https://lat.sputnikportal.rs/20260530/sarajevo-da-izvuce-pouke-iz-odlaska-smita-pred-bih-su-tri-scenarija-video-1199745820.html
Sarajevo da izvuče pouke iz odlaska Šmita, pred BiH su tri scenarija /video/
Sarajevo da izvuče pouke iz odlaska Šmita, pred BiH su tri scenarija /video/
Sputnik Srbija
Političko Sarajevo treba da iz odlaska Kristijana Šmita iz BiH izvuče pouke i da razume da je jedina budućnost BiH u dijalogu tri konstitutivna naroda i dva... 30.05.2026, Sputnik Srbija
2026-05-30T17:27+0200
2026-05-30T17:27+0200
2026-05-30T17:27+0200
region
region
region – politika
bosna i hercegovina (bih)
republika srpska (rs)
mlađen cicović
visoki predstavnik u bih
kristijan šmit
sputnjik intervju
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111030/99/1110309900_0:67:1281:787_1920x0_80_0_0_829ee414e4a1df238768fda3f5442edc.jpg
Prema Cicovićevim rečima, postoje tri moguće varijante prema kojima bi stvari u vezi sa opstankom visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH i njegove kancelarije mogle da se odvijaju, posle odluke Kristijana Šmita da ode iz BiH.Šta posle Šmitovog odlaskaPrva je ona koju podržavaju Brisel, Nemačka i Velika Britanija, da sve ostane po starom i da se nađe neki novi visoki predstavnik koji bi, uz pomoć bonskih ovlašćenja, upravljao Bosnom i Hercegovinom kao i do sada, u stilu kolonijalnog upravnika.Podsećamo, poslanici Narodne skupštine Republike Srpske usvojili su Deklaraciju kojom traže zatvaranje Kancelarije visokog predstavnika, takozvanog OHR-a, i ukidanje funkcije visokog predstavnika u BiH, uz vraćanje svih nadležnosti domaćim institucijama u skladu sa Dejtonskim mirovnim sporazumom.U dokumentu se navodi da Kristijan Šmit nema legitimitet i da su njegove odluke bez pravne snage. Od Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija zatraženo je usvajanje rezolucije o zatvaranju OHR-a.Kada kaže da deklaracije Skupštine Srpske i američki stav idu jedan sa drugim, Cicović, kako ističe, želi da veruje da je stav američke administracije onaj koji je u skladu sa Dejtonskim sporazumom.Visoki predstavnici napravili štetu, ali i pomogli Srpskoj da bude vidljivijaKristijan Šmit u BiH nije došao zbog onoga zbog čega je Aneksom 10 Dejtonskog sporazuma uspostavljena institucija visokog predstavnika – da pospešuje primenu mirovnog ugovora, već je došao da izvršava naredbe onih koji su ga na nelegitiman način i doveli u Sarajevo, ističe Cicović.Šmit je to uradio čak ni ne čekajući da se njegove odluke legalizuju kroz neku od institucija u BiH, kao što su radili Vestendorp, Petrič i Ešdaun. Naprotiv, optužni predlog protiv Milorada Dodika podnet je i pre nego što su izmene Krivičnog zakonika BiH koje je Šmit svojevoljno nametnuo postale pravosnažne.Sa druge strane, zahvaljujući nasilju visokog predstavnika, Republika Srpska je postala međunarodno vidljiva. Uprkos pritiscima, ona je uspela da očuva nacionalni identitet, ponos i slobodu srpskog naroda u BiH.Cicović podseća da su Milorad Dodik i Željka Cvijanović u prethodnih mesec dana bili u posetama SAD i Rusiji, a to, kako kaže, znači da je Republika Srpska pronašla svoje mesto u svetu i globalnim procesima i da se dobro pozicionirala u svim značajnim institucijama i forumima koji upravljaju globalnim procesima.Pogledajte i:
bosna i hercegovina (bih)
republika srpska (rs)
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
region, region – politika, bosna i hercegovina (bih), republika srpska (rs), mlađen cicović, visoki predstavnik u bih, kristijan šmit, sputnjik intervju, analize i mišljenja
region, region – politika, bosna i hercegovina (bih), republika srpska (rs), mlađen cicović, visoki predstavnik u bih, kristijan šmit, sputnjik intervju, analize i mišljenja
Sarajevo da izvuče pouke iz odlaska Šmita, pred BiH su tri scenarija /video/
Političko Sarajevo treba da iz odlaska Kristijana Šmita iz BiH izvuče pouke i da razume da je jedina budućnost BiH u dijalogu tri konstitutivna naroda i dva entiteta, koji treba da sednu za sto i dogovore se na osnovu Ustava BIH, kaže u emisiji „Sputnjik intervju“ direktor Predstavništva Republike Srpske u Srbiji Mlađen Cicović.
Prema Cicovićevim rečima, postoje tri moguće varijante prema kojima bi stvari u vezi sa opstankom visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH i njegove kancelarije mogle da se odvijaju, posle odluke Kristijana Šmita da ode iz BiH.
Šta posle Šmitovog odlaska
Prva je ona koju podržavaju Brisel, Nemačka i Velika Britanija, da sve ostane po starom i da se nađe neki novi visoki predstavnik koji bi, uz pomoć bonskih ovlašćenja, upravljao Bosnom i Hercegovinom kao i do sada, u stilu kolonijalnog upravnika.
„Drugi je stav Ruske Federacije i Republike Srpske, koji je potpuno jasan, da više nema potrebe za jednom takvom funkcijom, već da sudbinu BiH i izgradnju BiH treba da u svoje ruke preuzmu političari iz BiH, Republike Srpske i Federacije. Treći pravac smo čuli od predstavnice SAD, da treba da postoji tranzicioni period u kome će se privesti kraju ono što je radio visoki predstavnik i mislim da taj predlog i ono što je usvojila Narodna skupština Republike Srpske idu jedan sa drugim. Mi smo u zaključcima jasno rekli da bi, pored toga što bi trebalo ukinuti OHR, trebalo sve ono što je bilo pravno nasilje izbrisati“, navodi Cicović.
Podsećamo, poslanici Narodne skupštine Republike Srpske usvojili su Deklaraciju kojom traže zatvaranje Kancelarije visokog predstavnika, takozvanog OHR-a, i ukidanje funkcije visokog predstavnika u BiH, uz vraćanje svih nadležnosti domaćim institucijama u skladu sa Dejtonskim mirovnim sporazumom.
U dokumentu se navodi da Kristijan Šmit nema legitimitet i da su njegove odluke bez pravne snage. Od Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija zatraženo je usvajanje rezolucije o zatvaranju OHR-a.
Kada kaže da deklaracije Skupštine Srpske i američki stav idu jedan sa drugim, Cicović, kako ističe, želi da veruje da je stav američke administracije onaj koji je u skladu sa Dejtonskim sporazumom.
Visoki predstavnici napravili štetu, ali i pomogli Srpskoj da bude vidljivija
Kristijan Šmit u BiH nije došao zbog onoga zbog čega je Aneksom 10 Dejtonskog sporazuma uspostavljena institucija visokog predstavnika – da pospešuje primenu mirovnog ugovora, već je došao da izvršava naredbe onih koji su ga na nelegitiman način i doveli u Sarajevo, ističe Cicović.
„I visoki predstavnici u prethodnom periodu, pogotovo Karlos Vestendorp, Pedi Ešdaun i Volfgang Petrič i te kako su posezali za bonskim ovlašćenjima i naneli su veliku štetu, posebno Republici Srpskoj, ali mislim da su najveću štetu naneli BiH, jer oni su mnogo snažnije urušavali BiH. Ali, Šmit je posegao za nečim što čovek ne može da poveruje, on je prosto gumicom izbrisao volju građana Republike Srpske, koji su na legalnim i legitimnim izborima izabrali Milorada Dodika za predsednika“, objašnjava on.
Šmit je to uradio čak ni ne čekajući da se njegove odluke legalizuju kroz neku od institucija u BiH, kao što su radili Vestendorp, Petrič i Ešdaun. Naprotiv, optužni predlog protiv Milorada Dodika podnet je i pre nego što su izmene Krivičnog zakonika BiH koje je Šmit svojevoljno nametnuo postale pravosnažne.
Sa druge strane, zahvaljujući nasilju visokog predstavnika, Republika Srpska je postala međunarodno vidljiva. Uprkos pritiscima, ona je uspela da očuva nacionalni identitet, ponos i slobodu srpskog naroda u BiH.
Cicović podseća da su Milorad Dodik i Željka Cvijanović u prethodnih mesec dana bili u posetama SAD i Rusiji, a to, kako kaže, znači da je Republika Srpska pronašla svoje mesto u svetu i globalnim procesima i da se dobro pozicionirala u svim značajnim institucijama i forumima koji upravljaju globalnim procesima.
