https://lat.sputnikportal.rs/20260523/mmf-javni-dug-eu-mogao-bi-da-eksplodira-1199531049.html
MMF: Javni dug EU mogao bi da “eksplodira”
MMF: Javni dug EU mogao bi da “eksplodira”
Sputnik Srbija
MMF je upozorio ministre finansija EU da bi javni dug Unije mogao naglo da poraste i ozbiljno ugrozi evropsku ekonomiju, ukoliko se hitno ne preduzmu mere za... 23.05.2026, Sputnik Srbija
2026-05-23T16:53+0200
2026-05-23T16:53+0200
2026-05-23T16:54+0200
ekonomija
ekonomija
svet – ekonomija
svet
evropska unija (eu)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/04/1a/1171518978_0:0:2112:1188_1920x0_80_0_0_2073693933c72b0ef004f88f9b31abae.png
“Ako se ne kontroliše, javni dug će se naći na neodrživoj putanji. Uz nepromenjenu politiku, dug prosečne evropske zemlje dostigao bi 130 procenata od bruto domaćeg proizvoda do 2040. godine, što je gotovo dvostruko više u odnosu na danas“, naveo je MMF u dokumentu predstavljenom ministrima finansija tokom neformalnog sastanka u Nikoziji na Kipru.Fond je istovremeno upozorio da će se vlade EU suočiti sa povećanim pritiskom na potrošnju za odbranu, energetiku i penzije u narednih 15 godina.Stručnjaci MMF-a su predložili kombinaciju strukturnih reformi, kao i fiskalnih reformi, zajedničkog zaduživanja i fiskalne konsolidacije kako bi se rešilo ovo pitanje, prenose mediji.“Pristup snalaženja od danas do sutra, koji su mnoge zemlje do sada usvojile, dostiže svoje granice i čini se da je neophodan strateški odgovor kako bi se reagovalo na rastuće pritiske na potrošnju“, dodali su iz MMF-a.Predstavnici Evropskog revizorskog suda su takođe preneli ministrima finansija da pasivnost nije opcija, ističući potrebu za merama fiskalne konsolidacije.U dokumentu MMF-a pozivaju se zemlje EU da podstaknu rad i zapošljavanje širom bloka od 27 zemalja, pojednostave tok štednje građana u investicije, integraciju energetskih tržišta i sprovođenje projekata otpornih na klimatske promene.Kako se navodi, penzijske reforme i viša starosna granica za penzionisanje bi takođe pomogle.EU bi trebalo da se složi da su inovacije, energetika i odbrana javna dobra i da ih treba finansirati zajedničkim zaduživanjem, dodaje se u dokumentu.EU je ostala u ćorsokaku po pitanju ideje o podeli duga kako bi se otključala dodatna sredstva, pri čemu neke zemlje poput Španije, Italije, Grčke ili Francuske snažno podržavaju tu inicijativu, a druge, poput Nemačke, se snažno protive.“Suočeni smo sa novim i stalnim potrebama za potrošnjom“, rekao je komesar EU za ekonomiju Valdis Dombrovskis na konferenciji za novinare nakon sastanka ministara finansija.On je dodao da je, istovremeno, raspoloživi fiskalni prostor već ograničen, nivoi duga su visoki, a starenje stanovništva dodatno pogoršava izazove.“Ovo nije apstraktni problem. To je veoma konkretan i hitan politički izazov sa kojim se ovde suočavamo. Rešenje je ukratko veći rast i bolja potrošnja“, rekao je Dombrovskis.On je dodao da je zajedničko zaduživanje već stvarnost, jer su na taj način finansirani projekti za jačanje odbrambenih sposobnosti EU, kao i zajam za podršku Ukrajini, prenose mediji.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
ekonomija, svet – ekonomija, svet, evropska unija (eu)
ekonomija, svet – ekonomija, svet, evropska unija (eu)
MMF: Javni dug EU mogao bi da “eksplodira”
16:53 23.05.2026 (Osveženo: 16:54 23.05.2026) MMF je upozorio ministre finansija EU da bi javni dug Unije mogao naglo da poraste i ozbiljno ugrozi evropsku ekonomiju, ukoliko se hitno ne preduzmu mere za smanjenje fiskalnih pritisaka.
“Ako se ne kontroliše, javni dug će se naći na neodrživoj putanji. Uz nepromenjenu politiku, dug prosečne evropske zemlje dostigao bi 130 procenata od bruto domaćeg proizvoda do 2040. godine, što je gotovo dvostruko više u odnosu na danas“, naveo je MMF u dokumentu predstavljenom ministrima finansija tokom neformalnog sastanka u Nikoziji na Kipru.
Fond je istovremeno upozorio da će se vlade EU suočiti sa povećanim pritiskom na potrošnju za odbranu, energetiku i penzije u narednih 15 godina.
Stručnjaci MMF-a su predložili kombinaciju strukturnih reformi, kao i fiskalnih reformi, zajedničkog zaduživanja i fiskalne konsolidacije kako bi se rešilo ovo pitanje, prenose mediji.
“Pristup snalaženja od danas do sutra, koji su mnoge zemlje do sada usvojile, dostiže svoje granice i čini se da je neophodan strateški odgovor kako bi se reagovalo na rastuće pritiske na potrošnju“, dodali su iz MMF-a.
Predstavnici Evropskog revizorskog suda su takođe preneli ministrima finansija da pasivnost nije opcija, ističući potrebu za merama fiskalne konsolidacije.
U dokumentu MMF-a pozivaju se zemlje EU da podstaknu rad i zapošljavanje širom bloka od 27 zemalja, pojednostave tok štednje građana u investicije, integraciju energetskih tržišta i sprovođenje projekata otpornih na klimatske promene.
Kako se navodi, penzijske reforme i viša starosna granica za penzionisanje bi takođe pomogle.
EU bi trebalo da se složi da su inovacije, energetika i odbrana javna dobra i da ih treba finansirati zajedničkim zaduživanjem, dodaje se u dokumentu.
EU je ostala u ćorsokaku po pitanju ideje o podeli duga kako bi se otključala dodatna sredstva, pri čemu neke zemlje poput Španije, Italije, Grčke ili Francuske snažno podržavaju tu inicijativu, a druge, poput Nemačke, se snažno protive.
“Suočeni smo sa novim i stalnim potrebama za potrošnjom“, rekao je komesar EU za ekonomiju Valdis Dombrovskis na konferenciji za novinare nakon sastanka ministara finansija.
On je dodao da je, istovremeno, raspoloživi fiskalni prostor već ograničen, nivoi duga su visoki, a starenje stanovništva dodatno pogoršava izazove.
“Ovo nije apstraktni problem. To je veoma konkretan i hitan politički izazov sa kojim se ovde suočavamo. Rešenje je ukratko veći rast i bolja potrošnja“, rekao je Dombrovskis.
On je dodao da je zajedničko zaduživanje već stvarnost, jer su na taj način finansirani projekti za jačanje odbrambenih sposobnosti EU, kao i zajam za podršku Ukrajini, prenose mediji.
