonimo ljude iz aviona – ko će snositi odgovornost ako veštačka inteligencija pogodi civilnu metu?Kako pokazuje praksa, veliki vojni sukobi često potiskuju pitanja morala i etike u drugi plan, a u upotrebu ulaze hemijsko, biološko i nuklearno oružje, jer ona omogućavaju sticanje značajne prednosti nad protivnikom. Smatram da će u narednoj deceniji čovek biti potreban pre svega za obuku i usavršavanje rada automatizovanih i inteligentnih sistema, kao i, naravno, za parade i aeromitinge. Borbene zadatke će veštačka inteligencija obavljati efikasnije.Zašto su samo Rusija i Kina stvorile dvosedne lovce pete generacije?Što se tiče dvosednih lovaca pete generacije, Sjedinjene Države su se oslanjale na visok stepen automatizacije. Operativni koncepti koji su postojali tokom razvoja F-22 i F-35 nisu zahtevali verziju sa dva sedišta.Smatralo se da se zadaci obuke mogu u potpunosti preneti na simulatore, a da će čoveku u upotrebi naoružanja pomagati napredni inteligentni sistemi aviona. Pojava nove koncepcije „vernih pratilaca“ može da promeni tu situaciju. Međutim, važno je da se za preispitivanje stavova o upotrebi lovaca pete generacije mora steći realno borbeno iskustvo, i tek na osnovu njega će se prilagođavati konstruktori aviona i njihovih sistema. Iskustvo upotrebe F-35 u SAD i Izraelu već postoji, ali potreba za dvosednom verzijom tamo za sada nije uočena.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
rusija – vojska i naoružanje, su-57, intervju, rosteh
rusija – vojska i naoružanje, su-57, intervju, rosteh
Su-57 sa dva pilota: Odgovor Rusije na ratove budućnosti
Razvoj dvosednih lovaca nije novost, već praksa koja decenijama postoji u Rusiji i svetu, a nova verzija Su-57 mogla bi da postane ključna i za rusko ratno vazduhoplovstvo i za strana tržišta, saopštio je u intervjuu za Sputnjik izvršni direktor agencije „Aviaport“ Oleg Pantelejev.
Da li je pojavljivanje dvosednog lovca Su-57 u javnosti povezano sa povećanim interesovanjem naših azijskih kolega za ovu platformu?
Počnimo sa činjenicom da je stvaranje dvosednih lovaca praksa koja postoji već mnogo decenija, kako na globalnom nivou, tako i u SSSR-u i Rusiji. I ranije i sada, druga osoba u lovcu smatrana je ili instruktorom za avione za obuku i borbenu obuku, ili operaterom naoružanja ili složenih elektronskih ili radio-tehničkih sistema, prvenstveno za lovce-presretače ili lovce-bombardere.
Na primer, nakon pojave prvih radarskih sistema u avijaciji postalo je neophodno razdvojiti funkcije upravljanja letom i otkrivanja ciljeva pomoću radara. Lovac-presretač MiG-31 predstavlja možda najupečatljiviji primer kako je značajno proširenje mogućnosti avionskog sistema uslovilo podelu zadataka između članova posade.
Pored toga, u našoj zemlji postoji praksa prema kojoj mornarička avijacija naručuje dvosedne lovce, uz obrazloženje da su dugi letovi iznad vode bez orijentira veliko opterećenje za letačko osoblje.
Kada su u kabini dva člana posade, oni mogu da se međusobno podržavaju i da pružaju jedan drugom psihološku pomoć. Zbog toga su avioni porodice Su-30 traženi ne samo za naprednu obuku, već i za izvršavanje širokog spektra borbenih zadataka.
Bilo bi netačno povezivati dvosednu verziju Su-57 isključivo sa interesom stranih kupaca, takav avion će naći primenu i u ruskim Vazduhoplovnim snagama. Međutim, treba priznati da bi interesovanje, pre svega, Indije, moglo ubrzati rad na novoj verziji.
Mogućnost nastavka saradnje sa tom zemljom (pod tim podrazumevam nastavak tradicije kupovine sovjetskih i ruskih borbenih aviona) vredna je ulaganja značajnih sredstava u dvosedni lovac. Očekivalo se da će se takav avion pojaviti, pre ili kasnije. Međutim, interesovanje potencijalnih stranih kupaca može uticati na odlaganje uvođenja dvosednog lovca.
Kakav uticaj bi veća kabina mogla imati na aerodinamičke performanse i prikrivenost radarom?
Odgovor je ovde prilično jednostavan. Ako je reč o školsko-trenažnim letovima, neznatno povećanje efektivne površine rasejanja (EPR) i pogoršanje aerodinamičkih karakteristika neće imati nikakvog uticaja, kao što ni neznatno povećanje mase neće predstavljati problem.
Ako je reč o misijama u okviru kojih druga osoba u kabini, na primer, upravlja bespilotnim letelicama — takozvanim „vernim pratiocima“ — tada se stvara mogućnost da se leteći komandni punkt drži na velikoj udaljenosti od sredstava protivvazduhoplovne odbrane protivnika. Upravo su bespilotne letelice te koje moraju da obavljaju najopasnije zadatke - prodiranje kroz vazdušnu odbranu, suočavanje sa neprijateljskim avionima i dronima, ometanje, izviđanje i tako dalje.
Čak i ako je dvosedni lovac vidljiv na radaru na 10 odsto većem dometu od jednosednog, to neće povećati rizik, jer će leteći komandni punkt „delovati u tajnosti“.
Naravno, postoji scenario u kojem će dvosedni lovac obavljati iste zadatke kao i jednosedni. U tom slučaju, manje pogoršanje performansi bi bilo značajno, mada minimalno. Međutim, razumemo da ni ruske Vazduhoplovne snage ni strani kupci ne planiraju da koriste dvosedne lovce u bilo koju drugu svrhu.
Sa sve većom integracijom veštačke inteligencije, koliko će kopilot biti neophodan u narednim decenijama? Da li će veštačka inteligencija moći u potpunosti da zameni ljudskog operatera?
Što se tiče ograničenja delegiranja zadataka veštačkoj inteligenciji, to je diskutabilno pitanje. Ni Rusija, ni Sjedinjene Američke Države, ni Kina nisu donele konačnu odluku. Verujem da nas etička pitanja trenutno sprečavaju da uklonimo ljude iz aviona – ko će snositi odgovornost ako veštačka inteligencija pogodi civilnu metu?
Kako pokazuje praksa, veliki vojni sukobi često potiskuju pitanja morala i etike u drugi plan, a u upotrebu ulaze hemijsko, biološko i nuklearno oružje, jer ona omogućavaju sticanje značajne prednosti nad protivnikom. Smatram da će u narednoj deceniji čovek biti potreban pre svega za obuku i usavršavanje rada automatizovanih i inteligentnih sistema, kao i, naravno, za parade i aeromitinge. Borbene zadatke će veštačka inteligencija obavljati efikasnije.
Zašto su samo Rusija i Kina stvorile dvosedne lovce pete generacije?
Što se tiče dvosednih lovaca pete generacije, Sjedinjene Države su se oslanjale na visok stepen automatizacije. Operativni koncepti koji su postojali tokom razvoja F-22 i F-35 nisu zahtevali verziju sa dva sedišta.
Smatralo se da se zadaci obuke mogu u potpunosti preneti na simulatore, a da će čoveku u upotrebi naoružanja pomagati napredni inteligentni sistemi aviona. Pojava nove koncepcije „vernih pratilaca“ može da promeni tu situaciju. Međutim, važno je da se za preispitivanje stavova o upotrebi lovaca pete generacije mora steći realno borbeno iskustvo, i tek na osnovu njega će se prilagođavati konstruktori aviona i njihovih sistema.
Iskustvo upotrebe F-35 u SAD i Izraelu već postoji, ali potreba za dvosednom verzijom tamo za sada nije uočena.
