https://lat.sputnikportal.rs/20260525/krater-nastao-udarom-asteroida-u-juznoj-koreji-otkriva-poreklo-zivota-na-zemlji-1199582397.html
Krater nastao udarom asteroida u Južnoj Koreji otkriva poreklo života na Zemlji
Krater nastao udarom asteroida u Južnoj Koreji otkriva poreklo života na Zemlji
Sputnik Srbija
Nekako je na Zemlji davno nastao zadivljujući fenomen koji nazivamo život, šireći se sve dok nije prekrio gotovo svaki kutak planete. 25.05.2026, Sputnik Srbija
2026-05-25T23:00+0200
2026-05-25T23:00+0200
2026-05-25T23:00+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/04/17/1198472063_0:64:1168:721_1920x0_80_0_0_9c7f331ba67ff285da47344b1975e383.jpg
Jedna škola mišljenja predlaže da je intenzivno bombardovanje asteroidima koje je Zemlja pretrpela pre oko četiri milijarde godina igralo ulogu u tom procesu – da bez svih tih svemirskih stena koje su udarale u našu planetu, možda danas ne bismo ni postojali.Novo otkriće u Južnoj Koreji ukazuje da je uticaj asteroida možda bio još složeniji nego što smo mislili. Ispod kratera nastalog usled masivnog udara pre oko 42.000 godina, tim koji predvodi geolog Džesu Lim iz Korejskog instituta za geonauke i mineralne resurse identifikovao je nekoliko stromatolita.Stromatoliti su slojevite strukture koje grade mikrobne prostirke, slične nekim od najstarijih poznatih dokaza života na Zemlji. Ovo otkriće ukazuje da je toplota nastala usled udara možda stvorila dugotrajno hidrotermalno okruženje slično toplim izvorima, u kojem su mikrobne zajednice mogle da napreduju.Moguće je da su tokom ere intenzivnog bombardovanja, pre više milijardi godina, udarni krateri poput ovih stvorili bezbroj privremenih utočišta za rani život širom mlade Zemlje. Priča o poreklu života i dalje je nejasna; još nije potpuno poznato kada i kako su se nežive komponente spojile na način koji je pokrenuo procese koji definišu biologiju.Jedan od glavnih tragova, međutim, može se pronaći u stromatolitima. Na nekoliko mesta širom sveta ove strukture – slojeviti mineralni skelet koji grade mikrobi poput cijanobakterija i drugih mikroorganizama, sličan kalcijum-karbonatnim kostima korala – pronađene su u slojevima starim čak 3,5 milijardi godina. To predstavlja neke od najstarijih dokaza života koje je naša planeta ponudila. Ali još mnogo toga ne znamo o tome kako su ove zajednice nastale i širile se. Shvatiti to je kao pokušavati da zamislite slagalicu od 1.000 sa samo sedam dostupnih delova.Basen Jeokjung-Čogje u Hapčeonu možda je upravo dodao još nekoliko delova toj slagalici, pružajući kontekst otkrićima povezanim sa udarnim kraterima poput Čiksuluba, gde su dokazi o mikrobnim prostirkama ranije tumačeni kao materijal koji je dospeo u krater, a ne kao zajednice koje su se tamo prirodno razvile.Iako je basen dobro poznata struktura u obliku činije u pejzažu Korejskog poluostrva, njegov identitet kao udarne strukture nije bio poznat sve do relativno skoro, kako je pokazano u radu iz 2021. godine. Naknadne analize pokazale su mineralne tragove meteorskog materijala pomešanog sa zemaljskim materijalom u basenu, rekonstruisale njegov oblik kako bi se razumelo kako je došlo do udara, koristile radiokarbonske tehnike da bi utvrdile kada je nastao i ustanovile da je nekada sadržao ogromno vodeno telo.Sada su Lim i njegove kolege, kopajući ispod severozapadnog dela kratera, pronašli više stromatolita prečnika između 10 i 20 centimetara. Već je poznato da udarni krater može da razbije i zagreje Zemljinu koru na mestu udara, stvarajući sistem u kojem se polako rasipajuća zaostala toplota prenosi na vodu koja ispunjava nastali basen – hidrotermalno udarno jezero.Istraživači su otkrili da su se ovi stromatoliti verovatno formirali upravo u takvom okruženju. Tim je analizirao njihov mineralni sastav i pronašao tragove elementa zvanog evropijum, koji postaje znatno rastvorljiviji u vrelim hidrotermalnim fluidima.Evropijum se obično tumači kao pokazatelj nekadašnje hidrotermalne aktivnosti; predstavlja snažan signal da je jezero koje je nekada ispunjavalo basen Jeokjung-Čogje bilo hidrotermalne prirode. Ovakvo tumačenje podržavaju i drugi pokazatelji, poput visokih nivoa kalcijuma, kalcita i sumpora povezanih sa mikrobima prilagođenim toplim okruženjima, koji su pronađeni u sedimentu.Metodom radioaktivnog ugljenika jedan uzorak stromatolita datira u period pre između 23.400 i 14.600 godina. To ukazuje da je hidrotermalno jezero postojalo nekoliko desetina milenijuma. Ovo takođe pruža uvid u to kako je rana Zemlja možda bila pripremljena za nastanak života. Otkriće pokazuje da udar asteroida može slučajno da stvori savršeno spa utočište za mikrobe.Ako je rana Zemlja tokom perioda intenzivnog bombardovanja bila prekrivena asteroidnim kraterima pre nego što se unutrašnji Sunčev sistem stabilizovao, mogla je sadržati mnoga takva utočišta. A ovde stvari postaju još zanimljivije.Rana Zemlja nije imala mnogo kiseonika pre oko 2,4 milijarde godina.Naučnici smatraju da je pojava prvih fotosintetičkih oblika života, poput cijanobakterija, bila barem delimično odgovorna za vazduh koji danas udišemo. Postoje i dokazi koji sugerišu da je kiseonik možda bio nusproizvod mikrobnog metabolizma koji je izgradio stromatolite, prenosi RTS.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, društvo
nauka i tehnologija, društvo
Krater nastao udarom asteroida u Južnoj Koreji otkriva poreklo života na Zemlji
Nekako je na Zemlji davno nastao zadivljujući fenomen koji nazivamo život, šireći se sve dok nije prekrio gotovo svaki kutak planete.
Jedna škola mišljenja predlaže da je intenzivno bombardovanje asteroidima koje je Zemlja pretrpela pre oko četiri milijarde godina igralo ulogu u tom procesu – da bez svih tih svemirskih stena koje su udarale u našu planetu, možda danas ne bismo ni postojali.
Novo otkriće u Južnoj Koreji ukazuje da je uticaj asteroida možda bio još složeniji nego što smo mislili. Ispod kratera nastalog usled masivnog udara pre oko 42.000 godina, tim koji predvodi geolog Džesu Lim iz Korejskog instituta za geonauke i mineralne resurse identifikovao je nekoliko stromatolita.
Stromatoliti su slojevite strukture koje grade mikrobne prostirke, slične nekim od najstarijih poznatih dokaza života na Zemlji. Ovo otkriće ukazuje da je toplota nastala usled udara možda stvorila dugotrajno hidrotermalno okruženje slično toplim izvorima, u kojem su mikrobne zajednice mogle da napreduju.
Moguće je da su tokom ere intenzivnog bombardovanja, pre više milijardi godina, udarni krateri poput ovih stvorili bezbroj privremenih utočišta za rani život širom mlade Zemlje. Priča o poreklu života i dalje je nejasna; još nije potpuno poznato kada i kako su se nežive komponente spojile na način koji je pokrenuo procese koji definišu biologiju.
Jedan od glavnih tragova, međutim, može se pronaći u stromatolitima. Na nekoliko mesta širom sveta ove strukture – slojeviti mineralni skelet koji grade mikrobi poput cijanobakterija i drugih mikroorganizama, sličan kalcijum-karbonatnim kostima korala – pronađene su u slojevima starim čak 3,5 milijardi godina. To predstavlja neke od najstarijih dokaza života koje je naša planeta ponudila. Ali još mnogo toga ne znamo o tome kako su ove zajednice nastale i širile se. Shvatiti to je kao pokušavati da zamislite slagalicu od 1.000 sa samo sedam dostupnih delova.
Basen Jeokjung-Čogje u Hapčeonu možda je upravo dodao još nekoliko delova toj slagalici, pružajući kontekst otkrićima povezanim sa udarnim kraterima poput Čiksuluba, gde su dokazi o mikrobnim prostirkama ranije tumačeni kao materijal koji je dospeo u krater, a ne kao zajednice koje su se tamo prirodno razvile.
Iako je basen dobro poznata struktura u obliku činije u pejzažu Korejskog poluostrva, njegov identitet kao udarne strukture nije bio poznat sve do relativno skoro, kako je pokazano u radu iz 2021. godine. Naknadne analize pokazale su mineralne tragove meteorskog materijala pomešanog sa zemaljskim materijalom u basenu, rekonstruisale njegov oblik kako bi se razumelo kako je došlo do udara, koristile radiokarbonske tehnike da bi utvrdile kada je nastao i ustanovile da je nekada sadržao ogromno vodeno telo.
Sada su Lim i njegove kolege, kopajući ispod severozapadnog dela kratera, pronašli više stromatolita prečnika između 10 i 20 centimetara. Već je poznato da udarni krater može da razbije i zagreje Zemljinu koru na mestu udara, stvarajući sistem u kojem se polako rasipajuća zaostala toplota prenosi na vodu koja ispunjava nastali basen – hidrotermalno udarno jezero.
Istraživači su otkrili da su se ovi stromatoliti verovatno formirali upravo u takvom okruženju. Tim je analizirao njihov mineralni sastav i pronašao tragove elementa zvanog evropijum, koji postaje znatno rastvorljiviji u vrelim hidrotermalnim fluidima.
Evropijum se obično tumači kao pokazatelj nekadašnje hidrotermalne aktivnosti; predstavlja snažan signal da je jezero koje je nekada ispunjavalo basen Jeokjung-Čogje bilo hidrotermalne prirode. Ovakvo tumačenje podržavaju i drugi pokazatelji, poput visokih nivoa kalcijuma, kalcita i sumpora povezanih sa mikrobima prilagođenim toplim okruženjima, koji su pronađeni u sedimentu.
Metodom radioaktivnog ugljenika jedan uzorak stromatolita datira u period pre između 23.400 i 14.600 godina. To ukazuje da je hidrotermalno jezero postojalo nekoliko desetina milenijuma. Ovo takođe pruža uvid u to kako je rana Zemlja možda bila pripremljena za nastanak života. Otkriće pokazuje da udar asteroida može slučajno da stvori savršeno spa utočište za mikrobe.
Ako je rana Zemlja tokom perioda intenzivnog bombardovanja bila prekrivena asteroidnim kraterima pre nego što se unutrašnji Sunčev sistem stabilizovao, mogla je sadržati mnoga takva utočišta. A ovde stvari postaju još zanimljivije.
Rana Zemlja nije imala mnogo kiseonika pre oko 2,4 milijarde godina.
Naučnici smatraju da je pojava prvih fotosintetičkih oblika života, poput cijanobakterija, bila barem delimično odgovorna za vazduh koji danas udišemo. Postoje i dokazi koji sugerišu da je kiseonik možda bio nusproizvod mikrobnog metabolizma koji je izgradio stromatolite, prenosi RTS.
