https://lat.sputnikportal.rs/20260523/sok-u-briselu-amerika-realizuje-putinov-plan-i-povlaci-trupe-s-ruskih-granica-rusija-olivera-ikodinovic-1199410340.html
Šok u Briselu: Amerika realizuje Putinov plan i povlači trupe s ruskih granica
Šok u Briselu: Amerika realizuje Putinov plan i povlači trupe s ruskih granica
Sputnik Srbija
Sjedinjene Američke Države povlače svoju vojsku sa ruskih granica, jer su rešene da svoje strateške interese preusmere ka Pacifičko-azijskom regionu. Samim tim... 23.05.2026, Sputnik Srbija
2026-05-23T09:45+0200
2026-05-23T09:45+0200
2026-05-23T09:45+0200
rusija
rusija
rusija – politika
rusija – vojska i naoružanje
analize i mišljenja
svet
sad
ukrajina
evropska unija (eu)
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/05/0b/1199089344_0:121:2307:1419_1920x0_80_0_0_9c961b921598d29f52bc737b3d4a88d3.jpg
Činjenica je da SAD postepeno smanjuju svoje vojno prisustvo u Evropi i konkretno na ruskim granicama - obustavile su rotaciju svog oklopnog bataljona u Litvaniji, a prvobitno je Pentagon objavio i povlačenje pet hiljada američkih vojnika iz Nemačke, dok je američki predsednik Donald Tramp izjavio da će uslediti i nova povlačenja. Potom je Vašington odustao od raspoređivanja raketa „tomahavk“ u Nemačkoj, što je posebno šokiralo Evropljane, jer su „tomahavci“, obećani još u Bajdenovo vreme, smatrani jedinom evropskom protivtežom ruskim raketama. Evropska unija za sada nema sopstvene alternativne raketne sisteme, pa je u takvim uslovima teško planirati željeni rat s Rusijom.Pojedini ruski eksperti smatraju da odluke Vašingtona, kako po formi tako i po suštini, predstavljaju delimično ispunjavanje zahteva koje je Kremlj izneo krajem 2021. godine u vezi sa povlačenjem snaga NATO-a iz država koje se graniče sa Rusijom. Nakon odbijanja tih zahteva od strane Zapada Rusija je i započela Specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini.Iako Evropljani veruju da su promene u američkoj politici prema Evropi posledica tajnih dogovora Donalda Trampa i Vladimira Putina na Aljasci, Svetov smatra da za to nema čvrstih osnova. Prema njegovim rečima, činjenica da se sastanak dogodio ne dokazuje uzročno-posledičnu vezu sa kasnijim događajima.Prema njegovim rečima, uloga Evrope u američkoj politici se smanjuje, zbog čega EU reaguje kritički na odluke SAD.„Evropa to veoma teško prihvata i zato reaguje tako nervozno. Zamislite samo, ministar spoljnih poslova Estonije prekoreva SAD jer, navodno, pogrešno postupaju povlačeći trupe iz Evrope. Ispada da Estonija diktira Amerikancima šta su njihovi nacionalni interesi“, dodaje Svetov.Evropska bezbednost više nije prioritet Vašingtona, koji očekuje da Evropa sama preuzme veći deo odgovornosti i troškova, naročito u okviru NATO-a.Evropa teško prihvata te promene, jer je decenijama njena bezbednost bila u rukama Amerikanaca.„Poslednjih godina, još od prvog Trampovog mandata, postalo je jasno da se interesi SAD i Evrope u pojedinim pitanjima razilaze. Evropljani to osećaju. Amerika je godinamasnosila oko 70 odsto troškova NATO-a. Ali, nameće se pitanje - zašto bi to nastavila da radi? Bezbednost SAD danas nije povezana sa Evropom, nego sa Azijsko-pacifičkim regionom, gde imaju ozbiljnog konkurenta u ekonomskoj sferi —Kinu. Tu su i druge države, poput Irana, sa kojim imaju konflikt. Amerika sada otvoreno pokazuje Evropi da više nije u centru njenih interesa“, objašnjava Svetov.Evropa gubi konceSuština čitavog procesa je u preispitivanju mesta Evrope u svetu, dodaje Svetov. Prema njegovim rečima, Evropljane je posebno pogodilo to što je prvo Tramp posetio Kinu, a potom i Putin, i što se upravo tamo vode razgovori o novom svetskom poretku — bez Evrope.„Upravo ih to najviše boli. Zato Kaja Kalas govori da Evropa i EU treba da pobede Rusiju, ali pošto u tome ne uspevaju, pitanje je kako će onda pobediti Kinu?! Zamislite Evropsku uniju, stvorenu kao ekonomsku zajednicu, koja želi da nanese poraz svom susedu, Ruskoj Federaciji, odbijajući da kupuje ruske energente, i ujedno priželjkuje poraz Kine, sa kojom ima ogromne trgovinske odnose. Oni tu trgovinu doživljavaju kao zavisnost od Kine. S kim će ubuduće trgovati? Sve te okolnosti i sva ova preispitivanje značaja Evrope čini srž ovog procesa“, navodi ekspert.On ne isključuje mogućnost da postoje određeni dogovori između velikih sila, dok Evropa na takve procese reaguje preterano negativno, iako se u suštini radi o modelu međunarodne politike koji je postojao i ranije.Nazire se kraj rata u UkrajiniNa pitanje da li povlačenje američkih trupa iz Evrope i konkretno sa ruskih granica, kao i uspesi ruske vojske u zoni Specijalne vojne operacije znače da se rat u Ukrajini bliži kraju, Svetov kaže:„Putin je već rekao da se naziru konture budućeg mira, ali mi za sada vidimo nešto drugo - vidimo pojačane ukrajinske napade dronovima na Rusiju. Zelenski je upravo objavio da je odobrio plan udara dronovima dugog dometa na ruske gradove u junu. U svakom slučaju, nade ima, ali okončanje sukoba u Ukrajini zavisi isključivo od ruske vojske“, naglasio je Svetov.On ističe da posrednici i spoljni akteri neće rešiti sukob u Ukrajini, bez obzira na njihove izjave. Dodaje da dosadašnja iskustva, kao što je oslobađanje teritorije Luganske Narodne Republike, pokazuju da rezultati nisu postignuti uz pomoć posrednika, već vojnim putem, i da se sada nastavlja proces u Donjeckoj Narodnoj Republici.Svetov napominje da se svet nakon 2022. godine trajno promenio i da povratak na ranije odnose više nije moguć.Amerika više ne želi da plaća evropsku bezbednostNa pitanje kakav signal Vašington šalje svojim evropskim saveznicima povlačenjem trupa iz Evrope, sagovornik navodi da je poruka Vašingtona jasna – sukob u Ukrajini je, pre svega, evropski problem, a ne američki.U tom kontekstu on napominje da su Amerikanci značajno smanjili direktnu pomoć Ukrajini, a novi budžeti ne predviđaju „nikakav novac“.On ocenjuje da Evropa, uprkos izazovima, ima realan potencijal za vojno jačanje. Prema njegovom mišljenju, sa oko 500 miliona stanovnika i snažnom industrijskom bazom, evropske zemlje mogu da sprovedu proces prenaoružavanja i razvoja sopstvene vojne industrije. Kao primer navodi da se u pojedinim zemljama već razmatra prenamena civilne industrije, poput automobilskih kompanija, u proizvodnju vojne opreme.„Saopšteno je da će ‘Mercedes’ proizvoditi tenkove i oklopna vozila u jednoj od svojih fabrika. ‘Folksvagen’ će praviti neke komponente za dronove. Postoji potencijal, imaju profesionalne kadrove, štampaće novac. Oni sada govore o tome da se Evropa naoružava i sprema za sukob sa Rusijom, 2030. godine. Ali govore o oklopnim vozilima, dok Ruska Federacija demonstrira raketu ‘sarmat’, da i ne pominjemo nuklearni ‘posejdon’ i druge vrste oružja koje oni nemaju i neće imati u doglednoj budućnosti. Planiraju da se bore kao i pre- tenkovima, avionima, možda dronovima. Mi ćemo odgovoriti asimetrično – ‘orešnikom’, a to znači da će 10 minuta nakon pokušaja da pređu granicu Ruske Federacije, te rakete eksplodirati u Londonu, Parizu i Berlinu“, upozorio je Svetov.Sagovornik smatra da bi slabljenje američke podrške Evropi moglo da ubrza i produbi trku u naoružanju, koja je započela još 2022. godine. On objašnjava da su evropske zemlje su u tom periodu značajno smanjile ili potrošile stare zalihe naoružanja, uključujući i sovjetskog, koje je, kako kaže, delimično potrošeno u ratu u Ukrajini. Zbog toga su bile primorane da ga zamene novim sistemima, pre svega američkim, ali i sopstvene proizvodnje.Svetov, međutim, ukazuje da Evropa ima ograničenja, posebno u razvoju najsloženijih sistema kao što su sredstva PVO i rakete, gde zaostaje u odnosu na velike vojne sile.Zaključuje da je proces militarizacije već u punom jeku i da slabljenje američkog prisustva u Evropi može samo dodatno da ga ubrza, čime se formira novi bezbednosni poredak ne samo u Evropi, nego i u svetu.
https://lat.sputnikportal.rs/20260520/putin-i-si-potpisali-sporazum-o-produbljivanju-partnerstva-i-saradnje-rusije-i-kine-1199390178.html
sad
ukrajina
kina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija, rusija – politika, rusija – vojska i naoružanje, analize i mišljenja, svet, sad, ukrajina, evropska unija (eu), specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, kina, nato
rusija, rusija – politika, rusija – vojska i naoružanje, analize i mišljenja, svet, sad, ukrajina, evropska unija (eu), specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, kina, nato
Šok u Briselu: Amerika realizuje Putinov plan i povlači trupe s ruskih granica
Sjedinjene Američke Države povlače svoju vojsku sa ruskih granica, jer su rešene da svoje strateške interese preusmere ka Pacifičko-azijskom regionu. Samim tim, Evropa više nije u centru američke bezbednosne politike i očekuje se da sama preuzme brigu za sopstvenu bezbednost, ocenjuje ruski politikolog Jurij Svetov.
Činjenica je da SAD postepeno smanjuju svoje vojno prisustvo u Evropi i konkretno na ruskim granicama - obustavile su rotaciju svog oklopnog bataljona u Litvaniji, a prvobitno je Pentagon objavio i povlačenje pet hiljada američkih vojnika iz Nemačke, dok je američki predsednik Donald Tramp izjavio da će uslediti i nova povlačenja. Potom je Vašington odustao od raspoređivanja raketa „tomahavk“ u Nemačkoj, što je posebno šokiralo Evropljane, jer su „tomahavci“, obećani još u Bajdenovo vreme, smatrani jedinom evropskom protivtežom ruskim raketama. Evropska unija za sada nema sopstvene alternativne raketne sisteme, pa je u takvim uslovima teško planirati željeni rat s Rusijom.
Pojedini ruski eksperti smatraju da odluke Vašingtona, kako po formi tako i po suštini, predstavljaju delimično ispunjavanje zahteva koje je
Kremlj izneo krajem 2021. godine u vezi sa povlačenjem snaga NATO-a iz država koje se graniče sa Rusijom. Nakon odbijanja tih zahteva od strane Zapada
Rusija je i započela Specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini.
Iako Evropljani veruju da su promene u američkoj politici prema Evropi posledica tajnih dogovora Donalda Trampa i Vladimira Putina na Aljasci, Svetov smatra da za to nema čvrstih osnova. Prema njegovim rečima, činjenica da se sastanak dogodio ne dokazuje uzročno-posledičnu vezu sa kasnijim događajima.
„Od susreta Putina i Trampa na Aljasci prošlo je već dosta vremena. Da su tada postignuti neki tajni dogovori verovatno bi već bili realizovani. Od svega navedenog, pažnju zaslužuje jedna stvar — 2021. godina, jer su se američke trupe sada po brojnosti vratile na nivo iz 2021. Te dodatne snage pojavile su se u Bajdenovo vreme kao vid pritiska na Rusiju, između ostalog i zbog Specijalne vojne operacije. Po svemu sudeći, kod Amerikanaca je došlo do preispitivanja prioriteta, pri čemu se situacija u Ukrajini više ne doživljava kao ključna, već se interesi preusmeravaju ka drugim delovima sveta“, objašnjava ekspert.
Prema njegovim rečima, uloga Evrope u američkoj politici se smanjuje, zbog čega EU reaguje kritički na odluke SAD.
„Evropa to veoma teško prihvata i zato reaguje tako nervozno. Zamislite samo, ministar spoljnih poslova Estonije prekoreva SAD jer, navodno, pogrešno postupaju povlačeći trupe iz Evrope. Ispada da Estonija diktira Amerikancima šta su njihovi nacionalni interesi“, dodaje Svetov.
Evropska bezbednost više nije prioritet Vašingtona, koji očekuje da Evropa sama preuzme veći deo odgovornosti i troškova, naročito u okviru NATO-a.
Evropa teško prihvata te promene, jer je decenijama njena bezbednost bila u rukama Amerikanaca.
„Poslednjih godina, još od prvog Trampovog mandata, postalo je jasno da se interesi SAD i Evrope u pojedinim pitanjima razilaze. Evropljani to osećaju. Amerika je godinamasnosila oko 70 odsto troškova NATO-a. Ali, nameće se pitanje - zašto bi to nastavila da radi? Bezbednost SAD danas nije povezana sa Evropom, nego sa Azijsko-pacifičkim regionom, gde imaju ozbiljnog konkurenta u ekonomskoj sferi —Kinu. Tu su i druge države, poput Irana, sa kojim imaju konflikt. Amerika sada otvoreno pokazuje Evropi da više nije u centru njenih interesa“, objašnjava Svetov.
Suština čitavog procesa je u preispitivanju mesta Evrope u svetu, dodaje Svetov. Prema njegovim rečima, Evropljane je posebno pogodilo to što je prvo Tramp posetio Kinu, a potom i Putin, i što se upravo tamo vode razgovori o novom svetskom poretku — bez Evrope.
„Upravo ih to najviše boli. Zato Kaja Kalas govori da Evropa i EU treba da pobede Rusiju, ali pošto u tome ne uspevaju, pitanje je kako će onda pobediti Kinu?! Zamislite Evropsku uniju, stvorenu kao ekonomsku zajednicu, koja želi da nanese poraz svom susedu, Ruskoj Federaciji, odbijajući da kupuje ruske energente, i ujedno priželjkuje poraz Kine, sa kojom ima ogromne trgovinske odnose. Oni tu trgovinu doživljavaju kao zavisnost od Kine. S kim će ubuduće trgovati? Sve te okolnosti i sva ova preispitivanje značaja Evrope čini srž ovog procesa“, navodi ekspert.
On ne isključuje mogućnost da postoje određeni dogovori između velikih sila, dok Evropa na takve procese reaguje preterano negativno, iako se u suštini radi o modelu međunarodne politike koji je postojao i ranije.
Nazire se kraj rata u Ukrajini
Na pitanje da li povlačenje američkih trupa iz Evrope i konkretno sa ruskih granica, kao i uspesi ruske vojske u zoni Specijalne vojne operacije znače da se rat u Ukrajini bliži kraju, Svetov kaže:
„Putin je već rekao da se naziru konture budućeg mira, ali mi za sada vidimo nešto drugo - vidimo pojačane ukrajinske napade dronovima na Rusiju. Zelenski je upravo objavio da je odobrio plan udara dronovima dugog dometa na ruske gradove u junu. U svakom slučaju, nade ima, ali okončanje sukoba u Ukrajini zavisi isključivo od ruske vojske“, naglasio je Svetov.
On ističe da posrednici i spoljni akteri neće rešiti
sukob u Ukrajini, bez obzira na njihove izjave. Dodaje da dosadašnja iskustva, kao što je
oslobađanje teritorije Luganske Narodne Republike, pokazuju da rezultati nisu postignuti uz pomoć posrednika, već vojnim putem, i da se sada nastavlja proces u Donjeckoj Narodnoj Republici.
Svetov napominje da se svet nakon 2022. godine trajno promenio i da povratak na ranije odnose više nije moguć.
Amerika više ne želi da plaća evropsku bezbednost
Na pitanje kakav signal Vašington šalje svojim evropskim saveznicima povlačenjem trupa iz Evrope, sagovornik navodi da je poruka Vašingtona jasna – sukob u Ukrajini je, pre svega, evropski problem, a ne američki.
„Ako želite ovaj sukob – platite! Kupujte oružje od Sjedinjenih Država, pa onda radite s njim šta god želite. Ako hoćete dajte ga Ukrajini ili ga ostavite sebi. To jest, rečeno im je da je bezbednost Evrope sada na Evropljanima. Uplatite više novca u budžet NATO-a i dalje radite šta hoćete“, kaže Svetov.
U tom kontekstu on napominje da su Amerikanci značajno smanjili direktnu pomoć Ukrajini, a novi budžeti ne predviđaju „nikakav novac“.
On ocenjuje da Evropa, uprkos izazovima, ima realan potencijal za vojno jačanje. Prema njegovom mišljenju, sa oko 500 miliona stanovnika i snažnom industrijskom bazom, evropske zemlje mogu da sprovedu proces prenaoružavanja i razvoja sopstvene vojne industrije. Kao primer navodi da se u pojedinim zemljama već razmatra prenamena civilne industrije, poput automobilskih kompanija, u proizvodnju vojne opreme.
„Saopšteno je da će ‘Mercedes’ proizvoditi tenkove i
oklopna vozila u jednoj od svojih fabrika. ‘Folksvagen’ će praviti neke komponente za dronove. Postoji potencijal, imaju profesionalne kadrove, štampaće novac. Oni sada govore o tome da se Evropa naoružava i sprema za
sukob sa Rusijom, 2030. godine. Ali govore o oklopnim vozilima, dok
Ruska Federacija demonstrira raketu ‘sarmat’, da i ne pominjemo nuklearni ‘posejdon’ i druge vrste oružja koje oni nemaju i neće imati u doglednoj budućnosti. Planiraju da se bore kao i pre- tenkovima, avionima, možda dronovima. Mi ćemo odgovoriti asimetrično – ‘orešnikom’, a to znači da će 10 minuta nakon pokušaja da pređu granicu Ruske Federacije, te
rakete eksplodirati u Londonu, Parizu i Berlinu“, upozorio je Svetov.
Sagovornik smatra da bi slabljenje američke podrške Evropi moglo da ubrza i produbi trku u naoružanju, koja je započela još 2022. godine. On objašnjava da su evropske zemlje su u tom periodu značajno smanjile ili potrošile stare zalihe naoružanja, uključujući i sovjetskog, koje je, kako kaže, delimično potrošeno u ratu u Ukrajini. Zbog toga su bile primorane da ga zamene novim sistemima, pre svega američkim, ali i sopstvene proizvodnje.
Svetov, međutim, ukazuje da Evropa ima ograničenja, posebno u razvoju najsloženijih sistema kao što su sredstva PVO i rakete, gde zaostaje u odnosu na velike vojne sile.
Zaključuje da je proces militarizacije već u punom jeku i da slabljenje američkog prisustva u Evropi može samo dodatno da ga ubrza, čime se formira novi bezbednosni poredak ne samo u Evropi, nego i u svetu.
