https://lat.sputnikportal.rs/20260530/milioni-obolelih-od-raka-dojke-mogli-bi-bezbedno-da-izbegnu-hemoterapiju-1199775558.html
Milioni obolelih od raka dojke mogli bi bezbedno da izbegnu hemoterapiju
Milioni obolelih od raka dojke mogli bi bezbedno da izbegnu hemoterapiju
Sputnik Srbija
Milioni obolelih od raka dojke mogli bi bezbedno da izbegnu hemoterapiju zahvaljujući novom DNK testu koji može da razlikuje pacijente kojima je ova vrste... 30.05.2026, Sputnik Srbija
2026-05-30T14:00+0200
2026-05-30T14:00+0200
2026-05-30T14:00+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
medicina
izumi i otkrića
rak dojke
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0c/0c/1193639036_0:80:1536:944_1920x0_80_0_0_cb96420e762debd036f50351665bbe97.png
Više od dve trećine učesnika studije je pokazalo da bi moglo da bude pošteđeno neželjenih efekata hemoterapije, uključujući umor, mučninu, gubitak kose, slabljenje imuniteta, i da se leči isključivo hormonskom terapijom, prenose mediji.Istraživanje, koje je predvodio Univerzitetski koledž u Londonu (UCL), obuhvatilo je više od 4.000 novodijagnostikovanih pacijenata starijih od 40 godina iz Velike Britanije, Norveške, Švedske, Australije, Novog Zelanda i Tajlanda.Naučnici su prilikom istraživanja koristili genetski test "Prosigna" koji meri aktivnost 50 gena povezanih sa rastom raka dojke i procenjuje rizik od povratka bolesti.Pacijenti sa niskim rezultatom, koji su činili dve trećine učesnika, nisu primali hemoterapiju.Petogodišnja stopa preživljavanja u toj grupi iznosila je 93,7 odsto u poređenju sa 94,9 odsto kod pacijenata koji su primali hemoterapiju.Osnovni vid lečenja raka dojke najčešće je hirurško uklanjanje tumora, nakon čega se hemoterapija često preporučuje kako bi se smanjio rizik od povratka bolesti, a redovno se primenjuje i kod osoba sa ranim stadijumom raka koji se proširio na limfne čvorove.Lekari, međutim, smatraju da hemoterapija donosi ograničenu korist kod najčešćeg oblika raka dojke.Prema procenama UCL, više od 5.000 pacijenata godišnje u okviru britanskog zdravstvenog sistema bi moglo da izbegne hemoterapiju zahvaljujući rezultatima istraživanja."Dijagnoza i lečenje raka mogu biti šokantni. To vas uvodi u svet neizvesnosti i tada vam je najvažnije da preživite", rekla je učesnica studije Karen (64) iz Kardifa, dodajući da su rezultati bili "ogromno olakšanje" za nju.Rezultati studije će biti predstavljeni danas na godišnjem sastanku Amerikan Sosajeti of Klinikal Onkolodži u Čikagu.Glavni istraživač studije i profesor onkologije dojke na UCL Kancer Institutu, Rob Stejn, ocenio je da rezultati predstavljaju važan korak ka personalizovanijem lečenju."Studija je pokazala da se odluke o terapiji mogu donositi na osnovu biologije tumora, a ne samo tradicionalnih kliničkih pokazatelja. To znači da bi mnogi pacijenti mogli biti pošteđeni fizičkog i emocionalnog tereta hemoterapije, kao i njenih dugoročnih posledica", rekao je on.Za sada nije poznato da li se rezultati istraživanja mogu primeniti i na osobe mlađe od 40 godina, a odgovori na to pitanje očekuju se tek za nekoliko godina.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, medicina, izumi i otkrića, rak dojke
nauka i tehnologija, medicina, izumi i otkrića, rak dojke
Milioni obolelih od raka dojke mogli bi bezbedno da izbegnu hemoterapiju
Milioni obolelih od raka dojke mogli bi bezbedno da izbegnu hemoterapiju zahvaljujući novom DNK testu koji može da razlikuje pacijente kojima je ova vrste terapije potrebnija od onih koji od nje nemaju korist, pokazali su rezultati međunarodnog istraživanja.
Više od dve trećine učesnika studije je pokazalo da bi moglo da bude pošteđeno neželjenih efekata hemoterapije, uključujući umor, mučninu, gubitak kose, slabljenje imuniteta, i da se leči isključivo hormonskom terapijom, prenose mediji.
Istraživanje, koje je predvodio Univerzitetski koledž u Londonu (UCL), obuhvatilo je više od 4.000 novodijagnostikovanih pacijenata starijih od 40 godina iz Velike Britanije, Norveške, Švedske, Australije, Novog Zelanda i Tajlanda.
Naučnici su prilikom istraživanja koristili genetski test "Prosigna" koji meri aktivnost 50 gena povezanih sa rastom raka dojke i procenjuje rizik od povratka bolesti.
Pacijenti sa niskim rezultatom, koji su činili dve trećine učesnika, nisu primali hemoterapiju.
Petogodišnja stopa preživljavanja u toj grupi iznosila je 93,7 odsto u poređenju sa 94,9 odsto kod pacijenata koji su primali hemoterapiju.
Osnovni vid lečenja raka dojke najčešće je hirurško uklanjanje tumora, nakon čega se hemoterapija često preporučuje kako bi se smanjio rizik od povratka bolesti, a redovno se primenjuje i kod osoba sa ranim stadijumom raka koji se proširio na limfne čvorove.
Lekari, međutim, smatraju da hemoterapija donosi ograničenu korist kod najčešćeg oblika raka dojke.
Prema procenama UCL, više od 5.000 pacijenata godišnje u okviru britanskog zdravstvenog sistema bi moglo da izbegne hemoterapiju zahvaljujući rezultatima istraživanja.
"Dijagnoza i lečenje raka mogu biti šokantni. To vas uvodi u svet neizvesnosti i tada vam je najvažnije da preživite", rekla je učesnica studije Karen (64) iz Kardifa, dodajući da su rezultati bili "ogromno olakšanje" za nju.
Rezultati studije će biti predstavljeni danas na godišnjem sastanku Amerikan Sosajeti of Klinikal Onkolodži u Čikagu.
Glavni istraživač studije i profesor onkologije dojke na UCL Kancer Institutu, Rob Stejn, ocenio je da rezultati predstavljaju važan korak ka personalizovanijem lečenju.
"Studija je pokazala da se odluke o terapiji mogu donositi na osnovu biologije tumora, a ne samo tradicionalnih kliničkih pokazatelja. To znači da bi mnogi pacijenti mogli biti pošteđeni fizičkog i emocionalnog tereta hemoterapije, kao i njenih dugoročnih posledica", rekao je on.
Za sada nije poznato da li se rezultati istraživanja mogu primeniti i na osobe mlađe od 40 godina, a odgovori na to pitanje očekuju se tek za nekoliko godina.
