https://lat.sputnikportal.rs/20260528/presedan-u-astani-putin-prekrsio-diplomatski-protokol-rusija-olivera-ikodinovic-1199701061.html
Presedan u Astani: Putin prekršio diplomatski protokol
Presedan u Astani: Putin prekršio diplomatski protokol
Sputnik Srbija
Poseta ruskog predsednika Vladimira Putina Kazahstanu potvrdila je da su odnosi dve zemlje na nivou strateškog partnerstva, zasnovanog na bliskoj političkoj... 28.05.2026, Sputnik Srbija
2026-05-28T22:26+0200
2026-05-28T22:26+0200
2026-05-28T22:26+0200
rusija
rusija
rusija – politika
analize i mišljenja
rusija – ekonomija
svet
kazahstan
vladimir putin
kasim-žomart tokajev
svet – politika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/05/1c/1199694174_0:0:3112:1751_1920x0_80_0_0_564fcac2f35f8835822c75400cf53712.jpg
Kazahstan bez Rusije i Rusija bez Kazahstana ne mogu da funkcionišu i ne treba da deluju odvojeno, već treba da ostanu međusobni oslonac u razvoju i stabilnosti.Ovako ruski ekonomista i politikolog Vasilij Koltašov komentariše susret predsednika Rusije i Kazahstana i trodnevnu državnu posetu Vladimira Putina Astani, drugu po redu u okviru aktuelnog mandata, što se smatra presedanom, jer se u diplomatskoj praksi državna poseta održava samo jednom tokom jednog mandata.On dodaje da Rusija i Kazahstan nastavljaju da produbljuju strateške odnose, a izgradnja prve nuklearne elektrane u Kazahstanu, koji važi za najveću državu Centralne Azije, predstavlja jedan od ključnih strateških projekata dve zemlje i potvrdu sve čvršće saradnje Moskve i Astane. Prema oceni sagovornika, odnosi između dvojice predsednika godinama se razvijaju na temelju međusobnog poverenja, a sada dobijaju i konkretnu realizaciju kroz saradnju u oblasti nuklearne energetike, trgovine, industrije, obrazovanja.Projekat nuklearne elektrane „Balhaš“, koju će graditi Rusi, biće finansiran uglavnom ruskim kreditom, Moskva bi trebalo da pokrije oko 85 odsto vrednosti projekta, koji se procenjuje na oko 15 milijardi dolara.Koltašov je podsetio i na to da su Putin i Tokajev potpisali zajedničku izjavu o „sedam stubova prijateljstva“ naroda Rusije i Kazahstana, ocenivši da taj dokument predstavlja potvrdu međusobnog razumevanja i bliskih odnosa, ali i spremnosti dve države da nastave produbljivanje saradnje.„Potpisivanje zajedničke deklaracije o prijateljstvu i dobrosusedstvu ukazuje na to da će se Rusija i Kazahstan i dalje približavati, umesto da se udaljavaju, i to kroz kulturnu saradnju i negovanje patriotskih vrednosti. To je veoma važno pitanje, ali sama deklaracija ga ne rešava. Ona pre ukazuje na to da Putin i Tokajev imaju generalno slične poglede. To znači da ruski jezik neće biti dodatno proganjan u Kazahstanu, kao i da ostaju očuvane antifašističke vrednosti, uključujući značaj pobede nad nacizmom i japanskim militarizmom, uz slobodno i bez ograničenja obeležavanje Dana pobede, bez borbe protiv istorijskih simbola i protiv veterana Drugog svetskog rata, kojih ima u Kazahstanu i koji su nas zadužili svojim podvizima. Ovo su važna pitanja, a videćemo kako će sve to biti realizovano, jer u Kazahstanu su delovale različite političke snage koje se bore protiv ruskog jezika, smatrajući ga tuđim, kao i protiv sovjetske simbolike i simbola Pobede“, navodi Koltašov.On navodi da postoje politički i spoljni uticaji koji nastoje da udalje Kazahstan od Rusije, na sličan način kako je, prema njegovoj oceni, to ranije bio slučaj sa Ukrajinom, kako bi potom ova zemlja bila korišćena kao instrument u vojnom smislu protiv Rusije.„Takvu igru igra Zapad. Deklaracija dva predsednika pokazuje da, na najvišem nivou, razumeju da treba da neguju bliske odnose, umesto da preduzimaju akcije koje koriste samo Zapadu“, istakao je ekspert.U dokumentu je naglašena važnost zajedničke istorije i odgovornog odnosa prema njenom objektivnom tumačenju, kao i saradnje u razvoju evroazijskih integracija. Posebno je istaknuto da zajednička granica Rusije i Kazahstana treba da ostane prostor dobrosusedskih i stabilnih odnosa.Dve strane su potvrdile i značaj ekonomskog partnerstva, kao i očuvanja jezičke i kulturne raznolikosti, tradicionalnih vrednosti i civilizacijske bliskosti naroda dve zemlje. U izjavi se posebno naglašava podrška obrazovnim razmenama i saradnji u oblasti sporta.Putin i Tokajev poručili su da Rusija i Kazahstan dele i zajednički pogled u budućnost, zasnovan na daljem jačanju strateškog partnerstva i međusobnog poverenja.Kazahstan, kao i njegovi partneri, zainteresovani su za očuvanje stabilnosti i predvidljivosti. Tome je, između ostalog, usmeren i novi Ustav Kazahstana, koji je usvojen 15. marta i stupa na snagu 1. jula. U novom Ustavu je, na inicijativu Tokajeva, potvrđen status ruskog jezika kao zvaničnog jezika zemlje.Rusija kao garant bezbednostiOd sticanja nezavisnosti Kazahstan pokušava da vodi uravnoteženu i nekonfliktnu spoljnu politiku, nastojeći da razvija odnose sa svim važnim međunarodnim partnerima, uključujući Kinu, Evropsku uniju, SAD i Tursku. Ipak, Rusija i dalje zauzima posebno mesto u spoljnopolitičkom kursu Astane, pre svega zbog geografske i istorijske bliskosti, snažnih ekonomskih veza i međusobne zavisnosti dve države.Rusija ostaje ključni ekonomski partner Kazahstana, učestvujući sa oko 19 odsto u spoljnotrgovinskom prometu ove centralnoazijske republike.Ruske investicije u ekonomiju Kazahstana do kraja 2025. godine premašile su 29,4 milijarde dolara, dok obim kazahstanskih investicija u Rusiju iznosi devet milijardi dolara. Pored toga, u ovoj republici posluje više od 23.500 preduzeća sa ruskim učešćem, a realizuje se više od 70 velikih investicionih projekata u mašinogradnji, automobilskoj industriji, energetici, poljoprivredi, petrohemiji, osvajanju kosmosa i drugim sektorima.Ruska Federacija je ključna tranzitna država za izvoz kazahstanske nafte - više od 80 odsto izvozne kazahstanske nafte prolazi preko Rusije, dok ruska nafta ide preko Kazahstana do Kine i drugih azijskih zemalja.Rusija i Kazahstan praktično sva plaćanja vrše u nacionalnim valutama, a međusobna trgovina je zaštićena od spoljnih uticaja.Ruski eksperti ističu da su za Kazahstan i njegove najbliže partnere — Rusiju i Kinu — i dalje najvažnija pitanja bezbednosti.Koltašov objašnjava da događaji iz januara 2022. godine u Kazahstanu i intervencija ODKB-a i dalje ostaju jedan od ključnih primera borbe za regionalnu bezbednosti u Centralnoj Aziji. Tokom protesta u toj zemlji i pokušaja obojene revolucije, u Kazahstan su, na molbu predsednika, prebačene snage saveza predvođenog Rusijom, čime je vlastima u Astani pružena podrška u stabilizaciji situacije. Sagovornik ocenjuje da su ti događaji pokazali koliko su bezbednosni izazovi bili ozbiljni i organizovani, posebno u Almatiju, gde su, delovale dobro koordinisane i dobro obučene ekstremističke snage, iza koji su, dodaje Koltašov, stajale zapadne obaveštajne službe.„Rusija je pokazala da će ukoliko u Kazahstanu ili bilo kojoj drugoj zemlji Centralne Azije dođe do pokušaja puča ili nasilnog preuzimanja vlasti od strane Zapada biti preduzete mere radi očuvanja stabilnosti“, ocenio je Koltašov.On smatra da je upravo visok nivo međusobnog poverenja i bezbednosne saradnje doprineo kontinuiranom radu na otkrivanju terorističkih organizacija i suzbijanju ekstremističke i verski radikalizovane propagande sa političkom pozadinom. Prema njegovoj oceni, takva politika omogućila je da Centralna Azija poslednjih godina zadrži relativnu stabilnost i izbegne nove pokušaje pučeva i destabilizacije, poput onih koji su se dogodili u Kazahstanu početkom 2022. godine.Čak 39 susreta koji učvršćuju rusko-kazahstanske odnoseUkupno, od stupanja Tokajeva na dužnost predsednika 2019. godine, šefovi država su se lično sastali 39 puta, što, prema oceni Koltašova, svedoči o izuzetno bliskim i intenzivnim ličnim odnosima dvojice lidera.„Odnosi dvojice predsednika su veoma važni, iako se u Kazahstanu smatra da je Tokajev 'slab’ predsednik. To gledište je tamo rasprostranjeno u poslovnim krugovima, u okviru zapadnog top menadžmenta, koji ima veoma jake pozicije u Kazahstanu zato što je u periodu predsednikovanja Nazarbajeva tamo bila velika rasprodaja svega vrednog, i Zapad je praktično obezbedio sebi nalazišta nafte, gasa i drugih prirodnih bogatstava. Istovremeno, Kazahstan ima svoju veliku poslovnu zajednicu, koja ima oligarhijske tendencije i prilično je blisko povezana sa Zapadom i Britancima. U takvoj situaciji, uvek postoji pretnja od nekakvih neprijateljskih akcija protiv predsednika Tokajeva“, smatra ekspert.Koltašov ističe da direktna komunikacija Putina i Tokajeva i visok nivo međusobnog poverenja između dvojice lidera deluju kao faktor stabilizacije u Kazahstanu, jer ograničavaju prostor za delovanje destruktivnih unutrašnjih i spoljnih uticaja i doprinose jačanju ukupne političke stabilnosti u zemlji.Prema njegovim rečima, sve ovo ukazuje da se odnosi dve zemlje kreću u pozitivnom pravcu i da se odnosi Rusije i Kazahstana kontinuirano poboljšavaju, uz naglasak da je Kazahstan bio među inicijatorima stvaranja Evroazijske ekonomske unije, što dodatno potvrđuje značaj njegove uloge u regionalnim integracijama.Prema njegovim rečima, Rusija ima visok stepen poverenja u Kazahstan i smatra da je moguće nastaviti dalju saradnju, pri čemu se postojeće teškoće posmatraju kao pojedinačna pitanja, a ne kao prepreka u daljem zbližavanju dve zemlje.Ruski predsednik je u Kazahstanu dočekan uz najviše počasti. Putinov avion su pratila dva lovca kazahstanskog vazduhoplovstva, a na aerodromu ruskog predsednika je dočekao lično Tokajev, zajedno sa orkestrom i decom koja su nosila ruske i kazahstanske zastave. Na vladinom terminalu, svečanim maršem ga je dočekala počasna garda, dok su kazahstanski helikopteri proneli zastave dve države.U Palati nezavisnosti u Astani priređen je svečani doček za ruskog predsednika uoči bilateralnog sastanka sa kazahstanskim kolegom. Tokom ceremonije, iznad grada su preleteli lovci koji su nebo obojili u boje ruske trobojke. Ovaj vazdušni spektakl simbolično je obeležio početak njihovog sastanka.Predsednici su pozdravili delegacije dve zemlje, a orkestri su izveli nacionalne himne Rusije i Kazahstana.Ruska delegacija broji više od 30 ljudi, uključujući rukovodioce državnih korporacija i predstavnike krupnog biznisa.
https://lat.sputnikportal.rs/20260528/moskva-i-astana-ucvrstile-savez-potpisana-izjava-o-sedam-stubova-prijateljstva-1199699908.html
kazahstan
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija, rusija – politika, analize i mišljenja, rusija – ekonomija, svet, kazahstan, vladimir putin, kasim-žomart tokajev, svet – politika, svet – ekonomija
rusija, rusija – politika, analize i mišljenja, rusija – ekonomija, svet, kazahstan, vladimir putin, kasim-žomart tokajev, svet – politika, svet – ekonomija
Kazahstan bez Rusije i Rusija bez Kazahstana ne mogu da funkcionišu i ne treba da deluju odvojeno, već treba da ostanu međusobni oslonac u razvoju i stabilnosti.
Ovako ruski ekonomista i politikolog Vasilij Koltašov komentariše susret predsednika Rusije i Kazahstana i trodnevnu državnu posetu Vladimira Putina Astani, drugu po redu u okviru aktuelnog mandata, što se smatra presedanom, jer se u diplomatskoj praksi državna poseta održava samo jednom tokom jednog mandata.
„Slušajući predsednika Rusije i predsednika Kazahstana, Putina i Tokajeva, stiče se utisak da ne postoji alternativa odnosima, što je suštinski i bilo rečeno. Očekuje se da će obim trgovine biti 30 milijardi dolara. Rusija je izbila na prvo mesto među svim partnerima Kazahstana. Bilo je perioda kada se situacija menjala — čas je Kina bila prva, čas Rusija, a sada je ponovo Rusija na prvom mestu“, kaže Koltašov, komentarišući rezultate pregovora predsednika Rusije Vladimira Putina i lidera Kazahstana Kasima Žomarta Tokajeva u Astani.
On dodaje da Rusija i Kazahstan nastavljaju da produbljuju strateške odnose, a izgradnja prve nuklearne elektrane u Kazahstanu, koji važi za najveću državu Centralne Azije, predstavlja jedan od ključnih strateških projekata dve zemlje i potvrdu sve čvršće saradnje Moskve i Astane. Prema oceni sagovornika, odnosi između dvojice predsednika godinama se razvijaju na temelju međusobnog poverenja, a sada dobijaju i konkretnu realizaciju kroz saradnju u oblasti nuklearne energetike, trgovine, industrije, obrazovanja.
Projekat nuklearne elektrane „Balhaš“, koju će graditi Rusi, biće finansiran uglavnom ruskim kreditom, Moskva bi trebalo da pokrije oko 85 odsto vrednosti projekta, koji se procenjuje na oko 15 milijardi dolara.
Koltašov je podsetio i na to da su Putin i Tokajev potpisali zajedničku izjavu o
„sedam stubova prijateljstva“ naroda Rusije i Kazahstana, ocenivši da taj dokument predstavlja potvrdu međusobnog razumevanja i bliskih odnosa, ali i spremnosti dve države da nastave produbljivanje saradnje.
„Potpisivanje zajedničke deklaracije o prijateljstvu i dobrosusedstvu ukazuje na to da će se Rusija i Kazahstan i dalje približavati, umesto da se udaljavaju, i to kroz kulturnu saradnju i negovanje patriotskih vrednosti. To je veoma važno pitanje, ali sama deklaracija ga ne rešava. Ona pre ukazuje na to da Putin i Tokajev imaju generalno slične poglede. To znači da ruski jezik neće biti dodatno proganjan u Kazahstanu, kao i da ostaju očuvane antifašističke vrednosti, uključujući značaj pobede nad nacizmom i japanskim militarizmom, uz slobodno i bez ograničenja obeležavanje Dana pobede, bez borbe protiv istorijskih simbola i protiv veterana Drugog svetskog rata, kojih ima u Kazahstanu i koji su nas zadužili svojim podvizima. Ovo su važna pitanja, a videćemo kako će sve to biti realizovano, jer u Kazahstanu su delovale različite političke snage koje se bore protiv ruskog jezika, smatrajući ga tuđim, kao i protiv sovjetske simbolike i simbola Pobede“, navodi Koltašov.
On navodi da postoje politički i spoljni uticaji koji nastoje da udalje Kazahstan od Rusije, na sličan način kako je, prema njegovoj oceni, to ranije bio slučaj sa Ukrajinom, kako bi potom ova zemlja bila korišćena kao instrument u vojnom smislu protiv Rusije.
„Takvu igru igra Zapad. Deklaracija dva predsednika pokazuje da, na najvišem nivou, razumeju da treba da neguju bliske odnose, umesto da preduzimaju akcije koje koriste samo Zapadu“, istakao je ekspert.
U dokumentu je naglašena važnost zajedničke istorije i odgovornog odnosa prema njenom objektivnom tumačenju, kao i saradnje u razvoju evroazijskih integracija. Posebno je istaknuto da zajednička granica Rusije i Kazahstana treba da ostane prostor dobrosusedskih i stabilnih odnosa.
Dve strane su potvrdile i značaj ekonomskog partnerstva, kao i očuvanja jezičke i kulturne raznolikosti, tradicionalnih vrednosti i civilizacijske bliskosti naroda dve zemlje. U izjavi se posebno naglašava podrška obrazovnim razmenama i saradnji u oblasti sporta.
Putin i Tokajev poručili su da Rusija i Kazahstan dele i zajednički pogled u budućnost, zasnovan na daljem jačanju strateškog partnerstva i međusobnog poverenja.
Kazahstan, kao i njegovi partneri, zainteresovani su za očuvanje stabilnosti i predvidljivosti. Tome je, između ostalog, usmeren i novi Ustav Kazahstana, koji je usvojen 15. marta i stupa na snagu 1. jula. U novom Ustavu je, na inicijativu Tokajeva, potvrđen status ruskog jezika kao zvaničnog jezika zemlje.
Rusija kao garant bezbednosti
Od sticanja nezavisnosti Kazahstan pokušava da vodi uravnoteženu i nekonfliktnu spoljnu politiku, nastojeći da razvija odnose sa svim važnim međunarodnim partnerima, uključujući Kinu, Evropsku uniju, SAD i Tursku. Ipak, Rusija i dalje zauzima posebno mesto u spoljnopolitičkom kursu Astane, pre svega zbog geografske i istorijske bliskosti, snažnih ekonomskih veza i međusobne zavisnosti dve države.
Rusija ostaje ključni ekonomski partner Kazahstana, učestvujući sa oko 19 odsto u spoljnotrgovinskom prometu ove centralnoazijske republike.
Ruske investicije u ekonomiju Kazahstana do kraja 2025. godine premašile su 29,4 milijarde dolara, dok obim kazahstanskih investicija u Rusiju iznosi devet milijardi dolara. Pored toga, u ovoj republici posluje više od 23.500 preduzeća sa ruskim učešćem, a realizuje se više od 70 velikih investicionih projekata u mašinogradnji, automobilskoj industriji, energetici, poljoprivredi, petrohemiji, osvajanju kosmosa i drugim sektorima.
Ruska Federacija je ključna tranzitna država za izvoz kazahstanske nafte - više od 80 odsto izvozne kazahstanske nafte prolazi preko Rusije, dok ruska nafta ide preko Kazahstana do Kine i drugih azijskih zemalja.
Rusija i Kazahstan praktično sva plaćanja vrše u nacionalnim valutama, a međusobna trgovina je zaštićena od spoljnih uticaja.
Ruski eksperti ističu da su za Kazahstan i njegove najbliže partnere — Rusiju i Kinu — i dalje najvažnija pitanja bezbednosti.
Koltašov objašnjava da događaji iz januara 2022. godine u Kazahstanu i intervencija ODKB-a i dalje ostaju jedan od ključnih primera borbe za regionalnu bezbednosti u Centralnoj Aziji. Tokom protesta u toj zemlji i pokušaja obojene revolucije, u Kazahstan su, na molbu predsednika, prebačene snage saveza predvođenog Rusijom, čime je vlastima u Astani pružena podrška u stabilizaciji situacije. Sagovornik ocenjuje da su ti događaji pokazali koliko su bezbednosni izazovi bili ozbiljni i organizovani, posebno u Almatiju, gde su, delovale dobro koordinisane i dobro obučene ekstremističke snage, iza koji su, dodaje Koltašov, stajale zapadne obaveštajne službe.
„Rusija je pokazala da će ukoliko u Kazahstanu ili bilo kojoj drugoj zemlji Centralne Azije dođe do pokušaja puča ili nasilnog preuzimanja vlasti od strane Zapada biti preduzete mere radi očuvanja stabilnosti“, ocenio je Koltašov.
On smatra da je upravo
visok nivo međusobnog poverenja i bezbednosne saradnje doprineo kontinuiranom radu na otkrivanju terorističkih organizacija i suzbijanju ekstremističke i verski radikalizovane propagande sa političkom pozadinom. Prema njegovoj oceni, takva politika omogućila je da
Centralna Azija poslednjih godina zadrži relativnu stabilnost i izbegne nove pokušaje pučeva i destabilizacije, poput onih koji su se dogodili u Kazahstanu početkom 2022. godine.
Čak 39 susreta koji učvršćuju rusko-kazahstanske odnose
Ukupno, od stupanja Tokajeva na dužnost predsednika 2019. godine, šefovi država su se lično sastali 39 puta, što, prema oceni Koltašova, svedoči o izuzetno bliskim i intenzivnim ličnim odnosima dvojice lidera.
„Odnosi dvojice predsednika su veoma važni, iako se u Kazahstanu smatra da je Tokajev 'slab’ predsednik. To gledište je tamo rasprostranjeno u poslovnim krugovima, u okviru zapadnog top menadžmenta, koji ima veoma jake pozicije u Kazahstanu zato što je u periodu predsednikovanja Nazarbajeva tamo bila velika rasprodaja svega vrednog, i Zapad je praktično obezbedio sebi nalazišta nafte, gasa i drugih prirodnih bogatstava. Istovremeno, Kazahstan ima svoju veliku poslovnu zajednicu, koja ima oligarhijske tendencije i prilično je blisko povezana sa Zapadom i Britancima. U takvoj situaciji, uvek postoji pretnja od nekakvih neprijateljskih akcija protiv predsednika Tokajeva“, smatra ekspert.
Koltašov ističe da direktna komunikacija Putina i Tokajeva i visok nivo međusobnog poverenja između dvojice lidera deluju kao faktor stabilizacije u Kazahstanu, jer ograničavaju prostor za delovanje destruktivnih unutrašnjih i spoljnih uticaja i doprinose jačanju ukupne političke stabilnosti u zemlji.
„To pokazuje da predsednik Tokajev nije sedokosi diplomata koji je slučajno preuzeo mesto predsednika Kazahstana i koji mora da sprovodi volju nekih stranih sila ili, po svojim ideološkim stavovima, veoma sumnjivih poslovnih krugova, već da je lider koji će sprovoditi određenu politiku koja je korisna za razvoj zemlje i koja neće dovesti do bilo kakvih negativnih posledica po narod Kazahstana. To jest, sa Rusijom se on neće svađati - naprotiv, učiniće sve što je moguće za razvoj industrijskog i trgovinskog sektora Kazahstana u kontekstu odnosa sa Rusijom. Upravo je to poruka koja je preneta u čak dve zvanične posete predsednika Putina Kazahstanu“, istakao je Koltašov.
Prema njegovim rečima, sve ovo ukazuje da se odnosi dve zemlje kreću u pozitivnom pravcu i da se odnosi Rusije i Kazahstana kontinuirano poboljšavaju, uz naglasak da je Kazahstan bio među inicijatorima stvaranja Evroazijske ekonomske unije, što dodatno potvrđuje značaj njegove uloge u regionalnim integracijama.
Prema njegovim rečima, Rusija ima visok stepen poverenja u Kazahstan i smatra da je moguće nastaviti dalju saradnju, pri čemu se postojeće teškoće posmatraju kao pojedinačna pitanja, a ne kao prepreka u daljem zbližavanju dve zemlje.
Ruski predsednik je u Kazahstanu dočekan uz najviše počasti. Putinov avion su pratila dva lovca kazahstanskog vazduhoplovstva, a na aerodromu ruskog predsednika je dočekao lično Tokajev, zajedno sa orkestrom i decom koja su nosila ruske i kazahstanske zastave. Na vladinom terminalu, svečanim maršem ga je dočekala počasna garda, dok su kazahstanski helikopteri proneli zastave dve države.
U Palati nezavisnosti u Astani priređen je svečani doček za ruskog predsednika uoči bilateralnog sastanka sa kazahstanskim kolegom. Tokom ceremonije, iznad grada su preleteli
lovci koji su nebo obojili u boje ruske trobojke. Ovaj vazdušni spektakl simbolično je obeležio početak njihovog sastanka.
Predsednici su pozdravili delegacije dve zemlje, a orkestri su izveli nacionalne himne Rusije i Kazahstana.
Ruska delegacija broji više od 30 ljudi, uključujući rukovodioce državnih korporacija i predstavnike krupnog biznisa.
