https://lat.sputnikportal.rs/20260530/celicno-stratesko-partnerstvo-s-kinom-jace-od-nelogicnog-brisela-video-1199738252.html
Čelično strateško partnerstvo s Kinom, jače od nelogičnog Brisela /video/
Čelično strateško partnerstvo s Kinom, jače od nelogičnog Brisela /video/
Sputnik Srbija
Uprkos pogoršavanju ionako već teških uslova EU za uvoz čelika iz Srbije, zbog čega železara u Smederevu već pet godina posluje sa gubicima, ekonomski... 30.05.2026, Sputnik Srbija
2026-05-30T09:45+0200
2026-05-30T09:45+0200
2026-05-30T09:45+0200
ekonomija
ekonomija
srbija – ekonomija
energija sputnjika
kina
čelik
železara smederevo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/05/1a/1199620216_0:0:3071:1728_1920x0_80_0_0_8b1e9aa6d89fe45f83f6788902fd2198.jpg
U emisiji Energija Sputnjika, Stanić koji je pomoćnik direktora Sektora za strateške analize u Privrednoj komori Srbije, kaže da veruje da je o položaju smederevske železare koja je u stopostotnom vlasništvu kineske HBIS grupe bilo reči tokom upravo završene posete srpske delegacije na najvišem nivou u Kini. Za to je bilo prilika ne samo tokom susreta dva predsednika, Aleksandra Vučića i Si Đinpinga, nego i u razgovorima ministara dve strane.Nelogičnosti EUStanić ukazuje i na to da insistiranje EU na upola manjim kvotama i duplo većim carinama karakteriše i nekoliko nelogičnosti. Prva je što je američka administacija posle prvog Trampovog mandata dogovorila sa EU da se ukinu međusobna ograničenja, ali je Brisel zadržao kvote i carine na uvoz čelika iz trećih zemalja, pa i iz Srbije.Druga nelogičnost je kršenje sporazuma o slobodnoj trgovini koji imamo sa EU, treća je što smo ipak zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, a četvrta je u tome da je vremenom Evropa povećavala uvoz iz Kine i to direktno, od kineskih kompanija koje se nalaze na teritoriji Kine.Posledice tih nelogičnosti su po železaru u Smederevu teške o čemu govori i njeno poslovanje sa gubitkom. Stanić podseća da Srbija, iako je neto izvoznik čelika i proizvoda od čelika, ona dosta čelika i uvozi. Ako se ne bude mogao realizovati taj deo proizvodnje na evropskom tržištu, što je ranije kineskom vlasniku železare bilo povoljnije, možda bi mogao da se realizuje u Srbiji. Opet je bolje da se realizuje nego da jednostavno dođe do dodatnog smanjenja proizvodnog kapaciteta, što bi zaista posle postavilo pitanje generalne isplativosti da se održavaju visoke peći, smatra on.Ono što je gotovo izvesno i predstoji tek formalna odluka Evropske unije je da će od 1. jula početi primena uredbe prema kojoj će uvoz čelika u EU iz trećih zemalja, pa tako i Srbije, biti prepolovljen. Pritom, na svaku tonu čelika preko odobrene kvote plaćala bi se carina i to ne 25 odsto, što je sada slučaj, nego 50 procenata. Tačnije, umesto sadašnjih 820.000 tona čelika, smederevska železara čiji je godišnji kapacitet 2,2 miliona tona, mogla bi u EU da izveze samo oko 410.000 tona godišnje.Promena pogleda sasvim mogućaBriselske kvote i carine na čelik uvedene su 2019. godine pošto je Donald Tramp uveo carine na evropski čelik i aluminijum tokom svog prvog predsedničkog mandata. Od tada naš drugi najveći izvoznik i to 80 odsto na tržište EU, železara u Smederevu koja zapošljava 5000 ljudi poslednjih godina posluje sa gubitkom. Sa još surovijim uslovima briselske administracije nameće se pitanje daljeg rada te za Srbiju važne kompanije.Brisel je već krenuo u pregovaranje o kvotama sa svakom od država iz kojih uvozi čelik i mi smo pre nekoliko dana započeli te razgovore.Stanić smatra da šansa uvek postoji da se ispregovara bolja pozicija. Srbija je spremila argumentaciju, kao i ranije, kaže on.Džaba kvote i carinePogotovo što je očigledno, dodaje Stanić, da je uz sve protekcionističke mere SAD i pokušaje EU da spreči jačanje kineske privrede, Kina ostvarila rekordan suficit u razmeni sa svetom i povećala izvoz u Evropu.Kada je čelik u pitanju kvote i carine EU i SAD na čelik nisu im pomogle da oporave svoju proizvodnju. Tokom 2018. godine SAD su proizvele je 86,6 miliona tona čelika. Danas, prema podacima Svetske asocijacije za čelik, proizvodi manje - 79 miliona tona.Pre nego što je EU uvela kvote i carine na uvoz čelika, ukupna proizvodnja bila je oko 160 miliona tona godišnje. Sada je 126 miliona tona, a svaki četvrti radnik u industriji čelika ostao je bez posla.U isto vreme Kina je čak povećala proizvodnju čelika sa 930 miliona tona na milijardu tona od ukupno 1,8 milijardi tona koliko se u svetu godišnje proizvede, što je čini najvećim svetskim proizvođačem.Nije sve u računiciProizvodnja čelika u Srbiji je, gledajući svetske razmere, na nivou statističke greške i za najvećeg svetskog proizvođača čelika i za drugu privredu sveta situacija u smederevskoj železari nije za alarm. Naravno da ne zvuči logično podržavati proizvodnju sa gubitkom, ali ne može se na to posmatrati jednostrano.„Ali ono što je u toj prosto ekonomskoj računici neisplativo, ne mora da znači da nije korisno, i ne mora da znači da ne treba da se održava zbog strateškog značaja. Mislim da je Kini značajno da ima prolaz u Evropu i preko Srbije, a na tom primeru da gradi prolaz i preko drugih zemalja, posebno onih koje su članice Evropske unije. Ono što je bitno naglasiti, Kina ima strateško partnerstvo sa Srbijom, a to strateško partnerstvo znači da ipak treba da postoji međusobno razumevanje na jednom višem nivou između dva nesrazmerno značajna privredna subjekta na međunarodnom tržištu“, kaže Stanić.On ukazuje i na još jedan bitan momenat, nedavnu posetu američkog predsednika Trampa Kini i susret sa kineskim predsednikom Sijem gde je Amerika došla u Peking da razgovara ne sa pozicije sile, nego sa pozicije partnera.Upravo je to, smatra on, primer za Evropu. Dakle, da ne srlja politički na jednu stranu, nego da postavi ekonomiju iznad politike, da ne vuče poteze u korist svoje štete, jer je s obzirom na veličinu tržišta drugi ili treći najznačajniji učesnik na međunarodnoj sceni. Pogotovo što vidimo da joj, kako kaže, Kina ipak pruža ruku ekonomske saradnje.Bitno je, dodaje Stanić, što u ovom konkretnom geopolitičkom momentu vidimo jednu svetlu tačku, a to znači da postoji određena naznaka relaksacije odnosa između Zapada i Kine, pre svega u tom ekonomskom smislu, jer Zapad se iscrpeo, i generalno Evropa, u svim ovim dešavanjima oko Ukrajine, oko Bliskog Istoka, i zahteva predah.Zbog svega toga, kao i činjenice da je EU donela akt o ubrzanju industrije koji treba da poveća njeno učešće sa 15 na 20 odsto do 2035. godine, očekivanja su da železara u Srbiji, da li sa manjim izmenama u obimu proizvodnje, ali svakako nastavi da radi, zaključio je Stanić u emisiji Energija Sputnjika.Pogledajte i:
kina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
ekonomija, srbija – ekonomija, energija sputnjika, kina, čelik, železara smederevo
ekonomija, srbija – ekonomija, energija sputnjika, kina, čelik, železara smederevo
Čelično strateško partnerstvo s Kinom, jače od nelogičnog Brisela /video/
Uprkos pogoršavanju ionako već teških uslova EU za uvoz čelika iz Srbije, zbog čega železara u Smederevu već pet godina posluje sa gubicima, ekonomski analitičar Bojan Stanić njen opstanak ipak ne dovodi u pitanje. Ostaje jedino da vidimo da li će se njen kineski vlasnik odlučiti za izmene u obimu proizvodnje, uveren je on.
U emisiji Energija Sputnjika, Stanić koji je pomoćnik direktora Sektora za strateške analize u Privrednoj komori Srbije, kaže da veruje da je o položaju smederevske železare koja je u stopostotnom vlasništvu kineske HBIS grupe bilo reči tokom upravo završene posete srpske delegacije na najvišem nivou u Kini. Za to je bilo prilika ne samo tokom susreta dva predsednika, Aleksandra Vučića i Si Đinpinga, nego i u razgovorima ministara dve strane.
Stanić ukazuje i na to da insistiranje EU na upola manjim kvotama i duplo većim carinama karakteriše i nekoliko nelogičnosti. Prva je što je američka administacija posle prvog Trampovog mandata dogovorila sa EU da se ukinu međusobna ograničenja, ali je Brisel zadržao kvote i carine na uvoz čelika iz trećih zemalja, pa i iz Srbije.
Druga nelogičnost je kršenje sporazuma o slobodnoj trgovini koji imamo sa EU, treća je što smo ipak zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, a četvrta je u tome da je vremenom Evropa povećavala uvoz iz Kine i to direktno, od kineskih kompanija koje se nalaze na teritoriji Kine.
Posledice tih nelogičnosti su po železaru u Smederevu teške o čemu govori i njeno poslovanje sa gubitkom. Stanić podseća da Srbija, iako je neto izvoznik čelika i proizvoda od čelika, ona dosta čelika i uvozi. Ako se ne bude mogao realizovati taj deo proizvodnje na evropskom tržištu, što je ranije kineskom vlasniku železare bilo povoljnije, možda bi mogao da se realizuje u Srbiji. Opet je bolje da se realizuje nego da jednostavno dođe do dodatnog smanjenja proizvodnog kapaciteta, što bi zaista posle postavilo pitanje generalne isplativosti da se održavaju visoke peći, smatra on.
Ono što je gotovo izvesno i predstoji tek formalna odluka Evropske unije je da će od 1. jula početi primena uredbe prema kojoj će uvoz čelika u EU iz trećih zemalja, pa tako i Srbije, biti prepolovljen. Pritom, na svaku tonu čelika preko odobrene kvote plaćala bi se carina i to ne 25 odsto, što je sada slučaj, nego 50 procenata. Tačnije, umesto sadašnjih 820.000 tona čelika, smederevska železara čiji je godišnji kapacitet 2,2 miliona tona, mogla bi u EU da izveze samo oko 410.000 tona godišnje.
Promena pogleda sasvim moguća
Briselske kvote i carine na čelik uvedene su 2019. godine pošto je Donald Tramp uveo carine na evropski čelik i aluminijum tokom svog prvog predsedničkog mandata. Od tada naš drugi najveći izvoznik i to 80 odsto na tržište EU, železara u Smederevu koja zapošljava 5000 ljudi poslednjih godina posluje sa gubitkom. Sa još surovijim uslovima briselske administracije nameće se pitanje daljeg rada te za Srbiju važne kompanije.
Brisel je već krenuo u pregovaranje o kvotama sa svakom od država iz kojih uvozi čelik i mi smo pre nekoliko dana započeli te razgovore.
Stanić smatra da šansa uvek postoji da se ispregovara bolja pozicija. Srbija je spremila argumentaciju, kao i ranije, kaže on.
„Imajući u vidu nedavnu izjavu nemačkog kancelara koji je rekao da bi zemlje koje nemaju članstvo u okviru Evropske unije mogle da budu podržane privilegovanim pristupom zajedničkom evropskom tržištu, to bi verovatno značilo oslobađanje svih tih kvota. U tom pogledu, ako te kvote kreću od 1. jula, ja ne isključujem mogućnost da zaista tamo posle nekih jedno godinu dana njihove primene dođe do promene pogleda na uvoz čelika iz Srbije i da dođe do popuštanja“, kaže sagovornik Sputnjika.
Pogotovo što je očigledno, dodaje Stanić, da je uz sve protekcionističke mere SAD i pokušaje EU da spreči jačanje kineske privrede, Kina ostvarila rekordan suficit u razmeni sa svetom i povećala izvoz u Evropu.
Kada je čelik u pitanju kvote i carine EU i SAD na čelik nisu im pomogle da oporave svoju proizvodnju. Tokom 2018. godine SAD su proizvele je 86,6 miliona tona čelika. Danas, prema podacima Svetske asocijacije za čelik, proizvodi manje - 79 miliona tona.
Pre nego što je EU uvela kvote i carine na uvoz čelika, ukupna proizvodnja bila je oko 160 miliona tona godišnje. Sada je 126 miliona tona, a svaki četvrti radnik u industriji čelika ostao je bez posla.
U isto vreme Kina je čak povećala proizvodnju čelika sa 930 miliona tona na milijardu tona od ukupno 1,8 milijardi tona koliko se u svetu godišnje proizvede, što je čini najvećim svetskim proizvođačem.
Proizvodnja čelika u Srbiji je, gledajući svetske razmere, na nivou statističke greške i za najvećeg svetskog proizvođača čelika i za drugu privredu sveta situacija u smederevskoj železari nije za alarm. Naravno da ne zvuči logično podržavati proizvodnju sa gubitkom, ali ne može se na to posmatrati jednostrano.
„Ali ono što je u toj prosto ekonomskoj računici neisplativo, ne mora da znači da nije korisno, i ne mora da znači da ne treba da se održava zbog strateškog značaja. Mislim da je Kini značajno da ima prolaz u Evropu i preko Srbije, a na tom primeru da gradi prolaz i preko drugih zemalja, posebno onih koje su članice Evropske unije. Ono što je bitno naglasiti, Kina ima strateško partnerstvo sa Srbijom, a to strateško partnerstvo znači da ipak treba da postoji međusobno razumevanje na jednom višem nivou između dva nesrazmerno značajna privredna subjekta na međunarodnom tržištu“, kaže Stanić.
On ukazuje i na još jedan bitan momenat, nedavnu posetu američkog predsednika Trampa Kini i susret sa kineskim predsednikom Sijem gde je Amerika došla u Peking da razgovara ne sa pozicije sile, nego sa pozicije partnera.
„Vrlo je moguće, ukoliko dođe do realizacije onoga što su dogovorila dva predsednika, američki i kineski u Pekingu, da opet može doći do povratka kineske industrije na američko tržište. Dakle, taj razgovor je bio na ravnoj nozi. Sećate se te 2019. Kina je popuštala, a 2025. dogovor je bio sa reciprocitetom“, podseća sagovornik Sputnjika.
Upravo je to, smatra on, primer za Evropu. Dakle, da ne srlja politički na jednu stranu, nego da postavi ekonomiju iznad politike, da ne vuče poteze u korist svoje štete, jer je s obzirom na veličinu tržišta drugi ili treći najznačajniji učesnik na međunarodnoj sceni. Pogotovo što vidimo da joj, kako kaže, Kina ipak pruža ruku ekonomske saradnje.
Bitno je, dodaje Stanić, što u ovom konkretnom geopolitičkom momentu vidimo jednu svetlu tačku, a to znači da postoji određena naznaka relaksacije odnosa između Zapada i Kine, pre svega u tom ekonomskom smislu, jer Zapad se iscrpeo, i generalno Evropa, u svim ovim dešavanjima oko Ukrajine, oko Bliskog Istoka, i zahteva predah.
Zbog svega toga, kao i činjenice da je EU donela akt o ubrzanju industrije koji treba da poveća njeno učešće sa 15 na 20 odsto do 2035. godine, očekivanja su da železara u Srbiji, da li sa manjim izmenama u obimu proizvodnje, ali svakako nastavi da radi, zaključio je Stanić u emisiji Energija Sputnjika.
