Kinesko-srpski roboti koračaju ka budućnosti – nekada smo mi podučavali Kineze, sad oni dolaze nama
© Sputnik / Vladimir Astapkovich
/ Pratite nas
Nakon 40 godina bavljenja robotikom, kad je naša zemlja bila jedan od predvodnika u Evropi, Srbija može imati veliku korist od saradnje sa Kinom ukoliko se tome pristupi sistemski. Nije poenta da budemo proizvođači, već i da razvijamo sopstveni softver, senzore i kompletna rešenja. Važno je ne samo proizvesti robota, već znati gde i kako ga primeniti.
Ovako naučni savetnik, rukovodilac Centra za robotiku u Institutu „Mihajlo Pupin“ i nastavnik na doktorskim studijama Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu dr Aleksandar Rodić komentariše kinesko-srpsku saranju u domenu robotike, kao i mogućnosti koje pruža najavljeno otvaranje fabrike robota u Srbiji.
Predsednika Srbije Aleksandra Vučića je u sklopu njegove zvanične poseti Kini na aerodromu dočekala ministarka nauke i tehnologije Narodne Republike Kine Jin Heđun, a u Pekingu su potpisana 23 bilateralna sporazuma između Srbije i Kine u oblasti ekonomije, obrazovanja, tehnološkog razvoja, inovacija. Među potpisanim dokumentima je i memorandum o razumevanju između Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Srbije i Nacionalne komisije za razvoj i reforme Kine o unapređenju saradnje u oblasti veštačke inteligencije. Potpisane je takođe i memorandum o razumevanju između Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Srbije i Ministarstva nauke i tehnologije Kine o strateškoj saradnji u tehnološkom razvoju i inovacijama.
Robotika
Dr Rodić kaže da se i dosadašnja saradnja u tehnološklom domenu između Srbije i Kine pokazala kao veoma korisna, pre svega zato što je Kina postala tehnološka sila, pogotovo u domenu robotike i veštačke inteligencije. Srbija je u periodu od sedamdesetih do devedesetih godina prošlog veka bila jedna od razvijenijih tehnoloških zemalja, podseća Rodić, a zahvaljujući akademiku Miomiru Vukobratoviću, naša zemlja je bila i jedan od predvodinka u čitavoj Evropi po pitanju robotike. To vreme je, kaže on, nažalost prošlo.
Sreća je danas što imamo veoma talentovanu generaciju mladih ljudi koji studiraju tehničke fakultete — pre svega Elektrotehnički fakultet u Beogradu, Mašinski fakultet, kao i Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu i fakultete u Nišu, gde se robotika izučava. Sva tri ova univerziteta imala su bilateralne projekte sa Narodnom Republikom Kinom, kaže Rodić za Sputnjik.
Naš sagovornik se nalazio u prvom krugu strateških projekata 2018. godine, kada su srpsko Ministarstvo nauke i kinesko ministarstvo finansirali prvih deset bilateralnih projekata. Tada je sarađivao sa Tehničkim univerzitetom u Manšanu, u provinciji Anhuej, drugoj oblasti po tehnološkoj razvijenosti u Republici Kini. Još od tada, kaže, postoji akademska saradnja u smislu razvijanja bilateralnih odnosa i zajedničkih naučnih radova, međutim, nije bilo mnogo konkretnih koraka. Srpska strana je još tada predlagala upravo ono što se sada ostvarjue, a to je da Kina u Srbiji otvori fabriku u kojoj bi se zajednički razvijala i proizvodila nova generacija robota.
To se evo sada konačno ostvaruje i, koliko sam upoznat, ta prva fabrika robota bi trebalo da bude u Loznici.
Ruka robota, Institut ,,Mihajlo Pupin", Beograd
© Sputnik / Lola Đorđević
Velika šansa za Srbiju
Rodić smatra da će Srbija imati daleko više koristi ako se ovde bude razvijala visokotehnološka industrija, pre svega jer u takvim fabrikama moraju da rade visokokvalifikovani ljudi — mladi koji završavaju tehničke fakultete. Takođe, te robote mora da pokreće aplikativni softver, što je prilika ne samo za čisto mehaničko sklapanje robota, već i za srpske IT kompanije i softverske inženjere.
Mnoge kolege sa univerziteta su skeptične po pitanju otvaranja ove fabrike i govore kako smo mi podučavali Kineze pre 40 godina, dok sada oni dolaze kod nas da prave robote. Međutim, moje mišljenje kao stručnjaka u toj oblasti jeste da je mnogo bolje da Kinezi dođu ovde sa tehnologijom i da se ovde proizvode roboti nego da šijemo turski tekstil ili lepimo đonove na italijanskoj obući.
Robotika i tehnologija su oblasti u kojima srpski univerziteti školuju kvalitetan kadar koji ne zaostaje po znanju za kadrovima u zapadnim zemljama, pa ni u Kini koja je u poslednjih desetak godina izbila u sam vrh svetske tehnologije i koja je trenutno tehnološki najrazvijenija zemlja u svetu. Iz ovog razloga, smatra Rodić, otvaranje fabrike robota u Srbiji bi bilo veoma korisno.
U februaru sam bio u Ljubljani na sajmu robotike i automatike – IFAM. Tamo sam upoznao slovenačke kompanije koje integrišu robote u industrijske sisteme i koje su generalni zastupnici kineskih humanoidnih robota. Dakle, oni ne samo da prodaju robote, već projektuju kompletne sisteme automatizacije za industriju. Međutim, oni nemaju proizvodnju. Oni preko Mađarske uvoze kontingent tih robota i onda projektuju sistem gde se primenjuju. Srbija bi mogla da primeni sličan model, ali i da ode korak dalje — da se mešoviti kinesko-srpski roboti ovde proizvode i razvijaju u saradnji sa domaćim kompanijama.
Ovakav pristup bi bio daleko perspektivniji i u privrednom smislu od toga da budemo samo proizvođači tekstila ili obuće, smatra Rodić.
Agrorobotika
Robotika je prvenstveno nastala zbog industrije, podseća Rodić, ali dodaje da se danas koristi u raznim oblastima, pa i u medicini. Međutim, po njegovom mišljenju, za Srbiju veliki značaj ima agrorobotika — primena robota u poljoprivredi. Zbog problema nedostatka malde radne snage, naročito sezonske, za rad u polju koji je i inače težak i zahtevan, a posebno u uslovima klimatskih promena, agrorobotika bi bila oblast koja bi u Srbiji, možda čak i pre medicinske robotike, imala veći uticaj.
Medicinska robotika takođe ima ogroman značaj — u hirurgiji, dijagnostici i drugim oblastima. Međutim, problem je u tome što je put od prototipa do kliničke primene veoma dug i skup dok, recimo, razvoj industrijskih i agrorobota može mnogo pre da nađe i investitora i kupca.
Srbija ne treba da se zadovolji time da bude samo puki izvođač i izvodnik radova, već i integrator, odnosno treba osmisliti gde bi ti roboti koji budu proizvedeni u Srbiji mogli da se primene u praksi, pa da onda to nudimo kao novi proizvod. Srpsko-kineska saradnja u domenu robotike jeste vrlo značajna za dalji razvoj naše zemlje, ali treba nastojati da njen proizvod ne bude samo bičan robot, već aplikacija u koju je uključen robot kao rezultat mešovite kinesko-srpske saradnje, zaključuje Rodić.
Pogledajte i:
