UŽIVO Kijev pokrenuo teror da bi zastrašio stanovnike Energodara i zaposlene u Zaporoškoj nuklearki

Ukrajinske Oružane snage pokrenule su pravi teror kako bi zastrašile stanovnike Energodara i zaposlene u Zaporoškoj nuklearnoj elektrani, izjavio je za Sputnjik Mihail Uljanov, stalni predstavnik Rusije pri međunarodnim organizacijama u Beču.

Prema njegovim rečima, intenzitet napada Kijeva na područje oko Zaporoške nuklearke od početka maja je u značajnom porastu.

Diplomata je dodao da „sedam stubova“ nuklearne bezbednosti i sigurnosti tokom oružanog sukoba, koje stalno ističe generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Rafael Grosi, jednostavno ne postoje za Ukrajinu.

Stručnjaci Međunarodne agencije za atomsku energiju stacionirani u Zaporoškoj nuklearnoj elektrani obavešteni su o napadima ukrajinskih Oružanih snaga u subotu na transportni pogon i druge objekte elektrane, dodao je Uljanov.

Diplomata je podsetio da su ukrajinske oružane snage izvršile niz napada na nuklearku tokom vikenda.

Prema njegovim rečima, Rusija traži jasan i brz odgovor Grosija na napade ukrajinskih Oružanih snaga na Zaporožku nuklearnu elektranu.

Pet civila u DNR ranjeno je u napadima ukrajinskih Oružanih snaga od početka dana, saopštio je lider DNR Denis Pušilin na svom Telegram kanalu.

Prema njegovim rečima, dve osobe su ranjene u Gorlovki nakon napada dronova, po jedna u Donjecku, okrugu Jasinuvata i na putu Oljginka-Blagodatno.

Oni dobijaju svu neophodnu pomoć, dodao je on.

Jedan civil je ranjen u napadu dronom u selu Kister u Pogarskom okrugu Brjanske oblasti, izvestio je vršilac dužnosti gubernatora Jegor Kovaljčuk.

Tokom spasilačke operacije nakon napada ukrajinskih Oružanih snaga na koledž u Starobeljsku, bilo je više pretnji daljim napadima, izjavio je šef LNR-a Leonid Pasečnik.

U Ukrajini se rasplamsava javni sukob između vrhovnog komandanta Oružanih snaga Aleksandra Sirskog i ministra odbrane Mihaila Fjodorova. Sukob se tiče tokova finansiranja tokova oružja. Sirski lobira za kupovinu artiljerijskih granata od proverenih dobavljača, dok se Fjodorov tome protivi, saopštili su ruski bezbednosni zvaničnici za Sputnjik.

Prema njegovim rečima, šef ukrajinskog Ministarstva odbrane pokušava da potpuno ukloni vojno osoblje iz podrške vojsci. Prema nekim izveštajima, na primer, Fjodorov smatra da nabavku artiljerijskog oružja i municije, kao i minobacača, treba potpuno eliminisati i predlaže fokusiranje na druge vrste oružja.

Krajem aprila, Ana Skorohod, poslanik Vrhovne rade izjavila je da ukrajinski ministar odbrane Mihailo Fjodorov nije uspeo da nabavi kopnene dronove, u kojima ukrajinske snage kritično oskudevaju. U martu je Fjodorov objavio da je prvi privatni sistem protivvazdušne odbrane u Ukrajini operativan.

Objekti civilne infrastrukture Ukrajine nisu bili meta napada, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije.

„Nisu planirani niti izvršeni napadi na ukrajinsku civilnu infrastrukturu“, naglasili su u ruskom MO.

U vojnom resoru su naveli da su među ciljevima pogođenim 24. maja tokom udara na Kijev i Kijevsku oblast raketama Orešnik, Iskander i Kindžal bili objekti ukrajinskog vojno-industrijskog kompleksa.

Prema navodima Ministarstva, u rezultatu napada u Kijevu i Kijevskoj oblasti pogođeni su, između ostalog, komandni centri Glavne komande kopnenih snaga, kao i Glavne obaveštajne uprava Ministarstva odbrane Ukrajine.

Strani novinari su stigli u Starobeljsk, LNR, kako bi zabeležili posledice napada ukrajinskih oružanih snaga na koledž i studentski dom.

Ruska komesarka za ljudska prava Jana Lantratova razgovarala je sa novinarima.

Rusija je izvela napad raketama Orešnik kao odgovor na terorističke napade Ukrajine na civilne objekte u Rusiji.

Ministarstvo je naglasilo da su ciljevi udara ostvareni i da su svi planirani objekti pogođeni.

Tokom protekle noći na celoj teritoriji Ukrajina proglašena je vazdušna opasnost. U Kijev je odjeknulo šest serija eksplozija, preneli su lokalni mediji, dok su se detonacije čule i u drugim gradovima, uključujući Kropivnicki i Čerkasi.

Istovremeno, bespilotne letelice Oružane snage Ukrajine u noći između četvrtka i petka pogodile su studentski dom koledža u Luganska Narodna Republika, u kojem se nalazilo 86 studenata. Napad je izazvao urušavanje zgrade.

Prema dostupnim informacijama, u blizini nije bilo vojnih objekata. Poginula je 21 osoba, dok su 42 povređene.

Vladimir Putin izjavio je da napad nije bio slučajan. Preživeli studenti tvrde da su bespilotne letelice dugo kružile iznad zgrade i gađale je precizno.

Više od 50 stranih novinara krenulo ka mestu tragedije koja se dogodila kao rezultat napada ukrajinskih oružanih snaga na koledž u Starobeljsku, LNR, saopštila je zvanična predstavnica ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

Tokio je zabranio svojim novinarima učešće u ovoj misiji, dok je Bi-Bi-Si zvanično odbio. Si-En-En je na odmoru, dodala je Zaharova.

Podsetimo, ukrajinska vojska je sa više dronova napala školu i internat u Starobljesku. Napad je trajao nekoliko sati. Tom prilikom poginula je 21 osoba.

Plaćenici koji se bore na strani Oružanih snaga Ukrajine iz zapadnih zemalja, posebno iz anglosaksonskih država, gotovo su nestali sa linije fronta, saopštili su ruskim medijima izvori u bezbednosnom resoru Rusije.

Prema njegovim rečima, ukrajinska komanda sve češće koristi strane borce kao „topovsko meso“.

U Kijevu i još nekoliko ukrajinskih gradova odjeknulo je više serija eksplozija, prenose lokalni mediji.

„Opet se čuju eksplozije u Kijevu“, navodi se u objavi Telegram kanala televizije „Obščestveno“.

Ovo je već peta serija eksplozija u ukrajinskoj prestonici.

Zvuci detonacija čuli su se i u Kropivnicki i Čerkasima.

Dežurna sredstva protivvazdušne odbrane Rusije tokom noći su presrela i uništila 33 ukrajinske bespilotne letelice, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane.

Dronovi su oboreni iznad Belgorodske, Brjanske, Vologodske, Kaluške, Kurske, Orlovske, Rjazanjske, Smoljenske i Tverske oblasti.

Ukrajina bi, pri sadašnjem nivou troškova za vođenje ratnih dejstava, potrošila čitav kredit Evropske unije u iznosu od 90 milijardi evra za samo 232 dana, odnosno za manje od osam meseci, izračunali su ruski mediji. U Kijev su ranije procenili da trenutni troškovi rata iznose oko 450 miliona dolara dnevno, što je približno 387 miliona evra.

Istovremeno, prihodi Ukrajine u 2026. godini procenjuju se na oko 69 milijardi dolara, što bi bilo dovoljno za svega 153 dana vođenja borbenih dejstava.

Procene Kijeva o sopstvenim troškovima nastavka sukoba sa Rusija od kraja 2025. godine porasle su za više od 40 milijardi dolara godišnje. Vladimir Zelenski je tada govorio da je Ukrajini potrebno oko 120 milijardi dolara godišnje, od čega bi polovina išla na vojne rashode.

Međutim, uz sadašnju procenu od 450 miliona dolara dnevno, Kijevu bi bilo potrebno oko 164 milijarde dolara godišnje, odnosno približno 141 milijarda evra.

Evropska unija, kako se navodi, ne planira da tokom 2026. godine isplati celokupan kredit od 90 milijardi evra, već namerava da tu sumu rasporedi do kraja 2027. godine.