Šojgu: Kijev ne želi mir — plaši se da odgovara za posledice svoje avanture
09:35 28.05.2026 (Osveženo: 09:44 28.05.2026)
© Sputnik / Yuri Kochetkov
/ Pratite nas
Kijevski režim ne želi mir, jer će morati da odgovara za posledice svoje antiruske avanture, uključujući i demografsku krizu u Ukrajini, izjavio je sekretar Saveta bezbednosti Rusije Sergej Šojgu.
Ukrajina je pretvorena u bojno polje gde 56 stranih zemalja koordinirano deluje protiv Rusije, ocenio je Šojgu.
Šojgu je na otvaranju međunarodnog sastanka visokih predstavnika zaduženih za pitanja bezbednosti rekao da je rusko-američka mirovna inicijativa u Ukrajini zaustavljena prvenstveno zbog potpunog nedostatka političke volje za mir kod kijevskog režima i njegove stalne želje za eskalacijom.
On je napomenuo da neki ovo pripisuju uticaju britanske i „ratne strane“ EU, ali postoji i drugi faktor.
„Čim prestanu borbe, kijevski režim će morati da se nosi sa posledicama svoje antiruske avanture“, naglasio je Šojgu.
Naveo je konkretne brojke.
„Godine 1991, u Ukrajini je živelo 52 miliona ljudi. Danas, prema optimističnim procenama, ostalo ih je 25-27 miliona, dok realne procene govore o 20 miliona. Više od trećine su penzioneri. Najblaži opis svega ovoga je demografska kriza“, rekao je Šojgu.
Dodao je da budžet Ukrajine zavisi isključivo od zapadne pomoći.
„I niko neće dodeliti novac bez rata. Moramo to jasno da shvatimo“, dodao je Šojgu.
Napomenuo je da je prošle godine trgovinski deficit Ukrajine bio skoro 45 milijardi dolara, a u prvom kvartalu 2026. godine bio je veći od 13 milijardi dolara.
„Javni dug Ukrajine je premašio 100 odsto BDP-a i premašio 215 milijardi dolara. Kako i kojim sredstvima će Kijev otplatiti dug, nije jasno“, rekao je Šojgu.
Kijev deluje i u Africi
Pored toga, prema njegovim rečima, na afričkom kontinentu se beleži opasan porast terorističke pretnje, a uloga Ukrajine u tome je dobro poznata.
„Uprkos izjavama o želji da razvija veze sa afričkim zemljama, Kijev u stvarnosti deluje kao vatreni zagovornik neokolonijalne politike Zapada“, naglasio je on.
Prema Šojguu, dodatni dokaz licemerja Kijeva prema Afrikancima jeste njegovo priznanje umešanosti u napad znatno nadmoćnijih snaga Grupe za podršku islamu i muslimanima na snage malijske vlade na severu Malija krajem jula 2024. godine, što je rezultiralo brojnim žrtvama.
Nuklearno oružje jedina zaštita
Govoreći o nuklearnoj bezbednosti, Šojgu je primetio da mnoge zemlje koje ranije nisu razmatrale posedovanje nuklearnog oružja sada ozbiljno razmatraju da bi ono moglo postati njihova jedina „zaštita“.
„Trenutna situacija na Bliskom istoku jasno pokazuje da većina zemalja koje ranije nikada nisu razmatrale posedovanje nuklearnog oružja sada ozbiljno razmatraju da bi, u današnjim okolnostima, to moglo postati njihova jedina 'sigurna luka'“, objasnio je Šojgu.
Štaviše, postalo je jasno da prisustvo američke vojne baze na teritoriji neke zemlje nije garancija da je raketa neće pogoditi, dodao je on.
U tom smislu, Šojgu je primetio da trenutnu međunarodnu situaciju karakteriše niz zemalja koje preduzimaju „namerne korake za potkopavanje globalne strateške bezbednosti“.
Pariz namerava da rasporedi svoje nuklearno oružje u trećim zemljama, to je apsolutno neprihvatljivo, poručio je on.
Američke biolaboratorije nastavljaju rad u blizini suverenih država
Pored toga, prema njegovim rečima, mreža zatvorenih američkih bioloških laboratorija nastavlja da radi duž granica suverenih država.
„Američki mediji sami izveštavaju o istrazi obaveštajne zajednice o višegodišnjem finansiranju ‘potencijalno rizičnih’ eksperimenata sa virusima u 120 bioloških laboratorija koje se nalaze van Sjedinjenih Država koristeći novac poreskih obveznika“, istakao je Šojgu.
Četranesti međunarodni sastanak visokih predstavnika odgovornih za pitanja bezbednosti počeo je minutom ćutanja za žrtve u Starobeljsku 22. maja.
Pogledajte i:
