Ni cvonjka za američki „mir u svetu“: Kako je grandiozni plan Bele kuće došao na korak od - fijaska
© AP Photo / Tom Brenner
Pratite nas
Prazan račun u banci Saveta za mir propast je Trampove ideje da dobije pun pristup jednom investicionom fondu kad god i kako god hoće, a koji bi bio vredan milijarde dolara onog dana kad on više ne bude predsednik Amerike. To je bila njegova osnovna ideja i to je u suštini „penzioni plan“ umotan u oblandu nekakve pomoći.
Ovako pravnik i poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije Branko Pavlović komentariše finansijsku situaciju u kojoj se našao, ili bolje reći nije našao, Savet za mir.
Fond Saveta mira predsednika SAD Donalda Trampa je prazan, a organizacija se nalazi u pravnoj i političkoj neizvesnosti, prenose mediji, pozivajući se na četiri neimenovana izvora upoznata sa situacijom. Prema rečima izvora, četiri meseca nakon osnivanja fond nije dobio nijednu uplatu.
Istovremeno, donacije su uplaćivane direktno na račun organizacije u banci Džej Pi Morgan, za koji nisu predviđeni nezavisni mehanizmi transparentnosti. Maroko je sa oko 20 miliona dolara finansirao kancelariju specijalnog predstavnika za Gazu, a Ujedinjeni Arapski Emirati izdvojili su 100 miliona dolara za obuku policijskih snaga u Gazi. Međutim, nijedan deo tog novca nije stavljen na raspolaganje Savetu mira i on tim sredstvima ne upravlja, tvrdi visoki predstavnik Kongresa.
Transparentnost se ne podrazumeva
Pavlović kaže da pomenutim fondom u krajnjoj liniji upravlja sam Tramp, te da je njegov glas odlučujući. Stejt department je rekao da „podržava viziju predsednika i nastavlja da procenjuje postojeća ovlašćenja i troškove“, ali naš sagovornik kaže da to nije objašnjenje niti odgovor na pitanje da li uopšte ima ikakvih para na računu Saveta.
Kada se nešto formira, to može da bude i privredno društvo, fond, zadužbina — šta god, možete da imate prethodna obećanja, i to se zove upis određenog dela, a posle onda imate uplatu. Ono što smo mi čuli, ta licitiranja u javnosti ko će koliko da doprinese tom fondu, to su ta obećanja da će nešto biti uplaćeno. To nije uplata, kaže Pavlović za Sputnjik.
Budući da je Džej Pi Morgan finansijska institucija preko koje će fond poslovati, onda oni zasigurno imaju apsolutno tačan uvid u to da li para ima, da li je iko išta uplatio od onoga što je obećao ili nije, objašnjava naš sagovornik.
Koliko sam ja razumeo Trampa, on nije ni predvideo da tu bude transparentnosti. Moje shvatanje čitave stvari je da odbor može eventualno nešto da predloži, ali Tramp donosi odluku o tome šta će biti na kraju.
Naš sagovornik ističe da bi bilo zanimljivo videti pristup informacijama od javnog značaja od Džej Pi Morgana i saznati ko je finansijski ovlašćeno lice za naloge banci za isplatu sa računa za određene svrhe. Njegovo mišljenje je da će se vrlo lako ispostaviti da su u pitanju Tramp ili neko od njegovih bližih saradnika, poput Džareda Kušnera.
Šta je sa ruskim parama?
Portparol ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova podsetila je da je Rusija još pre prve sednice Saveta mira predložila da Ruska Federacija uloži jednu milijardu dolara svoje imovine zamrznute u SAD. U predlogu je navedeno da sredstva budu određena za rad koji će biti realizovan u Pojasu Gaze, a zatraženo je i obaveštenje o konkretnim projektima kojima će ovaj novac biti dodeljen. Amerika do danas nije odgovorila na ruski predlog.
Problem je sa tim ruskim parama to što Rusi nisu dali blanko milijardu iz zamrznutih sredstava, nego za svrhe obnavljanja konkretnih stvari. Dakle, Rusi su svoju milijardu opredelili zaista za pomoć palestinskom narodu, a ja mislim da u Trampovoj ideji to uopšte nije za pomoć palestinskom narodu, osim deklarativno. Te pare su predviđene za rušenje i građenje rizorta, a pošto je sve već srušeno, onda za raščišćavanje terena i građenje neke turističke destinacije na tom prostoru.
Ovo sve samo potvrđuje da je Savet mira još jedna Trampova marketinška kampanja koja doživljava fijasko. Već i prema obećanim sredstvima pominjani iznosi su daleko niži od najvaljenih, dok je pri samoj realizaciji nastao potpuni haos.
Dakle, sa ruske strane to je bio vrlo dobar potez. Pod jedan, tera Amerikance na povlačenje sankcija, a pod dva — namena mora biti tačno određena u korist palestinskog naroda. Nisu oni rekli: „Mi ćemo dati milijardu, pa vi radite šta hoćete s tim.“ Ja mislim da je Trampova ideja upravo obrnuta — da drugi uplate, a da on može s tim da radi šta hoće.
Suština je da je Tramp hteo taj novac za sebe. Oni koji su obećavali novac za Savet ipak su počeli da postavljaju barijere takvim idejama jer hoće da, ako se nešto već radi — da onda stvarno ima efekta. Pošto je takav stav suprotan osnovnoj Trampovoj ideji, onda se manje-više od svega odustaje, a Savet za mir se pretvara u još jedan fijasko za Trampa i način na koji on doživljava spoljnu politiku, zaključuje Pavlović.
Savet ili Odbor za mir je međunarodna inicijativa koju je pokrenuo Tramp kao deo svog plana za Gazu i posleratnu rekonstrukciju Palestine. Savet je formalno uspostavljen potpisivanjem povelje 22. januara 2026. u Davosu, a organizacija je potom povezana sa rezolucijom Saveta bezbednosti UN.
Donald Tramp je u povelji naveden kao doživotni predsedavajući, a neki od članova izvršnog odbora su Marko Rubio, Stiv Vitkof, Džared Kušner, Toni Bler i drugi.
Poziv je poslat za oko 60 država, a među državama koje su prihvatile učešće ili prisustvovale osnivanju bili su Albanija, lažna država Kosovo, Turska, Azerbejdžan, Bugarska, Mađarska, Saudijska Arabija, Emirati, Katar, Kazahstan, Indonezija i druge.
Sumnjalo se da države koje uplate milijardu dolara mogu da dobiju trajni status u organizaciji, što je izazvalo velike kritike. Kritičari su tvrdili da je struktura previše centralizovana oko Trampa i da može da zaobiđe ulogu UN. Posebno je kontroverzno bilo to što je Kušner imao važnu ulogu, jer je ranije već predlagao velike investicione i turističke projekte u Gazi.
Pogledajte i:
