https://lat.sputnikportal.rs/20260531/stizu-novi-izbori-na-kojima-uzdrmana-eu-ponovo-stavlja-sve-zetone-na--jedno-polje-video-1199820712.html
Stižu novi izbori na kojima uzdrmana EU ponovo stavlja sve žetone na – jedno polje /video/
Stižu novi izbori na kojima uzdrmana EU ponovo stavlja sve žetone na – jedno polje /video/
Sputnik Srbija
Samit Evropske političke zajednice po prvi put organizovan je na Kavkazu. Ovoga puta, tako je trebalo pokazati da Jermenija menja svoj politički kurs. Uprkos... 31.05.2026, Sputnik Srbija
2026-05-31T19:46+0200
2026-05-31T19:46+0200
2026-05-31T19:47+0200
svet
svet
svet – politika
jermenija
nikol pašinjan
komentari i analitika
emisija „prorok“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/06/1a/1187252317_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_014201a38bd15f9d80b74c1011b37352.jpg
Suštinski, EU je doživela debakl u Gruziji, njeni odnosi sa Azerbejdžanom su kompleksni, kao uostalom i sa Turskom i Iranom, pa Briselu Jermenija trenutno preostaje jedino potencijalno uporište u ovom delu sveta.Iz tog ugla posmatrano, više Jerevan treba Briselu, nego što Brisel treba Jerevanu. Ipak, unikatan geografski položaj, integrisanost u evroazijske strukture i organska povezanost sa Rusijom čine da se promena političkog kursa ne može oposliti jednostavno. Zato se više govori o diverzifikaciji jermenskog političkog kursa, što treba da ukaže na postepenost ovog procesa.Pašinjanu pada popularnostMeđutim, hoće li biti nastavka ovog procesa ili neće, u velikoj meri zavisi od predstojećih parlamentarnih izbora. Garant nastavljanja procesa diverzifikacije je aktuelni premijer Nikol Pašinjan.Toga su, naravno, svesni i u Briselu, a pogotovo u Parizu, pa je samit Evropske političke zajednice iskorišćen i da bi se podržao Pašinjan na izborima. Bezrezervno i bezalternativno. I tu se sada javlja potencijalni problem za EU. Jer, samo nekoliko nedelja pred izbore rejting Pašinjana uopšte nije bio onoliko dobar kako se to pre samo dva meseca prognoziralo.Prema istraživanjima javnog mnjenja čak 61% ispitanika nije zadovoljno radom vlade, a taj procenat se u prestonom Jerevanu penje do 75%. Strategija atomizovanja opozicije i vođenja klasične funkcionerske kampanje jeste donela rezultat pre četiri godine, ali je otvoreno koliko to može biti slučaj sada.Samvel Karapetjan uspeo je da se nametne kao najvažniji opozicioni igrač i po svoj prilici ostvariće značajan rezultat, a cenzus od 4% preskočiće još i jedna do četiri liste.Ogromno nezadovoljstvo Jermena, praćeno pretećom konfuzijom i potencijalnom destabilizacijom posledica je ratnog poraza i neslavnog kraja Republike Arcah. Ali, to je i posledica Pašinjanovog lutanja nakon ratnog poraza.Neposredno pred početak kampanje, u martu, slučaj Edite Gzojan, bivše direktorke Muzeja-instituta genocida u Jerevanu izazvao je veliki potres u javnosti, o čemu se i dalje govori. Naime, nju je Pašinjan naterao da podnese ostavku zato što je Džej Di Vensu, tokom posete ovom memorijalnom kompleksu, uručila na poklon knjigu o Nagorno Karabahu! A to je, zbog Pašinjanovog dogovora sa Azerbejdžanom – zabranjena tema.Dakle, ne samo da Jermena više nema u Stepanakertu, nego se više ne može glasno govoriti ni da su tamo ikada živeli. Pašinjan je svoj potez branio nužnošću vođenja jedinstvene spoljne politike. Tobože, on gleda u budućnost i zna šta radi, a otvaranje pitanja šta se desilo u Nagorno Karabahu gura zemlju u prošlost i nagoveštava novi rat sa Azerbejdžanom.Halo, Tramp!Još jedan incident odigrao se i nakon telefonskog razgovora sa Donaldom Trampom. Iz kabineta jermenskog premijera brže – bolje demantovana je vest o bilo kakvom razgovoru sa Trampom, sve je pripisano „inostranim informacionim manipulacijama“, ali Trampova objava na društvenoj mreži „Trut sošal“ od 23. aprila, iako ekspresno izbrisana nepuni sat posle publikovanja ostala je usnimljena i arhivirana.U toj objavi američki predsednik naziva Pašinjana „pametnim i žestokim liderom“ koji će mu dozvoliti korišćenje jermenskih aerodroma za napad na Iran.Da li je Tramp pogrešno razumeo da razgovara sa Jerevanom, da li mu je hakovan nalog ili je celu vest izmislio? Za samog Pašinjana, uprkos demantiju, ovo nije najbolja reklama, niti u Jermeniji niti van nje. Između ostalog, nije najbolja reklama i zato što suštinski pokazuje da jermenski premijer ne razume procese koji se odigravaju na Zapadu.Jer, nakon objave Trampa, gotovo je sigurno da su ga zvali i iz Pariza i iz Brisela. Trampov rat u Iranu nije ni franscuski rat, a ni sukob u kom EU želi da učestvuje. Pri svemu tome, Donald Tramp je posredovao u poslednjem mirovnom dogovoru Pašinjana i Alijeva, deo tog dogovora je i pitanje izgradnje čuvenog Zangezurskog koridora od centralnog dela Azerbejdžana do Nahčivana preko teritorije Jermenije.Četiri koridoraOpet, još jedna tema koja deli društvo, a da bi moguću oštriju polarizaciju amortizovao, Pašinjan je krenuo u objašnjavanje kako će pored tog azerbejdžanskog, biti ustanovljena još četiri koridora značajna za jermensku privredu: crnomorski, mediteranski, kaspijski i zalivski (misli se na Persijski zaliv).Međutim, usled ratnih dejstava i pratećih turbulencija crnomorski i zalivski nisu funkcionalni, niti će to u doglednoj perspektivi biti, mediteranski zavisi od bilateralnih odnosa sa Turskom, a kaspijski od odnosa sa Azerbejdžanom, ali i Rusijom i Iranom – zemljama koje Kaspijsko more (ili jezero, potpuno je svejedno za kontekst članka) već upotrebljavaju za održavanje strateškog koridora „Sever-Jug“ koji se proteže od Sankt Peterburga do Mumbaija kombinujući železničke i pomorske rute. Pored predizbornih obećanja i nuđenja biračima objašnjenja zbog čega se vrše diverzifikacija politike i ustupci Azerbejdžanu, postoji i realnost koja je nešto drugačija.Upravo je ova dihotomija i ključna karakteristika trenutnog stanja u Jermeniji: postoji predizborna kampanja i postoji stvarnost. Ove dve slike trenutno se ne poklapaju.Verovatno je ideja Pašinjana da se duboka kolektivna trauma uzrokovana porazom u ratu i egzodusom Jermena iz Nagorno Karabaha može prevazići diverzifikacijom i pričom o svetloj budućnosti koja je tu, blizu. No, za tako nešto pored neprestane kampanje potrebne su i pogodne okolnosti u međunarodnom okruženju, kojih u ovom trenutku jednostavno nema.Nema ih ni na političkom Zapadu, koji se deli i unutar sebe sukobljava, pa čak ni unutar Evrope koja se nalazi u dubokoj krizi. Život ne zavisi od predizborne kampanje, život zavisi od stvarnosti i okolnosti u međunarodnom okruženju. U tom smislu, politička lutanja mogu biti čak i pogubnija od poraza u ratu.Na parlamentarnim izborima u Jermeniji zaista može biti nešto rešeno. Ali to rešenje svakako nije u nastavljanju kampanje o svetloj budućnosti i nakon izbora, već u sagledavanju realnog stanja i suočavanju sa stvarnošću.Pogledajte i:
jermenija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
svet, svet – politika, jermenija, nikol pašinjan, komentari i analitika, emisija „prorok“
svet, svet – politika, jermenija, nikol pašinjan, komentari i analitika, emisija „prorok“
Stižu novi izbori na kojima uzdrmana EU ponovo stavlja sve žetone na – jedno polje /video/
19:46 31.05.2026 (Osveženo: 19:47 31.05.2026) Samit Evropske političke zajednice po prvi put organizovan je na Kavkazu. Ovoga puta, tako je trebalo pokazati da Jermenija menja svoj politički kurs. Uprkos tome što nije do kraja jasno čemu ovaj format služi niti kakva će biti njegova budućnost, dolazak brojnih lidera iz EU i evropskih država ima određenu političku težinu.
Suštinski, EU je doživela debakl u Gruziji, njeni odnosi sa Azerbejdžanom su kompleksni, kao uostalom i sa Turskom i Iranom, pa Briselu Jermenija trenutno preostaje jedino potencijalno uporište u ovom delu sveta.
Iz tog ugla posmatrano, više Jerevan treba Briselu, nego što Brisel treba Jerevanu. Ipak, unikatan geografski položaj, integrisanost u evroazijske strukture i organska povezanost sa Rusijom čine da se promena političkog kursa ne može oposliti jednostavno. Zato se više govori o diverzifikaciji jermenskog političkog kursa, što treba da ukaže na postepenost ovog procesa.
Pašinjanu pada popularnost
Međutim, hoće li biti nastavka ovog procesa ili neće, u velikoj meri zavisi od predstojećih parlamentarnih izbora. Garant nastavljanja procesa diverzifikacije je aktuelni premijer Nikol Pašinjan.
Toga su, naravno, svesni i u Briselu, a pogotovo u Parizu, pa je samit Evropske političke zajednice iskorišćen i da bi se podržao Pašinjan na izborima. Bezrezervno i bezalternativno. I tu se sada javlja potencijalni problem za EU. Jer, samo nekoliko nedelja pred izbore rejting Pašinjana uopšte nije bio onoliko dobar kako se to pre samo dva meseca prognoziralo.
Prema istraživanjima javnog mnjenja čak 61% ispitanika nije zadovoljno radom vlade, a taj procenat se u prestonom Jerevanu penje do 75%. Strategija atomizovanja opozicije i vođenja klasične funkcionerske kampanje jeste donela rezultat pre četiri godine, ali je otvoreno koliko to može biti slučaj sada.
Samvel Karapetjan uspeo je da se nametne kao najvažniji opozicioni igrač i po svoj prilici ostvariće značajan rezultat, a cenzus od 4% preskočiće još i jedna do četiri liste.
Ogromno nezadovoljstvo Jermena, praćeno pretećom konfuzijom i potencijalnom destabilizacijom posledica je ratnog poraza i neslavnog kraja Republike Arcah. Ali, to je i posledica Pašinjanovog lutanja nakon ratnog poraza.
Neposredno pred početak kampanje, u martu, slučaj Edite Gzojan, bivše direktorke Muzeja-instituta genocida u Jerevanu izazvao je veliki potres u javnosti, o čemu se i dalje govori. Naime, nju je Pašinjan naterao da podnese ostavku zato što je Džej Di Vensu, tokom posete ovom memorijalnom kompleksu, uručila na poklon knjigu o Nagorno Karabahu! A to je, zbog Pašinjanovog dogovora sa Azerbejdžanom – zabranjena tema.
Dakle, ne samo da Jermena više nema u Stepanakertu, nego se više ne može glasno govoriti ni da su tamo ikada živeli. Pašinjan je svoj potez branio nužnošću vođenja jedinstvene spoljne politike. Tobože, on gleda u budućnost i zna šta radi, a otvaranje pitanja šta se desilo u Nagorno Karabahu gura zemlju u prošlost i nagoveštava novi rat sa Azerbejdžanom.
Još jedan incident odigrao se i nakon telefonskog razgovora sa Donaldom Trampom. Iz kabineta jermenskog premijera brže – bolje demantovana je vest o bilo kakvom razgovoru sa Trampom, sve je pripisano „inostranim informacionim manipulacijama“, ali Trampova objava na društvenoj mreži „Trut sošal“ od 23. aprila, iako ekspresno izbrisana nepuni sat posle publikovanja ostala je usnimljena i arhivirana.
U toj objavi američki predsednik naziva Pašinjana „pametnim i žestokim liderom“ koji će mu dozvoliti korišćenje jermenskih aerodroma za napad na Iran.
Da li je Tramp pogrešno razumeo da razgovara sa Jerevanom, da li mu je hakovan nalog ili je celu vest izmislio? Za samog Pašinjana, uprkos demantiju, ovo nije najbolja reklama, niti u Jermeniji niti van nje. Između ostalog, nije najbolja reklama i zato što suštinski pokazuje da jermenski premijer ne razume procese koji se odigravaju na Zapadu.
Jer, nakon objave Trampa, gotovo je sigurno da su ga zvali i iz Pariza i iz Brisela. Trampov rat u Iranu nije ni franscuski rat, a ni sukob u kom EU želi da učestvuje. Pri svemu tome, Donald Tramp je posredovao u poslednjem mirovnom dogovoru Pašinjana i Alijeva, deo tog dogovora je i pitanje izgradnje čuvenog Zangezurskog koridora od centralnog dela Azerbejdžana do Nahčivana preko teritorije Jermenije.
Opet, još jedna tema koja deli društvo, a da bi moguću oštriju polarizaciju amortizovao, Pašinjan je krenuo u objašnjavanje kako će pored tog azerbejdžanskog, biti ustanovljena još četiri koridora značajna za jermensku privredu: crnomorski, mediteranski, kaspijski i zalivski (misli se na Persijski zaliv).
Međutim, usled ratnih dejstava i pratećih turbulencija crnomorski i zalivski nisu funkcionalni, niti će to u doglednoj perspektivi biti, mediteranski zavisi od bilateralnih odnosa sa Turskom, a kaspijski od odnosa sa Azerbejdžanom, ali i Rusijom i Iranom – zemljama koje Kaspijsko more (ili jezero, potpuno je svejedno za kontekst članka) već upotrebljavaju za održavanje strateškog koridora „Sever-Jug“ koji se proteže od Sankt Peterburga do Mumbaija kombinujući železničke i pomorske rute. Pored predizbornih obećanja i nuđenja biračima objašnjenja zbog čega se vrše diverzifikacija politike i ustupci Azerbejdžanu, postoji i realnost koja je nešto drugačija.
Upravo je ova dihotomija i ključna karakteristika trenutnog stanja u Jermeniji: postoji predizborna kampanja i postoji stvarnost. Ove dve slike trenutno se ne poklapaju.
Verovatno je ideja Pašinjana da se duboka kolektivna trauma uzrokovana porazom u ratu i egzodusom Jermena iz Nagorno Karabaha može prevazići diverzifikacijom i pričom o svetloj budućnosti koja je tu, blizu. No, za tako nešto pored neprestane kampanje potrebne su i pogodne okolnosti u međunarodnom okruženju, kojih u ovom trenutku jednostavno nema.
Nema ih ni na političkom Zapadu, koji se deli i unutar sebe sukobljava, pa čak ni unutar Evrope koja se nalazi u dubokoj krizi. Život ne zavisi od predizborne kampanje, život zavisi od stvarnosti i okolnosti u međunarodnom okruženju. U tom smislu, politička lutanja mogu biti čak i pogubnija od poraza u ratu.
Na parlamentarnim izborima u Jermeniji zaista može biti nešto rešeno. Ali to rešenje svakako nije u nastavljanju kampanje o svetloj budućnosti i nakon izbora, već u sagledavanju realnog stanja i suočavanju sa stvarnošću.
