https://lat.sputnikportal.rs/20260522/prosirenje-kao-slamka-spasa-pljusak-novih-inicijativa-iz-eu-u-fokusu-balkan-i-ukrajina-1199499392.html
Proširenje kao slamka spasa: Pljusak novih inicijativa iz EU, u fokusu Balkan i Ukrajina
Proširenje kao slamka spasa: Pljusak novih inicijativa iz EU, u fokusu Balkan i Ukrajina
Sputnik Srbija
Cilj pravog pljuska inicijativa, pisama i ideja kako u EU što pre uključiti Ukrajinu, Moldaviju i tzv. Zapadni Balkan je isključivo geopolitički – da se obuhvatom... 22.05.2026, Sputnik Srbija
2026-05-22T21:02+0200
2026-05-22T21:02+0200
2026-05-22T21:05+0200
svet
svet
politika
evropska unija (eu)
članstvo u eu
fridrih merc
zapadni balkan
ukrajina
inicijativa
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/05/16/1199510402_778:0:4419:2048_1920x0_80_0_0_941f96270ea02c5f32b0fa9fccaa1e65.jpg
Posle pet članica EU koje su dale svoj predlog za dalje evrointegracije Balkana, i nemački kancelar Fridrih Merc pozvao je rukovodstvo Unije da ubrza proces proširenja, predlažući da se zemljama Zapadnog Balkana i Moldaviji da privilegovan pristup jedinstvenom tržištu, status posmatrača u telima EU i postepenu integraciju u donošenje odluka.Preko proširenja sačuvati EUPošto je širenje NATO-a zaustavljeno ruskom specijalnom operacijom u Ukrajini, EU kroz svoju politiku proširenja ostaje jedini instrument realizacije zapadnih strateških ciljeva u Evropi, objašnjava dr Zoran Milivojević.Prema njegovim rečima, raznorazni predlozi pljušte zato što se globalni odnosi menjaju. Posle posete Trampa i Putina Pekingu, definitivno je postalo jasno da se iz trougla velikih sila koje imaju tvrdu moć, Vašington-Moskva-Peking, projektuje novi svetski poredak.A da se radi o, kako naš sagovornik kaže, čistoj geopolitici, vidi se po tome što obe inicijative odudaraju od dosadašnjih priča o standardima i normama, koji su definisani Lisabonskim ugovorom i Uslovima iz Kopenhagena. Ovi dokumenti, kojima je definisano šta sve neka država treba da ispuni kako bi postala članica EU, stavljaju se u drugi plan.Zašto je Ukrajina važna NemačkojPrema rečima našeg sagovornika, upravo je insistiranje na pojedinim regionima ono što razlikuje dve inicijative. Dok Nemačka naglasak stavlja na Ukrajinu, pet srednjoevropskih država, nekada okupljenih u okvire Austrougarske, naglasak stavljaju na tzv. Zapadni Balkan.Nemačka insistira na Ukrajini jer njen strateški cilj je nastupanje prema Istoku, odnosno opstanak antiruske politike i opstanak politike remilitarizacije u funkciji velikonemačkih ciljeva. Zato kancelar Merc i predlaže za Ukrajinu viši status u odnosu na ostale zemlje-kandidate za članstvo u EU, smatra Milivojević.Najnovija Mercova inicijativa podrazumeva da se Ukrajini dodeli status „pridruženog člana“ EU bez prava glasa. Kancelar je pozvao na otvaranje svih pregovaračkih poglavlja sa kijevskim režimom.Prema Mercovim rečima, čak i pre punog pristupanja, Ukrajina mora biti vezana za EU kroz pridruženo članstvo. On se zalaže za učešće Kijeva u institucijama EU, bezbednosnoj i spoljnoj politici, uz uslov Kijev usvoji zakone EU. Merc je naveo da bi status pridruženog člana omogućio ukrajinskim zvaničnicima da učestvuju na samitima EU i na ministarskim sastancima, ali ne i da glasaju.Merc je takođe predložio da članice EU preuzmu političku obavezu da primene klauzulu o uzajamnoj pomoći na Ukrajinu, „kako bi se stvorila značajna garancija bezbednosti“.Kada je u pitanju inicijativa pet država – Italije, Slovenije, Slovačke, Austrije i Češke, koje su se u pismu Evropskoj komisiji založile za što skoriji prijem balkanskih država u Uniju, radi se o državama koje imaju različite interese na ovom prostoru. Njihova inicijativa nije striktno vezana za Brisel; EU se koristi kao mehanizam kako bi ove zemlje ostvarile svoje pojedinačne interese i strateške ciljeve..„Radi se o državama koje imaju specifične interese prema ovom prostoru koji vezuju ove zemlje na ovaj ili onaj način. Nije isti interes, na primer, jedne Austrije i Slovačke. Kada Slovačka insistira na Srbiji, to je specifičan interes, a kada Austrija insistira na Zapadnom Balkanu, ima u vidu svoje istorijske relacije i interese i prema BiH i prema prostoru koji je svojevremeno zauzimala Austrougarska monarhija“, zaključuje Milivojević.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20260521/merc-predloze-da-ukrajina-dobije-status-pridruzenog-clana-bez-prava-glasa-1199438701.html
zapadni balkan
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
svet, politika, evropska unija (eu), članstvo u eu, fridrih merc, zapadni balkan, ukrajina, inicijativa
svet, politika, evropska unija (eu), članstvo u eu, fridrih merc, zapadni balkan, ukrajina, inicijativa
Proširenje kao slamka spasa: Pljusak novih inicijativa iz EU, u fokusu Balkan i Ukrajina
21:02 22.05.2026 (Osveženo: 21:05 22.05.2026) Cilj pravog pljuska inicijativa, pisama i ideja kako u EU što pre uključiti Ukrajinu, Moldaviju i tzv. Zapadni Balkan je isključivo geopolitički – da se obuhvatom zaokruže zapadni interesi i da ti prostori potpadnu pod zapadnu sferu uticaja, ocenjuje karijerni diplomata Zoran Milivojević.
Posle pet članica EU koje su dale svoj predlog za dalje evrointegracije Balkana, i nemački kancelar Fridrih Merc pozvao je rukovodstvo Unije da ubrza proces proširenja, predlažući da se zemljama Zapadnog Balkana i Moldaviji da privilegovan pristup jedinstvenom tržištu, status posmatrača u telima EU i postepenu integraciju u donošenje odluka.
Preko proširenja sačuvati EU
Pošto je širenje NATO-a zaustavljeno ruskom specijalnom operacijom u Ukrajini, EU kroz svoju politiku proširenja ostaje jedini instrument realizacije zapadnih strateških ciljeva u Evropi, objašnjava dr Zoran Milivojević.
Prema njegovim rečima, raznorazni predlozi pljušte zato što se globalni odnosi menjaju. Posle posete Trampa i Putina Pekingu, definitivno je postalo jasno da se iz trougla velikih sila koje imaju tvrdu moć, Vašington-Moskva-Peking, projektuje novi svetski poredak.
„Radi se o pokušajima da se preko politike proširenja na neki način sačuva EU. Jer najuspešnija politika EU do sada, koja ju je dovela do toga da ima 27 članica je politika proširenja. EU preko politike proširenja, dakle, želi da se sačuva, proširi i obezbedni uticaj jezgra evropskih zemalja i u tom smislu treba razumeti inicijative, s jedne strane pet država, a sa druge strane inicijativu Fridriha Merca“, ističe Milivojević.
A da se radi o, kako naš sagovornik kaže, čistoj geopolitici, vidi se po tome što obe inicijative odudaraju od dosadašnjih priča o standardima i normama, koji su definisani Lisabonskim ugovorom i Uslovima iz Kopenhagena. Ovi dokumenti, kojima je definisano šta sve neka država treba da ispuni kako bi postala članica EU, stavljaju se u drugi plan.
„Odstupa se od kriterijuma i normi: vladavine prava, demokratskih institucija, što je predviđeno Uslovima iz Kopenhagena. Lisabonski sporazum kaže da države mogu da pristupe Uniji ako imaju jasan međunarodno pravni subjektivitet u međunarodno priznatim granicama. U slučaju Ukrajine, od toga se odstupa na najdirektniji način. Ne zna se na kojoj bi se teritoriji prostirala pravna tekovina i kako bi se realizovao taj koncept, jer ne zna se ni koje će biti granice, ni koje će biti sutra. Sigurno neće biti granica Ukrajine ovu koju žele zapadni centri moći, uključujući ove u Briselu“, navodi Milivojević.
Zašto je Ukrajina važna Nemačkoj
Prema rečima našeg sagovornika, upravo je insistiranje na pojedinim regionima ono što razlikuje dve inicijative. Dok Nemačka naglasak stavlja na Ukrajinu, pet srednjoevropskih država, nekada okupljenih u okvire Austrougarske, naglasak stavljaju na tzv. Zapadni Balkan.
Nemačka insistira na Ukrajini jer njen strateški cilj je nastupanje prema Istoku, odnosno opstanak antiruske politike i opstanak politike remilitarizacije u funkciji velikonemačkih ciljeva. Zato kancelar Merc i predlaže za Ukrajinu viši status u odnosu na ostale zemlje-kandidate za članstvo u EU, smatra Milivojević.
Najnovija Mercova inicijativa podrazumeva da se Ukrajini dodeli status „pridruženog člana“ EU bez prava glasa. Kancelar je pozvao na otvaranje svih pregovaračkih poglavlja sa kijevskim režimom.
Prema Mercovim rečima, čak i pre punog pristupanja, Ukrajina mora biti vezana za EU kroz pridruženo članstvo. On se zalaže za učešće Kijeva u institucijama EU, bezbednosnoj i spoljnoj politici, uz uslov Kijev usvoji zakone EU. Merc je naveo da bi status pridruženog člana omogućio ukrajinskim zvaničnicima da učestvuju na samitima EU i na ministarskim sastancima, ali ne i da glasaju.
Merc je takođe predložio da članice EU preuzmu političku obavezu da primene klauzulu o uzajamnoj pomoći na Ukrajinu, „kako bi se stvorila značajna garancija bezbednosti“.
Kada je u pitanju inicijativa pet država – Italije, Slovenije, Slovačke, Austrije i Češke, koje su se u pismu Evropskoj komisiji založile za što skoriji prijem balkanskih država u Uniju, radi se o državama koje imaju različite interese na ovom prostoru. Njihova inicijativa nije striktno vezana za Brisel; EU se koristi kao mehanizam kako bi ove zemlje ostvarile svoje pojedinačne interese i strateške ciljeve..
„Radi se o državama koje imaju specifične interese prema ovom prostoru koji vezuju ove zemlje na ovaj ili onaj način. Nije isti interes, na primer, jedne Austrije i Slovačke. Kada Slovačka insistira na Srbiji, to je specifičan interes, a kada Austrija insistira na Zapadnom Balkanu, ima u vidu svoje istorijske relacije i interese i prema BiH i prema prostoru koji je svojevremeno zauzimala Austrougarska monarhija“, zaključuje Milivojević.
