https://lat.sputnikportal.rs/20260527/bivsi-visoki-predstavnici-porucili-evropi-da-ukine-ohr--1199650649.html
Bivši visoki predstavnici poručili Evropi da ukine OHR
Bivši visoki predstavnici poručili Evropi da ukine OHR
Sputnik Srbija
Bivši visoki predstavnici u BiH Karl Bilt i Volfgang Petrič poručili su Evropi da treba ukinuti Kancelariju visokog predstavnika OHR-a. 27.05.2026, Sputnik Srbija
2026-05-27T13:23+0200
2026-05-27T13:23+0200
2026-05-27T13:23+0200
region
region
region – politika
bosna i hercegovina (bih)
ohr
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/05/1b/1199650801_0:76:2949:1735_1920x0_80_0_0_691cc36c386c11c7e776cf5ff3763071.jpg
Oni su u autorskom tekstu za medije, istakli da je ostavka Kristijana Šmita (koga Republika Srpska nije priznavala za viskog predstavnika) otvorila "mnogo više od pukog pitanja njegovog naslednika". Evropa, kako su rekli, treba da se suoči s "neugodnom geopolitičkom realnošću".Bilt i Petrič ističu da je OHR zamišljen kao privremena institucija, a da je postala trajna."Već dugo ova civilna institucija, koja je tokom godina izgubila i uticaj i legitimitet, mnogim lokalnim političarima služi podjednako kao neprijateljska slika ili kao spasilački oslonac, oslobađajući ih time obaveze koju demokratska društva imaju da u sopstvenoj odgovornosti pronalaze održive političke kompromise", tvrde u autorskom tekstu.Zbog toga, kako kažu, bi bilo pogrešno refleksno imenovati novog visokog predstavnika, već se međunarodna zajednica treba zapitati "da li takvim potezom zaista podstiče stabilnost i samostalnost ili samo konzervira upravljanu stagnaciju"."Dok u državama Zapadnog Balkana dugotrajni put ka Briselu gubi privlačnost, međunarodni konsenzus o budućnosti BiH odavno je narušen. Rusija godinama otvoreno odbacuje ulogu visokog predstavnika sa specijalnim ovlašćenjima i odavno se pretvorila u regionalnog remetilačkog faktora. Sada je primetna promena i stava Sjedinjenih Američkih Država. U takvim okolnostima naslednik odlazećeg visokog predstavnika teško bi imao veći legitimitet od svojih prethodnika", naveli su Bilt i Petrič.Oni su stava da ovaj novi početak treba biti baziran na dva elementa."S jedne strane na korekciji disfunkcionalnog sistema vlasti, a s druge na okončanju međunarodnog posebnog nadzora. Ova reformska agenda pritom mora biti usko povezana s postepenim približavanjem evropskim strukturama. Ne radi se o radikalnom preuređenju dejtonskog sistema, nego o realističnim prilagođavanjima - odavno su potrebne efikasnije strukture odlučivanja, jasnije nadležnosti i ograničavanje trajnih mogućnosti blokade", piše u ovom tekstu.Navode i da se gašenje OHR-a mora usko vezati uz pristupanje BiH članstvu u EU.Prema njihovom mišljenju, "ugrađena u verodostojnu evropsku perspektivu, država BiH tako bi postala deo dinamičnog političkog projekta"."Bio bi to prelaz s međunarodnog nadzora na evropsku integraciju. Povlačenje Kristijana Šmita zato predstavlja dugo očekivanu priliku da se međunarodna politika prema BiH iz temelja promišlja evropski. BiH nije potrebna beskonačno produžena međunarodna uprava", zaključili su Bilt i Petrič.Pogledajte i:
bosna i hercegovina (bih)
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
region, region – politika, bosna i hercegovina (bih), ohr
region, region – politika, bosna i hercegovina (bih), ohr
Bivši visoki predstavnici poručili Evropi da ukine OHR
Bivši visoki predstavnici u BiH Karl Bilt i Volfgang Petrič poručili su Evropi da treba ukinuti Kancelariju visokog predstavnika OHR-a.
Oni su u autorskom tekstu za medije, istakli da je ostavka Kristijana Šmita (koga Republika Srpska nije priznavala za viskog predstavnika) otvorila "mnogo više od pukog pitanja njegovog naslednika". Evropa, kako su rekli, treba da se suoči s "neugodnom geopolitičkom realnošću".
"Trideset godina nakon Dejtonskog mirovnog sporazuma, BiH ostaje zarobljena u političkom međuprostoru. Ona je formalno suverena, ali faktički i dalje pod međunarodnim nadzorom. Institucija visokog predstavnika međunarodne zajednice jeste ad hok institucija koja je u velikoj meri uspešno sprovela obnovu ratom razorene zemlje. Bez američko-evropskog angažmana, u kojem su, uz Evropsku uniju kao glavnog finansijera, učestvovali i Rusija, Japan te Kanada kroz Savet za implementaciju mira, sprovođenje Dejtonskog sporazuma nakon 1995. godine teško bi bilo moguće", navodi se u tekstu.
Bilt i Petrič ističu da je OHR zamišljen kao privremena institucija, a da je postala trajna.
"Već dugo ova civilna institucija, koja je tokom godina izgubila i uticaj i legitimitet, mnogim lokalnim političarima služi podjednako kao neprijateljska slika ili kao spasilački oslonac, oslobađajući ih time obaveze koju demokratska društva imaju da u sopstvenoj odgovornosti pronalaze održive političke kompromise", tvrde u autorskom tekstu.
Zbog toga, kako kažu, bi bilo pogrešno refleksno imenovati novog visokog predstavnika, već se međunarodna zajednica treba zapitati "da li takvim potezom zaista podstiče stabilnost i samostalnost ili samo konzervira upravljanu stagnaciju".
"Dok u državama Zapadnog Balkana dugotrajni put ka Briselu gubi privlačnost, međunarodni konsenzus o budućnosti BiH odavno je narušen. Rusija godinama otvoreno odbacuje ulogu visokog predstavnika sa specijalnim ovlašćenjima i odavno se pretvorila u regionalnog remetilačkog faktora. Sada je primetna promena i stava Sjedinjenih Američkih Država. U takvim okolnostima naslednik odlazećeg visokog predstavnika teško bi imao veći legitimitet od svojih prethodnika", naveli su Bilt i Petrič.
Oni su stava da ovaj novi početak treba biti baziran na dva elementa.
"S jedne strane na korekciji disfunkcionalnog sistema vlasti, a s druge na okončanju međunarodnog posebnog nadzora. Ova reformska agenda pritom mora biti usko povezana s postepenim približavanjem evropskim strukturama. Ne radi se o radikalnom preuređenju dejtonskog sistema, nego o realističnim prilagođavanjima - odavno su potrebne efikasnije strukture odlučivanja, jasnije nadležnosti i ograničavanje trajnih mogućnosti blokade", piše u ovom tekstu.
Navode i da se gašenje OHR-a mora usko vezati uz pristupanje BiH članstvu u EU.
"Uslovi koje Šmiti njegovi prethodnici godinama bezuspešno zahtevaju, poput pitanja državne imovine, mogli bi biti prebačeni u odgovarajuća poglavlja pristupnog ugovora. Time bi se beskonačna rasprava o tome pripada li BiH uopšte Evropi konačno nedvosmisleno okončala", naveli su.
Prema njihovom mišljenju, "ugrađena u verodostojnu evropsku perspektivu, država BiH tako bi postala deo dinamičnog političkog projekta".
"Bio bi to prelaz s međunarodnog nadzora na evropsku integraciju. Povlačenje Kristijana Šmita zato predstavlja dugo očekivanu priliku da se međunarodna politika prema BiH iz temelja promišlja evropski. BiH nije potrebna beskonačno produžena međunarodna uprava", zaključili su Bilt i Petrič.
