https://lat.sputnikportal.rs/20260524/amerika-stavila-srbiju-pred-izbor-ili-ste-s-nama-ili-protiv-nas-video-1199338242.html
Amerika stavila Srbiju pred izbor: Ili ste s nama ili protiv nas /video/
Amerika stavila Srbiju pred izbor: Ili ste s nama ili protiv nas /video/
Sputnik Srbija
Nakon sastanka predsednika Srbije i američkog ambasadora pri NATO, krajem aprila u Beogradu, američka strana objavila je da „odbrambena i bezbednosna saradnja... 24.05.2026, Sputnik Srbija
2026-05-24T20:48+0200
2026-05-24T20:48+0200
2026-05-24T20:48+0200
srbija
srbija
srbija – politika
amerika
nato
emisija „prorok“
komentari i analitika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/07/1e/1188387227_0:0:2077:1168_1920x0_80_0_0_577d6a9cdc88909958eb413531610b79.jpg
Za moderno partnerstvo okrenuto budućnosti strateški pravac Srbije mora biti usklađen sa Zapadom. Bezbednost zavisi od izbora pravih partnera“.Iz ovako sročenog saopštenja sve je jasno i ništa nije jasno. Sa jedne strane, poznato je da Srbija dosta investira u razvoj bilateralnih odnosa sa ciljem uspostavljanja strateškog partnerstva sa SAD. Na tome se intenzivno radi, ali se i sporo napreduje.Amerika upozorila SrbijuOvakva poruka, objavljena na nalogu Ambasade SAD u Beogradu može biti shvaćena i kao svojevrsno upozorenje: ukoliko se Srbija u potpunosti ne okrene Zapadu, nema ništa od strateškog partnerstva sa SAD.Izbor je, dakle, sveden na ili-ili. Ili ste sa nama ili ste protiv nas. Za početak, valjalo bi obustaviti svaki vid saradnje sa „nepouzdanim partnerima“ u oblasti odbrambeno-bezbednosne politike. I to je jasno. Sa druge strane, nije jasno kako se klasifikuju „nepouzdani partneri“, šta podrazumeva „moderno partnerstvo“, kom se to Zapadu Srbija treba „okrenuti“, niti zašto su SAD „pravi partner“.Što se „nepouzdanih partnera“ tiče, tu se očigledno misli na Kinu i Rusiju, što je sa američkog stanovišta posmatrano apsolutno logično. Kina i Rusija uspostavile su delotvornu ravnotežu snaga u međunarodnim odnosima i zato američki uticaj kopni rapidno i u globalnim razmerama i u pojedinim svetskim (makro)regionima. Međutim, pitanje je zašto bi Srbija usklađivala svoj pogled na svet sa američkim stanovištem?Peking i Moskva su pouzdaniNaše iskustvo sa Kinezima i Rusima sasvim je suprotno od američkog, Srbiji nova ravnoteža snaga čak i odgovara. Za Srbiju, Peking i Moskva su pouzdani partneri, na koje se Beograd mogao osloniti mnogo puta u vrlo neprijatnim situacijama prethodnih decenija.Pri tome, SAD pregovaraju sa Kinom, obnavljaju odnose sa Rusijom, nije baš ni njima do direktne konfrontacije, nešto se na strateškom nivou rešava i kroz kooperaciju. Zašto i Srbija ne bi svoje odnose definisala kroz kooperaciju? Čemu ucenjivanje nuđenjem formata ili-ili?Kada je o „modernom partnerstvu“ reč, tako se nastupalo i na Bliskom istoku, u razgovorima sa arapskim zemljama.„Moderno partnerstvo“ svelo se na kupovinu američkog oružja i još važnije – obveznica, a zauzvrat su SAD trebale da osiguraju bezbednost odnosnih zemalja. Koliko su i kako Amerikanci zaštitili Katar, Kuvajt, Saudijsku Arabiju, Bahrein i UAE? Nisu mogli zaštiti ni svoje vojne baze pred iranskim napadima.Šta bi tek bilo u slučaju sukoba sa Kinom i Rusijom, kada se bezbednost saveznika ne može garantovati ni u ratu protiv Irana!?„Moderno partnerstvo“ je floskula sa „rastegljivim sadržajem“, ali i neubedljivim efektima. Jer, takav format pokazao se neuspešnim na Bliskom istoku. Floskula sa „rastegljivim sadržajem“ je i teza o „okretanju Zapadu“, pošto zapadnog homogenog bloka, kakav je postojao do skora – više nema.A odnosi Amerike i Evrope...Relacije između SAD i EU najgore su moguće još od vremena posle Drugog svetskog rata, sam Donald Tramp govorio je o mogućnosti „likvidacije NATO“.U tom kontekstu, posebno će biti zanimljive američko-francuske relacije nakon insistiranja Emanuela Makrona na konceptu „strateške autonomije Evrope“.Da li je „strateška autonomija“ novo „moderno partnerstvo“ na Starom kontinentu? Hoće li se zbog toga i Francuska naći na listi „nepouzdanih partnera“? Da li će se američko ili-ili već za godinu dana odnositi i na Francusku? Ili na celokupnu EU?Naposletku, za Srbiju SAD mogu biti partner zbog održavanja relativne stabilnosti i kakvog-takvog mira na Balkanu i to je u potpunosti razumljivo. No, da su „pravi partner“ preterano je reći pošto ovaj današnji poredak na Balkanu, sklon destabilizaciji i izbijanju raznih nemira upravo predstavlja legat američke (geo)politike.Dok je američka „margina“ bila dovoljno široka, a to se dešavalo u vremenu jednopolarnosti, mogli su praviti greške i greškice, promašivati u strateškim projekcijama. Sve je to „zatrpavano“ pritiscima na koje se uglavnom moralo pristajati. Američka margina je danas uska, SAD više nemaju potencijal da vrše bezobalne pritiske i „zatrpavaju“ bilo šta, tako da nemaju ni prostora za greške i strateške promašaje.Ishodi pogrešnih procena i loših strategija mogu biti fatalne, ne samo po američke neprijatelje, već i za američke prijatelje. Uostalom, to je davno primetio Henri Kisindžer rekavši kako je „biti američki neprijatelj opasno, a biti američki prijatelj fatalno“.Sežate li se Brajana Hojta Jija?Trebalo bi još i dodati kako ovakva objava u nekoliko stvari podseća na obraćanje Brajana Hojta Jija u Beogradu 2017. godine.Interesantno, tada se kao nagrada za „moderno partnerstvo“ i izbor „pravih partnera“ nudilo članstvo u EU „ne pre 2025. godine“. Tako je valjda trebalo naglasiti 2025. godinu kao realan rok za dobijanje nagrade. Zvuči ubedljivo?Priča o strateškom partnerstvu sa SAD za Srbiju ima jednu dimenziju i jedno značenje, a u SAD, po ko zna koji put se ispostavlja – to se sasvim drugačije doživaljava. Pri tome, do 2025. godine okolnosti u geopolitičkom okruženju do te mere su izmenjene, da su stvari neuporedive sa vremenom posete Brajana Hojta Jija, da i ne spominjemo neke starije „etape“.I tu se zapravo krije i najveća opasnost od iznete američke ponude ili američkog pritiska. Prihvatanjem američkog doživljaja definicije strateškog partnerstva Srbija zaista može izgubiti dosadašnje pouzdane partnere, sa kojima je moguće graditi pravo moderno partnerstvo. Što bi bilo ne samo štetno, nego i glupo.
srbija
amerika
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
srbija, srbija – politika, amerika, nato, emisija „prorok“, komentari i analitika
srbija, srbija – politika, amerika, nato, emisija „prorok“, komentari i analitika
Amerika stavila Srbiju pred izbor: Ili ste s nama ili protiv nas /video/
Nakon sastanka predsednika Srbije i američkog ambasadora pri NATO, krajem aprila u Beogradu, američka strana objavila je da „odbrambena i bezbednosna saradnja Srbije sa nepouzdanim partnerima stvara dugoročnu stratešku zavisnost koju je teško razgraditi i komplikuje buduću saradnju.
Za moderno partnerstvo okrenuto budućnosti strateški pravac Srbije mora biti usklađen sa Zapadom. Bezbednost zavisi od izbora pravih partnera“.
Iz ovako sročenog saopštenja sve je jasno i ništa nije jasno. Sa jedne strane, poznato je da Srbija dosta investira u razvoj bilateralnih odnosa sa ciljem uspostavljanja strateškog partnerstva sa SAD. Na tome se intenzivno radi, ali se i sporo napreduje.
Ovakva poruka, objavljena na nalogu Ambasade SAD u Beogradu može biti shvaćena i kao svojevrsno upozorenje: ukoliko se Srbija u potpunosti ne okrene Zapadu, nema ništa od strateškog partnerstva sa SAD.
Izbor je, dakle, sveden na ili-ili. Ili ste sa nama ili ste protiv nas. Za početak, valjalo bi obustaviti svaki vid saradnje sa „nepouzdanim partnerima“ u oblasti odbrambeno-bezbednosne politike. I to je jasno. Sa druge strane, nije jasno kako se klasifikuju „nepouzdani partneri“, šta podrazumeva „moderno partnerstvo“, kom se to Zapadu Srbija treba „okrenuti“, niti zašto su SAD „pravi partner“.
Što se „nepouzdanih partnera“ tiče, tu se očigledno misli na Kinu i Rusiju, što je sa američkog stanovišta posmatrano apsolutno logično. Kina i Rusija uspostavile su delotvornu ravnotežu snaga u međunarodnim odnosima i zato američki uticaj kopni rapidno i u globalnim razmerama i u pojedinim svetskim (makro)regionima. Međutim, pitanje je zašto bi Srbija usklađivala svoj pogled na svet sa američkim stanovištem?
Peking i Moskva su pouzdani
Naše iskustvo sa Kinezima i Rusima sasvim je suprotno od američkog, Srbiji nova ravnoteža snaga čak i odgovara. Za Srbiju, Peking i Moskva su pouzdani partneri, na koje se Beograd mogao osloniti mnogo puta u vrlo neprijatnim situacijama prethodnih decenija.
Pri tome, SAD pregovaraju sa Kinom, obnavljaju odnose sa Rusijom, nije baš ni njima do direktne konfrontacije, nešto se na strateškom nivou rešava i kroz kooperaciju. Zašto i Srbija ne bi svoje odnose definisala kroz kooperaciju? Čemu ucenjivanje nuđenjem formata ili-ili?
Kada je o „modernom partnerstvu“ reč, tako se nastupalo i na Bliskom istoku, u razgovorima sa arapskim zemljama.
„Moderno partnerstvo“ svelo se na kupovinu američkog oružja i još važnije – obveznica, a zauzvrat su SAD trebale da osiguraju bezbednost odnosnih zemalja. Koliko su i kako Amerikanci zaštitili Katar, Kuvajt, Saudijsku Arabiju, Bahrein i UAE? Nisu mogli zaštiti ni svoje vojne baze pred iranskim napadima.
Šta bi tek bilo u slučaju sukoba sa Kinom i Rusijom, kada se bezbednost saveznika ne može garantovati ni u ratu protiv Irana!?
„Moderno partnerstvo“ je floskula sa „rastegljivim sadržajem“, ali i neubedljivim efektima. Jer, takav format pokazao se neuspešnim na Bliskom istoku. Floskula sa „rastegljivim sadržajem“ je i teza o „okretanju Zapadu“, pošto zapadnog homogenog bloka, kakav je postojao do skora – više nema.
A odnosi Amerike i Evrope...
Relacije između SAD i EU najgore su moguće još od vremena posle Drugog svetskog rata, sam Donald Tramp govorio je o mogućnosti „likvidacije NATO“.
U tom kontekstu, posebno će biti zanimljive američko-francuske relacije nakon insistiranja Emanuela Makrona na konceptu „strateške autonomije Evrope“.
Da li je „strateška autonomija“ novo „moderno partnerstvo“ na Starom kontinentu? Hoće li se zbog toga i Francuska naći na listi „nepouzdanih partnera“? Da li će se američko ili-ili već za godinu dana odnositi i na Francusku? Ili na celokupnu EU?
Naposletku, za Srbiju SAD mogu biti partner zbog održavanja relativne stabilnosti i kakvog-takvog mira na Balkanu i to je u potpunosti razumljivo. No, da su „pravi partner“ preterano je reći pošto ovaj današnji poredak na Balkanu, sklon destabilizaciji i izbijanju raznih nemira upravo predstavlja legat američke (geo)politike.
Dok je američka „margina“ bila dovoljno široka, a to se dešavalo u vremenu jednopolarnosti, mogli su praviti greške i greškice, promašivati u strateškim projekcijama. Sve je to „zatrpavano“ pritiscima na koje se uglavnom moralo pristajati. Američka margina je danas uska, SAD više nemaju potencijal da vrše bezobalne pritiske i „zatrpavaju“ bilo šta, tako da nemaju ni prostora za greške i strateške promašaje.
Ishodi pogrešnih procena i loših strategija mogu biti fatalne, ne samo po američke neprijatelje, već i za američke prijatelje. Uostalom, to je davno primetio Henri Kisindžer rekavši kako je „biti američki neprijatelj opasno, a biti američki prijatelj fatalno“.
Sežate li se Brajana Hojta Jija?
Trebalo bi još i dodati kako ovakva objava u nekoliko stvari podseća na obraćanje Brajana Hojta Jija u Beogradu 2017. godine.
Interesantno, tada se kao nagrada za „moderno partnerstvo“ i izbor „pravih partnera“ nudilo članstvo u EU „ne pre 2025. godine“. Tako je valjda trebalo naglasiti 2025. godinu kao realan rok za dobijanje nagrade. Zvuči ubedljivo?
Priča o strateškom partnerstvu sa SAD za Srbiju ima jednu dimenziju i jedno značenje, a u SAD, po ko zna koji put se ispostavlja – to se sasvim drugačije doživaljava. Pri tome, do 2025. godine okolnosti u geopolitičkom okruženju do te mere su izmenjene, da su stvari neuporedive sa vremenom posete Brajana Hojta Jija, da i ne spominjemo neke starije „etape“.
I tu se zapravo krije i najveća opasnost od iznete američke ponude ili američkog pritiska. Prihvatanjem američkog doživljaja definicije strateškog partnerstva Srbija zaista može izgubiti dosadašnje pouzdane partnere, sa kojima je moguće graditi pravo moderno partnerstvo. Što bi bilo ne samo štetno, nego i glupo.
