AI može učiniti ratovanje besmislenim, superkompjutere u SAD čuva vojska /video/
© Sputnik / Alexander Imedashvily
/ Pratite nas
Kada imate svoj superkompjuter i data centre, znači da su svi podaci u vašim rukama, a ta digitalna suverenost je danas osnov bezbednosti jedne države. Uz to vaša privreda i nauka imaju mogućnost da kreiraju najbolja rešenja. Na kraju krajeva, kada AI bude dostupna najvećem delu sveta ratovanje bi mogla učiniti besmislenim.
Na to u emisiji Energija Sputnjika ukazuje stručnjak za korišćenje veštačke inteligencije (AI), Aleksandar Nikolić, koji je u Londonu osnovao platformu četbot (AIChatBot.rs), računarski program koji simulira ljudsku konverzaciju.
Superkompjuterski moćni
Pet godina pošto je u državnom data centru u Kragujevcu proradio prvi superkompjuter sa ciljem da razvija veštačku inteligenciju i bude na raspolaganju fakultetima, naučno-tehnološkim parkovima i domaćoj privredi, nedavno je proradio i drugi, a ovih dana je najavljeno da će im se početkom naredne godine pridružiti i treći superkompjuter.
Uz to, u planu je i izgradnja još jednog data centra u Dimitrovgradu, a do 2030. godine trebalo bi da budu izgrađeni i oni u Novom Sadu i Nišu. Stručnjaci u ovoj oblasti kažu da će Srbija definitivno postati najjača zemlja u južnoj i jugoistočnoj Evropi po superkompjuterskoj moći, odnosno po infrastrukturi za razvoj veštačke inteligencije.
Šta će to doneti Srbiji i njenim žiteljima? O veštačkoj inteligenciji se generalno sve više priča, ali još malo zna, pogotovo iz vizure naše sve starije populacije malo vične tehnološkim novotarijama.
Digitalna nafta
Superkompjuter čuva i obraćuje podatke, a podaci su danas digitalna nafta, slikovito objašnjava Nikolić.
Podaci vam pomažu da donosite odluke, a to direktno utiče i na ekonomiju i na politiku, da se ne govori o vojnom sektoru gde se, ističe Nikolić, najbolje vidi koliko je tehnologija bazirana na veštačkoj inteligenciji odnela prednost u odnosu na sva ona klasična oruđa i oružja koja su ranije korišćena.
„Ako vam kažem da u Americi, u Izraelu i u nekim ozbiljnim zemljama, vojska čuva te superkompjutere, oni su konstantno pod zaštitom protivavionske, protivbalističke odbrane, znači da ih treba shvatiti ozbiljno, zato što su podaci zaista nešto što je danas neprocenjivo“.
Superinvesticija u digitalnu suverenost
Sopstveni superkompjuter je, kako ističe, superinvesticija za svaku državu, zato što vam daje digitalnu suverenost zbog podataka o svemu onom što se dešava u vašoj državi. U suprotnom bi oni bili dostupni i drugima.
„Ta digitalna suverenost iz ugla naše države je neophodna, jer u scenarijama globalnih konflikata prvo što vam nestaje jeste da ste lišeni interneta, onda da posredstvom sankcija ili nekih drugih mera možete ostati bez tih podataka, odnosno da ti vaši podaci mogu biti stavljeni na raspolaganje, određenoj državi ili kompaniji gde se već nalaze“, kaže stručnjak za primenu AI.
On ukazuje na skorašnji slučaj OpenAI kompanije, koju je proslavio Čet Dži-Pi-Ti koji je doneo ljudima veštačku inteligenciju, kojoj se, kako kaže, verovalo godinama. Kad su Amerika i Izrael napali Iran Čet Dži-Pi-Ti je podatke svih korisnika koji su bili na softverima, sve o čemu se pričalo, ideje koje su razmenjivane, stavio na raspolaganje Pentagonu, a da nikoga nije pitao. I to jeste opasnost, ističe Nikolić.
Ne samo bezbednost
„Kada imate vaš superkompjuter i data centre, znači da su podaci u vašim rukama, da su bezbedni. To je jedna stvar, odbrambena, ali s druge strane treba gledati da mi možemo napraviti jedno ozbiljno digitalno podsticajno okruženje. To znači da sve te kompanije koje žele da inoviraju, startapovi, pojedinci mogu na tim superkompjuterima da kreiraju modele, kaže Nikolić.
Modeli su zapravo simulacije rešavanja nekog problema, kako odgovoriti, na primer, na izazove u poljoprivredi, raditi obradu satelitskih podataka o vremenu, analizu zemljišta ili u medicini, farmaciji... Dakle, sve te procese možemo optimizovati zahvaljujući pomoći AI. Zahvaljujući veštačkoj inteligenciji dobijete novi ugao gledanja do kog niste došli svojim kapacitetom, jer vi, na primer, možete imati 15 ideja za 10 minuta, a AI može da vam da 200 ideja, može i 1000 u isto vreme.
Superkompjuteri su moćne mašine koje nam pomažu da milion operacija odnosno kombinacija na varijaciju istog problema dobijemo u jednom trenutku, ističe on.
Kada je startovala veštačka inteligencija pomoću jezičkih modela koji mogu da razumeju ljudske reči i da na osnovu njih idu dublje, da povezuju informacije, logiku mogla je da vrati jedan smisaoni odgovor koji je tačan. Sada je, kako ističe, već to na nivou da AI može da radi ozbiljna istraživanja i da se koristi skoro u svim oblastima ljudskog delovanja.
Milion kombinacija i više socijalne pravde
Zato što imate milion kombinacija koje AI može da vam da, da sagleda problem iz više uglova, da koristi sva poznata istraživanja, plus sve pretpostavke koje niko nikad nije radio, daje vam ne samo bezbroj kombinacija nego te kombinacije može i da proveri, naglašava on.
Naš sagovornik, pritom, ukazuje na još jednu dimenziju veštačke inteligencije:
„AI je nastao zato što on rešava problem jedne, na neki način, i socijalne nepravde. Sada vi uz pomoć AI-a možete doći do zaista značajnih i vrednih informacija koje ste inače pre morali da platite skupim, na primer, advokatskim kancelarijama, konsultantskim kućama. A sada, uz pomoć dobre komande prompt inženjeringa, odnsosno načina na koji razgovaramo sa AI-em, vi zaista možete da nađete rešenje“, ističe sagovornik Sputnjika.
Novi neophodni
Na pitanje imamo li povratnu informaciju koliko smo uspeli da iskoristimo mogućnosti prvog instaliranog superkompjutera, on je mišljenja da sigurno nismo u potpunosti i to iz dva razloga. Nema dovoljno inicijativa ni ideja i zato što pre svega mlade ljude treba edukovati o tome šta ta tehnologija može da bismo imali projekte za takav superkompjuter.
Nikolić, međutim, ističe da je nabavka novih superkompjutera neophodna jer tehnologija brzo napreduje i AI se od 2022. toliko promenio da mu, kaže, zaista nekad izgleda da smo akteri nekog filma. Preko noći stigne vest da je neko tamo iz Indije, iz Amerike, napravio nešto što potpuno resetuje celu jednu industriju i promeni način razmišljanja, kaže on i navodi najnoviji primer. U vojnoj industriji, Japanci su napravili fenomenalan dron od kartona koji ima veliki domet od par hiljada kilometara i može biti vrlo ubojit.
Stižu i kvantni
On napominje da nam stižu i kvantni superkompjuteri koji će da rade kao velike centrale, gde će svi sa centralnim biti direktno povezani posebnim uređajima i omogućiti pristup svim podacima.
„Mislim da će budućnost superkompjutera biti u rukama država, zato što će one moći da finansiraju tako velike projekte i, ovakav će doslovno biti kao elektromreža. Imate jednu veliku centralu na koju se nakačite, imate manje uređaje koji vas vode na servere koji su vam dodeljeni i preko toga ćete moći mnogo - da brže donosite odluke, učite, istražujete“, kaže Nikolić.
Na pitanje o mogućim zloupotrebama superkompjutera stručnjak za veštačku inteligenciju napominje da nijedan sistem nije na to imun, zato što hakerski napadi funkcionišu tako što vam neki regularni korisnik nađe neku putanju koju neko nije zaštitio ili jednostavno niste to predvideli, niste razmišljali u tom pravcu. Pored toga uvek ostaje opasnost u svakom ratu, sukobu, da vam neko direktno pogodi data centar i da ga uništi, što se, kako dodaje, već pokušava u zonama konflikta.
Bićemo bolji
A na pitanje koje se sve češće postavlja, da li će AI ugroziti čoveka, on kaže da je siguran da neće, da će nam veštačka inteligencija pomoći da kao društvo budemo bolji. Ništa ne može da zameni čoveka. Čovek je duša, emotivno biće, ima potrebu da se razvija, da komunicira, ističe naš sagovornik.
„AI neće zameniti ljude, samo će oni ljudi koji brže uče AI prednjačiti na tržištu, ali mislim da će doći vreme kada ćemo imati AI doslovno i u usisivaču i u gradskom prevozu. Automatizovaćemo sve što može da se automatizuje, i onda ćemo tu videti kakvi smo mi kao ljudi kada budemo rasterećeni. Možda dođemo do toga da napredujemo kao civilizacija i društvo, da manje budemo nervozni i ratoborni, to bi bio najveći uspeh veštačke inteligencije“, smatra ovaj IT stručnjak i sa diplomom psihologa i teologa.
Kaže da prati koliko vojna tehnika napreduje i da će nam AI pomoći da dođemo do te mere da je prosto o besmisleno ratovati jer je supertehnologija i na jednoj i na drugoj strani.
Pogledajte i:
