https://lat.sputnikportal.rs/20260527/vida-ognjenovic-za-sputnjik-micun-se-argumentima-izdigao-iznad-ove-sredine--zato-je-sve-nervirao-1199671309.html
Vida Ognjenović za Sputnjik: Mićun se argumentima izdigao iznad ove sredine – zato je sve nervirao
Vida Ognjenović za Sputnjik: Mićun se argumentima izdigao iznad ove sredine – zato je sve nervirao
Sputnik Srbija
Otišao je čovek kome je vrlo teško naći zamenu. Otišao je jedinstveni Mićun. Čovek sokratovskog profila, na čije se mišljenje moglo osloniti, čiju smo pouku... 27.05.2026, Sputnik Srbija
2026-05-27T19:36+0200
2026-05-27T19:36+0200
2026-05-27T19:36+0200
srbija
srb
srbija – društvo
dragoljub mićunović
demokratija
vida ognjenović
komemoracija
komentari i analitika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0a/0a/1162222756_0:4:640:364_1920x0_80_0_0_7b27577fa97cdeb482e44a9faf305e09.jpg
Ovako za Sputnjik govori srpski književnik, prevodilac, reditelj i diplomata Vida Ognjenović, povodom odlaska svog bliskog prijatelja i saradnika prof. dr Dragoljuba Mićunovića:Odnos naše sagovornice sa Dragoljubom Mićunovićem je obeležio zajednički rad na obnovi parlamentarizma u Srbiji, borbi za demokratske vrednosti, ali i dugogodišnje lično i profesionalno prijateljstvo.Intelektualna suverenost i borba znanjemOgnjenovićeva kaže da će Mićunović ostati upamćen pre svega po borbi znanjem. Uvek bi, kaže, izvagao svoje mišljenje, argumentovao svaki podatak, svaku tvrdnju i svaku zamerku. A bilo ih je mnogo:„On je i zamerao sa jedne platforme koju je izgradio naobrazbom. On je bio doktor filozofije, dakle, proučio je temelje mišljenja i razmišljanja, njihove načine i oblike. Toliko je odudarao od sredine i izdizao se iznad nje, da je to, naravno, našu sredinu, politički agitovanu i politički uznemirenu, pomalo i nerviralo. Zato su se i razišli s njim, umesto da dolaze kod njega i hvataju beleške. Svaki njegov nastup je zahtevao da se hvataju beleške, a svaki intervju je bio jedna obrazovna jedinica koja je mogla da se analizira na časovima, na fakultetima ili u srednjim školama“.Predavanja za pamćenje od '68. godineDragoljub Mićunović i Vida Ognjenović bili su saradnici u obnovi Demokratske stranke. Nakon povlačenja sa direktnih stranačkih funkcija, oboje su aktivno radili u Fondaciji Centar za demokratiju, organizaciji koju je Mićunović osnovao sa ciljem razvoja civilnog društva i edukacije mladih. Znao je koliko je to važno, edukujući se, ali i iz ličnog iskustva.„Sećamo se i '68. godine i tog studentskog pokreta, gde je on, kao asistent Filozofskog fakulteta na Katedri za filozofiju, bio predvodnik i istaknuti govornik na svim skupovima. Ja sam ga upoznala još dok je bio asistent, odnosno tek mladi docent, i dolazili smo na njegova predavanja. Mi, studenti Svetske književnosti, na njima smo, pre svega, uživali. To su bila predavanja za pamćenje. To su predavanja kojih više nema, jer ljudi sada na drugačiji način predaju, drže tablete ili telefone ispred sebe, nešto tumače jedni drugima, ali se slabo slušaju“.Ognjenovićeva dodaje da je Mićunović pre svega bio darovit govornik, ali ne samo govornik. Jedan od onih koji na svaku temu mogu lepo i glasno da pričaju, služeći se poštapalicama iz narodne mudrosti:Lekcija o parlamentarnom mišljenjuKao jedan od najvećih kvaliteta političkog rada Mićunovića, naša sagovornica ističe činjenicu da nikada nije potcenjivao sagovornika, nikada se nije ponašao kao da drži lekciju:„Želeo je da postigne saglasnost i razumevanje. To je pokušavao i u Skupštini, čiji je bio poslanik, a u jednom periodu i predsednik Skupštine SR Jugoslavije. Pokušavao je da nauči parlamentarce i ljude onome za šta postoji izraz „parlamentarno mišljenje“, ono koje zahteva prihvatanje, odobravanje, i za koje mora postojati stalna vrsta pojašnjavanja. Podučavao je te ljude da moraju dobro smisliti i snabdeti se podacima pre nego što krenu da brane jedno mišljenje, pojavu ili predlog. Predsedavao je i srpskom Skupštinom kao njen najstariji član. Ti skupovi su bili sami počeci demokratije, kada je demokratska misao, na čelu sa Mićunom, krenula i postala praksa“.Ognjenovićeva ističe da je Dragoljub Mićunović tada zagovarao da je u demokratskom društvu najvažnija demokratska procedura, saslušavanje različitih mišljenja i poštovanje razlika. Govorio je da nema unisonosti i diktiranih parola koje se smatraju polazištima, već da se do zaključaka mora doći razgovorom, dijalogom, podacima i dobrim zapisnikom.„Dakle, on je bio prvi, jedini filozof društvenih uređenja u našoj politici. Naravno, od ovih samouka i od ove uobražene samoukosti, pošto su samouki ljudi preuzeli kormilo, podatak se više ne poštuje, više se ne diskutuje, ne biraju se zaključci, već se nameću i za njih se traži aplauz. Tako je izneverena demokratija. Mićunov put nije odgovarao ljudima koji sve improvizuju, pa i samu politiku, i to uvek u sopstvenu korist“, zaključuje Ognjenovićeva.Sa pokojnim Mićunovićem sarađivala je i u kulturi i izdavaštvu, podržavala je i promocije njegovih knjiga i političkih memoara. Posebno se izdvaja njen rad na predstavljanju kapitalne autobiografske trilogije Dragoljuba Mićunovića "Život u nevremenu".Pogledajte i:
srb
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
srb, srbija – društvo, dragoljub mićunović, demokratija, vida ognjenović, komemoracija, komentari i analitika
srb, srbija – društvo, dragoljub mićunović, demokratija, vida ognjenović, komemoracija, komentari i analitika
Vida Ognjenović za Sputnjik: Mićun se argumentima izdigao iznad ove sredine – zato je sve nervirao
Otišao je čovek kome je vrlo teško naći zamenu. Otišao je jedinstveni Mićun. Čovek sokratovskog profila, na čije se mišljenje moglo osloniti, čiju smo pouku, savet tražili i uvek dobijali. Čovek kod koga smo mogli otići da se izjadamo, nečemu naučimo ili da ispravimo neku svoju zabludu. Odlično je poznavao književnost. Znao je Gorski vijenac napamet.
Ovako za Sputnjik govori srpski književnik, prevodilac, reditelj i diplomata Vida Ognjenović, povodom odlaska svog bliskog prijatelja i saradnika prof. dr Dragoljuba Mićunovića:
„Mićun je bio čovek koji je, pre svega, visoki stručnjak, profesor, filozof, profesor teorije društvenog uređenja. Bio je suveren u svom znanju, u svim oblastima humanističkih nauka koje je proučavao. Bio je i odličan matematičar, što se manje zna. Zato nije imao nikakve potrebe da pada u vatru, da bilo šta dokazuje vatrenom agitacijom“.
Odnos naše sagovornice sa Dragoljubom Mićunovićem je obeležio zajednički rad na obnovi parlamentarizma u Srbiji, borbi za demokratske vrednosti, ali i dugogodišnje lično i profesionalno prijateljstvo.
Intelektualna suverenost i borba znanjem
Ognjenovićeva kaže da će Mićunović ostati upamćen pre svega po borbi znanjem. Uvek bi, kaže, izvagao svoje mišljenje, argumentovao svaki podatak, svaku tvrdnju i svaku zamerku. A bilo ih je mnogo:
„On je i zamerao sa jedne platforme koju je izgradio naobrazbom. On je bio doktor filozofije, dakle, proučio je temelje mišljenja i razmišljanja, njihove načine i oblike. Toliko je odudarao od sredine i izdizao se iznad nje, da je to, naravno, našu sredinu, politički agitovanu i politički uznemirenu, pomalo i nerviralo. Zato su se i razišli s njim, umesto da dolaze kod njega i hvataju beleške. Svaki njegov nastup je zahtevao da se hvataju beleške, a svaki intervju je bio jedna obrazovna jedinica koja je mogla da se analizira na časovima, na fakultetima ili u srednjim školama“.
Predavanja za pamćenje od '68. godine
Dragoljub Mićunović i Vida Ognjenović bili su saradnici u obnovi Demokratske stranke. Nakon povlačenja sa direktnih stranačkih funkcija, oboje su aktivno radili u Fondaciji Centar za demokratiju, organizaciji koju je Mićunović osnovao sa ciljem razvoja civilnog društva i edukacije mladih. Znao je koliko je to važno, edukujući se, ali i iz ličnog iskustva.
„Sećamo se i '68. godine i tog studentskog pokreta, gde je on, kao asistent Filozofskog fakulteta na Katedri za filozofiju, bio predvodnik i istaknuti govornik na svim skupovima. Ja sam ga upoznala još dok je bio asistent, odnosno tek mladi docent, i dolazili smo na njegova predavanja. Mi, studenti Svetske književnosti, na njima smo, pre svega, uživali. To su bila predavanja za pamćenje. To su predavanja kojih više nema, jer ljudi sada na drugačiji način predaju, drže tablete ili telefone ispred sebe, nešto tumače jedni drugima, ali se slabo slušaju“.
Ognjenovićeva dodaje da je Mićunović pre svega bio darovit govornik, ali ne samo govornik. Jedan od onih koji na svaku temu mogu lepo i glasno da pričaju, služeći se poštapalicama iz narodne mudrosti:
„On je bio čovek argumentovanog objašnjavanja i zato smo hitali kod njega da nam neke stvari pojasni i objasni. Nažalost, naše društvo to nije umelo da prepozna. To rano, politički preorijentisano društvo na demokratsku stranu, nije umelo od njega da nauči šta zapravo znači demokratska procedura i zašto je demokratsko društvo bolje od drugih. A on je to umeo odlično da objasni“.
Lekcija o parlamentarnom mišljenju
Kao jedan od najvećih kvaliteta političkog rada Mićunovića, naša sagovornica ističe činjenicu da nikada nije potcenjivao sagovornika, nikada se nije ponašao kao da drži lekciju:
„Želeo je da postigne saglasnost i razumevanje. To je pokušavao i u Skupštini, čiji je bio poslanik, a u jednom periodu i predsednik Skupštine SR Jugoslavije. Pokušavao je da nauči parlamentarce i ljude onome za šta postoji izraz „parlamentarno mišljenje“, ono koje zahteva prihvatanje, odobravanje, i za koje mora postojati stalna vrsta pojašnjavanja. Podučavao je te ljude da moraju dobro smisliti i snabdeti se podacima pre nego što krenu da brane jedno mišljenje, pojavu ili predlog. Predsedavao je i srpskom Skupštinom kao njen najstariji član. Ti skupovi su bili sami počeci demokratije, kada je demokratska misao, na čelu sa Mićunom, krenula i postala praksa“.
Ognjenovićeva ističe da je Dragoljub Mićunović tada zagovarao da je u demokratskom društvu najvažnija demokratska procedura, saslušavanje različitih mišljenja i poštovanje razlika. Govorio je da nema unisonosti i diktiranih parola koje se smatraju polazištima, već da se do zaključaka mora doći razgovorom, dijalogom, podacima i dobrim zapisnikom.
„Dakle, on je bio prvi, jedini filozof društvenih uređenja u našoj politici. Naravno, od ovih samouka i od ove uobražene samoukosti, pošto su samouki ljudi preuzeli kormilo, podatak se više ne poštuje, više se ne diskutuje, ne biraju se zaključci, već se nameću i za njih se traži aplauz. Tako je izneverena demokratija. Mićunov put nije odgovarao ljudima koji sve improvizuju, pa i samu politiku, i to uvek u sopstvenu korist“, zaključuje Ognjenovićeva.
Sa pokojnim Mićunovićem sarađivala je i u kulturi i izdavaštvu, podržavala je i promocije njegovih knjiga i političkih memoara. Posebno se izdvaja njen rad na predstavljanju kapitalne autobiografske trilogije Dragoljuba Mićunovića "Život u nevremenu".
