Dan kada je tek rođenim bebama oduzeto pravo na život: 34 godine od smrti 12 novorođenčadi
12:09 22.05.2026 (Osveženo: 12:15 22.05.2026)
CC0 / Slika generisana veštačkom inteligencijom /
Pratite nas
U Banjaluci se danas obeležava 34. godišnjica od smrti 12 banjalučkih beba u tadašnjem Kliničkom centru. Kod spomenika 12 beba na banjalučkom Novom groblju služen je parastos, a na spomen-obeležje "Život" položeni su venci i cveće.
Venac su položili predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić i ministri u Vladi Republike Srpske, lider SNSD-a Milorad Dodik, izaslanik srpskog člana Predsedništva BiH.
Ruže su položile porodice banjalučkih beba, konzul Srbije u Banjaluci, v.d. direktora Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske Nikola Šobot, ombudsman za decu Republike Srpske Gordana Rajić, v.d. direktora Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih Viktor Nuždić, direktor Memorijalnog centra Republike Srpske Denis Bojić, predstavnici organizacija proisteklih iz Odbrambeno-otadžbinskog rata i Trećeg pešadijskog /Republika Srpska/ puka.
Predsednik Republike Srpske Siniša Karan poručio je danas da je dužnost Republike Srpske da čuva sećanje na 12 banjalučkih beba i istinu o njihovom stradanju.
Istakao je da se u maju 1992. godine u tišini banjalučkog porodilišta vodila najteža bitka, bitka novorođenčadi za svaki udah.
"Zbog nerazumevanja i nehumanosti onih koji su u tom trenutku odlučivali o ljudskim sudbinama, tek rođenim bebama oduzeto je pravo na život. Bitku su izgubile bebe zbog surove političke odluke. Nečovečnost je nađačala ljudskost i upravo zbog toga ovakva odluka nikada ne može biti zaboravljena i oproštena", rekao je Karan u izjavi za Srnu povodom obeležavanja 34 godine od smrti 12 banjalučkih beba u tadašnjem Kliničkom centru.
Bebe su umrle zbog nerazumevanja tadašnjih svetskih moćnika koji nisu dozvolili transport kiseonika.
Predsednik Srpske je podsetio da su odlukom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, tokom maja 1992. godine, zabranjeni međunarodni letovi, pa čak i humanitarni koji je iz Beograda trebalo da dopreme preko potrebni kiseonik za banjalučko porodilište.
"Neizmerna i neopisiva bol i tuga koje je ova tragedija ostavila iza sebe jedan je od presudnih trenutaka koji je srpske borce podstakao na odlučujuću akciju proboja Koridora kroz Posavinu. Herojskom borbom otvoren je put života i spasa, kojim su Republika Srpska povezane sa maticom Srbijom, omogućavajući opstanak srpskog naroda na ovim prostorima", naveo je Karan.
Iz Republičke organizacije porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila podsećaju da su bebe umrle zbog nehumane i necivilizovane odluke svetskih moćnika iz 1992. godine, kojom je onemogućen transport kiseonika za Banjaluku.
Trinaesta beba Slađana Kobas bitku za život izgubila je sa 14 godina, a četrnaestoj bebi Marku Medakoviću nedostatak kiseonika ostavio je posledice za celi život.
Pogledajte i:
