https://lat.sputnikportal.rs/20260526/preminuo-dragoljub-micunovic-1199608885.html
Preminuo Dragoljub Mićunović
Preminuo Dragoljub Mićunović
Sputnik Srbija
Prvi predsednik Demokratske stranke od njene obnove Dragoljub Mićunović preminuo je u 96. godini, saopštila je danas Demokratska stranka. 26.05.2026, Sputnik Srbija
2026-05-26T10:58+0200
2026-05-26T10:58+0200
2026-05-26T11:17+0200
srbija
srbija – politika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/05/1a/1199609470_152:235:2829:1741_1920x0_80_0_0_56cdd3f7276a6a24063e9efbf4d69cbb.jpg
Kako se navodi, Mićunović, koji je predvodio stranku posle obnove 1990. godine, pripada generaciji ljudi koji su znali cenu slobode, jer su je plaćali lično, ali koji od borbe za demokratsku Srbiju nikada nisu odustali.„Za Demokratsku stranku njegovo ime ostaje deo našeg identiteta, naše obnove i naše obaveze da nastavimo borbu za Srbiju slobodnih građana, jakih institucija i demokratskih vrednosti. Porodici, prijateljima, poštovaocima i svim demokratama upućujemo najiskrenije saučešće. Neka mu je večna slava“, navodi se u saopštenju Demokratske stranke.Mićunović je rođen 14. jula 1930. godine u Merdarima kod Kuršumlije. Detinjstvo je proveo u Skoplju i južnoj Srbiji, a kao mladić je doživeo mnoge drame 20. veka — od Drugog svetskog rata, preko Golog otoka, do studentskih protesta 1968. godine. Bio je čovek koji je spajao filozofsku dubinu sa praktičnom politikom.Rani život i akademska karijeraZavršio je gimnaziju u Prokuplju 1950. godine, a potom diplomirao filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1954. Kao osamnaestogodišnji gimnazijalac proveo je oko 20 meseci na Golom otoku zbog „staljinističkih sklonosti“ u vreme Informbiroa.Nakon studija radio je kao profesor filozofije i psihologije, a početkom 1960-ih postao je asistent na Beogradskom univerzitetu. Bio je deo Praksis grupe marksističkih humanista. Godine 1968. učestvovao je u studentskim demonstracijama, a 1975. je, zajedno sa još sedam profesora, udaljen sa fakulteta zbog „političke nepodobnosti“. Nekoliko godina proveo je u Nemačkoj, gde se dodatno formirao kao demokrata. Vraćen je na fakultet tek 1989. godine. Jedan je od osnivača Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.Politička karijeraGodine 1989. bio je među intelektualcima koji su obnovili rad predratne Demokratske stranke (DS). Februara 1990. izabran je za prvog predsednika obnovljene DS, na kojoj je funkciji ostao do 1994. godine, kada ga je nasledio Zoran Đinđić.Nakon toga osnovao je Demokratski centar (1996), a kasnije se vratio u DS. Kao deo Demokratske opozicije Srbije (DOS) aktivno je učestvovao u rušenju Miloševićevog režima. Od 2000. do 2003. bio je predsednik Veća građana Savezne skupštine, a od 2003. do 2004. predsednik Skupštine Srbije i Crne Gore. Bio je narodni poslanik u više saziva i predsednički kandidat 2003. godine.Do kraja života ostao je počasni predsednik Demokratske stranke i simbol doslednog demokratskog angažmana, poznat po umerenosti, pomirljivosti i dubokoj posvećenosti vrednostima demokratije i ljudskih prava.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
srbija – politika
Preminuo Dragoljub Mićunović
10:58 26.05.2026 (Osveženo: 11:17 26.05.2026) Prvi predsednik Demokratske stranke od njene obnove Dragoljub Mićunović preminuo je u 96. godini, saopštila je danas Demokratska stranka.
Kako se navodi, Mićunović, koji je predvodio stranku posle obnove 1990. godine, pripada generaciji ljudi koji su znali cenu slobode, jer su je plaćali lično, ali koji od borbe za demokratsku Srbiju nikada nisu odustali.
„Za Demokratsku stranku njegovo ime ostaje deo našeg identiteta, naše obnove i naše obaveze da nastavimo borbu za Srbiju slobodnih građana, jakih institucija i demokratskih vrednosti. Porodici, prijateljima, poštovaocima i svim demokratama upućujemo najiskrenije saučešće. Neka mu je večna slava“, navodi se u saopštenju Demokratske stranke.
Mićunović je rođen 14. jula 1930. godine u Merdarima kod Kuršumlije. Detinjstvo je proveo u Skoplju i južnoj Srbiji, a kao mladić je doživeo mnoge drame 20. veka — od Drugog svetskog rata, preko Golog otoka, do studentskih protesta 1968. godine. Bio je čovek koji je spajao filozofsku dubinu sa praktičnom politikom.
Rani život i akademska karijera
Završio je gimnaziju u Prokuplju 1950. godine, a potom diplomirao filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1954. Kao osamnaestogodišnji gimnazijalac proveo je oko 20 meseci na Golom otoku zbog „staljinističkih sklonosti“ u vreme Informbiroa.
Nakon studija radio je kao profesor filozofije i psihologije, a početkom 1960-ih postao je asistent na Beogradskom univerzitetu. Bio je deo Praksis grupe marksističkih humanista. Godine 1968. učestvovao je u studentskim demonstracijama, a 1975. je, zajedno sa još sedam profesora, udaljen sa fakulteta zbog „političke nepodobnosti“. Nekoliko godina proveo je u Nemačkoj, gde se dodatno formirao kao demokrata. Vraćen je na fakultet tek 1989. godine. Jedan je od osnivača Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.
Godine 1989. bio je među intelektualcima koji su obnovili rad predratne Demokratske stranke (DS). Februara 1990. izabran je za prvog predsednika obnovljene DS, na kojoj je funkciji ostao do 1994. godine, kada ga je nasledio Zoran Đinđić.
Nakon toga osnovao je Demokratski centar (1996), a kasnije se vratio u DS. Kao deo Demokratske opozicije Srbije (DOS) aktivno je učestvovao u rušenju Miloševićevog režima. Od 2000. do 2003. bio je predsednik Veća građana Savezne skupštine, a od 2003. do 2004. predsednik Skupštine Srbije i Crne Gore. Bio je narodni poslanik u više saziva i predsednički kandidat 2003. godine.
Do kraja života ostao je počasni predsednik Demokratske stranke i simbol doslednog demokratskog angažmana, poznat po umerenosti, pomirljivosti i dubokoj posvećenosti vrednostima demokratije i ljudskih prava.
