https://lat.sputnikportal.rs/20260530/dobra-vest-za-republiku-srpsku-novi-visoki-predstavnik-za-bih-bez-prostora-da-pravi-nered-1199776029.html
Dobra vest za Republiku Srpsku: Novi visoki predstavnik za BiH bez prostora da „pravi nered“
Dobra vest za Republiku Srpsku: Novi visoki predstavnik za BiH bez prostora da „pravi nered“
Sputnik Srbija
Dobra vest za Republiku Srpsku: Novi visoki predstavnik za BiH bez prostora da „pravi nered“
2026-05-30T21:11+0200
2026-05-30T21:11+0200
2026-05-30T21:11+0200
region
region
region – politika
bosna i hercegovina (bih)
republika srpska (rs)
visoki predstavnik u bih
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/04/16/1171355474_0:256:2730:1792_1920x0_80_0_0_27e7dfff00670f4d2400919b80ae50fd.jpg
Antonio Zanardi Landi jeste iskusni diplomata i prvenstveno bi ga trebalo posmatrati kao nekog ko ima bogato diplomatsko iskustvo i ko je rešavao izazove koristeći diplomatiju i mehanizme diplomatije, smatra Kaluža.Bez prostora da pravi neredMeđutim, kako napominje naš sagovornik, ime visokog predstavnika nije važno – bitne su procedure i principi i ako se postave okviri u kojim će delovati i ako se sa tim slože i SAD, Rusija i Kina kao najveće tri zemlje i članice Saveta bezbednosti, onda on „neće imati puno prostora da pravi nered“.„Mi od visokih predstavnika ne očekujemo ništa što ide u korist Republike Srpske. Do sad je skoro sve išlo na štetu same Republike Srpske tako da generalno njegovo postavljenje ili imenovanje kroz adekvatnu rezoluciju i kroz procedure koje su definisane Savetom bezbednosti u stvari bi trebalo da ga stave u određeni okvir delovanja. To znači i bez bonskih ovlašćenja, to znači i sa mandatom do nekih narednih godina dana nakon kog bi se zatvorio OHR. I naravno, uz minimalna ograničenja njegovog rada. Dakle, kako je propisano Dejtonom, on samo nadzire, to jest posmatra sprovođenje civilnog dela Dejtonskog mirovnog sporazuma.“Dobra vest za Republiku SrpskuPrema Kaluži, za Landija se ne može reći da je američki izbor, ali je izbor koga podržavaju SAD tako da bi u svakom slučaju njegovo imenovanje bilo jako dobra vest, prvenstveno za Republiku Srpsku ali i za celu BiH.Bilo bi važno da Landijevo imenovanje prođe u skladu sa adekvatnim procedurama, odnosno sa rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija a najvažnije u svemu tome je da se komunicira sa Republikom Srpskom u kontekstu njegovog imenovanja, dodaje Kaluža.„Mislim da postoji određena komunikacija i da institucije Republike Srpske u nekoj meri, koliko mogu biti, jesu informisane. I da se možda sluša u jednom delu i Republika Srpska jer se sad postavila u takvu poziciju svojom proaktivnom politikom da se možda može i glas Republike Srpske sada uvažiti. Ali najvažnije je u stvari da se usaglase Rusija, SAD i naravno Kina kao tri najveće svetske sile, a u ovom slučaju ja pretpostavljam da Velika Britanija sigurno ne bi želela da ostane sa druge strane stola i da ispred sebe gleda ujedinjenu Rusiju, Kinu i SAD. Tako da verujem da ako se usaglase Rusija, SAD i Kina da Landi prosto ostaje kao jedan adekvatan kandidat od strane tih zemalja.“Sarajevo u mračnim tunelima devedesetihZamerke političkog Sarajeva na kandidaturu Landija zbog njegove navodne „bliskosti se Srbima“, Kaluža objašnjava ulogom političkog Sarajeva koje još uvek „tumara hodnicima devedesetih godina“.Političko Sarajevo još uvek nije svesno da se svet promenio i da se pravi novi svetski poredak i zato je živeti u mantri osamdesetih, a pogotovo mantri početka devedesetih godina prosto jedno davno završeno vreme, dodaje Kaluža.„Oni kroz taj narativ devedesetih godina pokušavaju da postavljaju svoju politiku sada i u budućnosti. Na kraju krajeva, nevažno je više šta misli političko Sarajevo jer vidite da se Banjaluka potpuno politički reafirmisala i da se izgradila u kontekstu međunarodnih odnosa sa najvećim svetskim silama, da zagovara svoju politiku za stolom, a ne na stolu. A Federacija i političko Sarajevo konkretnije, oni su ostali davno zarobljeni u tunelima devedesetih godina. I u suštini, trenutno se pokazuju te politike kao nevažne i nebitne. Landi jeste službovao u Beogradu i to je dobra stvar. On poznaje i mentalitet. Znate, kad ste diplomata nakon nekog određenog vremena, vi bolje razumete taj narod, navike, kontekste, istoriju i šta se u stvari želi postići nekim odlukama.“Tako da i Landi razume Srbiju a sigurno i Republiku Srpsku, ali razume i celi Zapadni Balkan pa time i samu BiH, smatra Kaluža.Od Londona do Moskve – preko BeogradaItalijanski diplomata Antonio Zanardi Landi i zvanično je kandidat za visokog predstavnika u BiH. Kandidaturu Landija, koga su izvorno predložile Sjedinjene Američke Države, prihvatio je i zvanični Rim kako bi pozicija visokog predstavnika ipak ostala u evropskim rukama.Evropski zvaničnici su u četvrtak, tokom neformalnog sastanka ministara spoljnih poslova 27 zemalja članica Evropske unije prihvatili da Zanardi Landi bude novi visoki predstavnik u BiH, a Francuska je odustala od svog kandidata koga su podržavale Nemačka i Velika Britanija.Antonio Zanardi Landi rođen je 24. maja 1950. godine u Udinama a trenutno je angažovan kao ambasador Suverenog vojnog malteškog reda pri Vatikanu i član je Suverenog saveta ovog reda.Landi je diplomirao pravo na Univerzitetu u Padovi, stručno usavršavanje nastavio je na prestižnoj francuskoj Nacionalnoj školi za administraciju u Parizu kao prvi Italijan koji je pohađao tu elitnu instituciju.Kao diplomata bio je angažovan u Otavi, Teheranu i Londonu. Od 2004. do 2006. godine obavljao je funkciju ambasadora Italije u Beogradu.Posle je imenovan za ambasadora u Ruskoj Federaciji i Turkmenistanu, gde ostaje do 2013. godine. Po povratku iz Moskve, Landi je imenovan za diplomatskog savetnika predsednika Italije.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20260529/dodik-o-visokom-predstavniku-nije-bitno-ime-vec-kako-ce-da-radi-1199758115.html
bosna i hercegovina (bih)
republika srpska (rs)
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
region, region – politika, bosna i hercegovina (bih), republika srpska (rs), visoki predstavnik u bih, analize i mišljenja
region, region – politika, bosna i hercegovina (bih), republika srpska (rs), visoki predstavnik u bih, analize i mišljenja
Dobra vest za Republiku Srpsku: Novi visoki predstavnik za BiH bez prostora da „pravi nered“
Kandidatura italijanskog diplomate Antonija Zardija Landija za visokog predstavnika za BiH pokazala je da se u međunarodnoj zajednici uvažava glas Republike Srpske dok političko Sarajevo još uvek živi u davno prošlim vremenima devedesetih godina, kaže za Sputnjik stručnjak za međunarodne odnose i diplomata Lučano Kaluža.
Antonio Zanardi Landi jeste iskusni diplomata i prvenstveno bi ga trebalo posmatrati kao nekog ko ima bogato diplomatsko iskustvo i ko je rešavao izazove koristeći diplomatiju i mehanizme diplomatije, smatra Kaluža.
Bez prostora da pravi nered
Međutim, kako napominje naš sagovornik, ime visokog predstavnika nije važno – bitne su procedure i principi i ako se postave okviri u kojim će delovati i ako se sa tim slože i SAD, Rusija i Kina kao najveće tri zemlje i članice Saveta bezbednosti, onda on „neće imati puno prostora da pravi nered“.
„Mi od visokih predstavnika ne očekujemo ništa što ide u korist Republike Srpske. Do sad je skoro sve išlo na štetu same Republike Srpske tako da generalno njegovo postavljenje ili imenovanje kroz adekvatnu rezoluciju i kroz procedure koje su definisane Savetom bezbednosti u stvari bi trebalo da ga stave u određeni okvir delovanja. To znači i bez bonskih ovlašćenja, to znači i sa mandatom do nekih narednih godina dana nakon kog bi se zatvorio OHR. I naravno, uz minimalna ograničenja njegovog rada. Dakle, kako je propisano Dejtonom, on samo nadzire, to jest posmatra sprovođenje civilnog dela Dejtonskog mirovnog sporazuma.“
Dobra vest za Republiku Srpsku
Prema Kaluži, za Landija se ne može reći da je američki izbor, ali je izbor koga podržavaju SAD tako da bi u svakom slučaju njegovo imenovanje bilo jako dobra vest, prvenstveno za Republiku Srpsku ali i za celu BiH.
Bilo bi važno da Landijevo imenovanje prođe u skladu sa adekvatnim procedurama, odnosno sa rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija a najvažnije u svemu tome je da se komunicira sa Republikom Srpskom u kontekstu njegovog imenovanja, dodaje Kaluža.
„Mislim da postoji određena komunikacija i da institucije Republike Srpske u nekoj meri, koliko mogu biti, jesu informisane. I da se možda sluša u jednom delu i Republika Srpska jer se sad postavila u takvu poziciju svojom proaktivnom politikom da se možda može i glas Republike Srpske sada uvažiti. Ali najvažnije je u stvari da se usaglase Rusija, SAD i naravno Kina kao tri najveće svetske sile, a u ovom slučaju ja pretpostavljam da Velika Britanija sigurno ne bi želela da ostane sa druge strane stola i da ispred sebe gleda ujedinjenu Rusiju, Kinu i SAD. Tako da verujem da ako se usaglase Rusija, SAD i Kina da Landi prosto ostaje kao jedan adekvatan kandidat od strane tih zemalja.“
Sarajevo u mračnim tunelima devedesetih
Zamerke političkog Sarajeva na kandidaturu Landija zbog njegove navodne „bliskosti se Srbima“, Kaluža objašnjava ulogom političkog Sarajeva koje još uvek „tumara hodnicima devedesetih godina“.
Političko Sarajevo još uvek nije svesno da se svet promenio i da se pravi novi svetski poredak i zato je živeti u mantri osamdesetih, a pogotovo mantri početka devedesetih godina prosto jedno davno završeno vreme, dodaje Kaluža.
„Oni kroz taj narativ devedesetih godina pokušavaju da postavljaju svoju politiku sada i u budućnosti. Na kraju krajeva, nevažno je više šta misli političko Sarajevo jer vidite da se Banjaluka potpuno politički reafirmisala i da se izgradila u kontekstu međunarodnih odnosa sa najvećim svetskim silama, da zagovara svoju politiku za stolom, a ne na stolu. A Federacija i političko Sarajevo konkretnije, oni su ostali davno zarobljeni u tunelima devedesetih godina. I u suštini, trenutno se pokazuju te politike kao nevažne i nebitne. Landi jeste službovao u Beogradu i to je dobra stvar. On poznaje i mentalitet. Znate, kad ste diplomata nakon nekog određenog vremena, vi bolje razumete taj narod, navike, kontekste, istoriju i šta se u stvari želi postići nekim odlukama.“
Tako da i Landi razume Srbiju a sigurno i Republiku Srpsku, ali razume i celi Zapadni Balkan pa time i samu BiH, smatra Kaluža.
Političko Sarajevo zarobljeno je u tunelima devedesetih godina i oni i dalje tumaraju i ne mogu da izađu, dok se Republika Srpska zajedno dogovara oko imena budućeg visokog predstavnika. A Sarajevo više apsolutno ne može da svoje politike dobaci izvan prostora između Večne vatre i Baščašršije, zaključio je Kaluža.
Od Londona do Moskve – preko Beograda
Italijanski diplomata Antonio Zanardi Landi i
zvanično je kandidat za visokog predstavnika u BiH. Kandidaturu Landija, koga su izvorno predložile Sjedinjene Američke Države, prihvatio je i zvanični Rim kako bi pozicija visokog predstavnika ipak ostala u evropskim rukama.
Evropski zvaničnici su u četvrtak, tokom neformalnog sastanka ministara spoljnih poslova 27 zemalja članica Evropske unije prihvatili da Zanardi Landi bude novi visoki predstavnik u BiH, a Francuska je odustala od svog kandidata koga su podržavale Nemačka i Velika Britanija.
Antonio Zanardi Landi rođen je 24. maja 1950. godine u Udinama a trenutno je angažovan kao ambasador Suverenog vojnog malteškog reda pri Vatikanu i član je Suverenog saveta ovog reda.
Landi je diplomirao pravo na Univerzitetu u Padovi, stručno usavršavanje nastavio je na prestižnoj francuskoj Nacionalnoj školi za administraciju u Parizu kao prvi Italijan koji je pohađao tu elitnu instituciju.
Kao diplomata bio je angažovan u Otavi, Teheranu i Londonu. Od 2004. do 2006. godine obavljao je funkciju ambasadora Italije u Beogradu.
Posle je imenovan za ambasadora u Ruskoj Federaciji i Turkmenistanu, gde ostaje do 2013. godine. Po povratku iz Moskve, Landi je imenovan za diplomatskog savetnika predsednika Italije.
