Selaković u Moskvi: Kultura važna za identitet društva, muzeji zauzimaju posebno mesto
15:37 20.05.2026 (Osveženo: 17:12 20.05.2026)
© Foto : Ustupljeno Sputnjiku
Pratite nas
Ministar kulture Nikola Selaković poručio je danas u Moskvi da je kultura apsolutno u žiži dešavanja svakog društva koje želi sebe da očuva ili da transformiše i dodao da u toj sferi kulture muzeji zauzimaju veoma posebno i važno mesto. Istakao je da je kulturna diplomatija od izuzetne važnosti i da ne bi smela da zna za granice.
Selaković, koji boravi u zvaničnoj poseti Ruskoj Federaciji, obraćajući se na plenarnoj sednici međunarodnog festivala „INTERMUZEJ“ čija je tema „Muzej – teritorija budućnosti“, koji se održava u okviru Šestog rusko-srpskog kulturnog foruma, kazao je da je 21. vek – vek identiteta i borbe za stvaranje identiteta, kao i za odbranu postojećih identiteta.
„Ovde se borimo i za identitet muzeja kao takvog – da li ostajemo verni starom muzeološkom konceptu ili smo spremni da u njega unosimo i uvodimo nešto novo? Ja sam lično mišljenja, kao neko ko voli i klasičan koncept, da za buduće generacije, moramo da nađemo put kako da ih dovedemo u muzej, da ih zadržimo u muzeju i da od njih napravimo publiku koja će ostati verna i koja će se umnožavati u budućnosti“, poručio je Selaković.
Prema njegovim rečima, u eri digitalizacije to nije nimalo jednostavno, a sa druge strane, ne sme se ni preći granica onoga što je dozvoljeno i muzej lišiti onoga što muzej treba da bude.
Selaković je podsetio da je Srbija jedina evropska država koja nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji i istakao da vlada i vlast čiji je deo nema ni nameru tako nešto da učini.
„Suočili smo se da i u našem okruženju i širom Evrope se rađa osećaj rusofobije i da je ta rusofobija itekako prisutna na polju kulture. Naš predsednik je jedan od ljudi koji je u Evropi podigao glas i rekao: ‘Ako lišite Evropu ruske kulture, a šta će da ostane? Šta je književnost bez Dostojevskog? Šta je muzika bez Čajkovskog?’ I naš pokušaj da i formalizujemo taj svoj stav jeste bilo uspostavljanje sjajne saradnje sa Državnim Ermitažom“, kazao je Selaković.
Dodao je da je sa tom idejom započeta manifestacija koja se zove Dani Ermitaža u Beogradu i naveo da su nedavno okončani drugi po redu Dani Ermitaža. Prema njegovim rečima, ta izložba je u srpske ustanove kulture dovela hiljade posetilaca.
„Prvi put u Beogradu posle više godina počeli smo da viđamo kilometarske redove ljudi koji su zainteresovani da uđu u muzej. Koncentrisali smo se i orijentisali na teme izložbi koje su itekako privlačne, a s druge strane koje do sada nisu organizovane. Poslednja je bila izložba posvećena Petru Velikom, poslednjem caru i prvom imperatoru ruskom“, naveo je Selaković.
Kako je dodao, nije bilo eksponata iz Rusije, ali su imali neverovatnu pomoć ruskih stručnjaka koji su na savremen način predstavili eksponate koji su već bili u Beogradu i drugim srpskim krajevima.
„Izložba je postala neverovatno popularna i dva puta smo je produževali zbog interesovanja publike koja je želela da je vidi“, naveo je Selaković.
Istakao je da je ta saradnja sa Državnim Ermitažom imala toliko dobar odjek u društvu u Srbiji da je potpuno zasluženo predsednik Republike Srbije gospodin Aleksandar Vučić doneo odluku povodom našeg Dana državnosti Srbije, kada se obično nagrađuju strani državnici i ugledni oficiri, da najviše državno priznanje dodeli upravo Mihailu Borisoviču Pjotrovskom.
Naglasio je i da je taj orden iz Rusije jedino još dobio ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov i naveo da to pokazuje koliko je važna kulturna diplomatija.
„Kulturna diplomatija je nešto što ne zna za granice. To je nešto što ne bi smelo da zna za dnevnu politiku, što ne bi smelo da zna za sukobe“, naglasio je Selaković.
Navodeći da je zaljubljenik u klasičan tip muzeja poput muzeja Tahiri u Egiptu, Selaković je naveo da bi se mlade generacije verovatno zaljubile pre u novi veliki Egipatski muzej.
„Moj je utisak da to treba da bude samo prva stanica ili prvi korak ka vraćanju na Tahiri i da upravo na taj način treba da posmatramo i savremeni izraz u koncipiranju muzeja. Ako želimo da pokažemo prave vrednosti, moramo da promenimo publiku“, istakao je ministar.
Govoreći da se sada u Beogradu radi nova stalna postavka za Etnografski muzej, Selaković je kazao da je etnografija nešto što zanima apsolutno svakoga ko dolazi, pogotovo u zemlje koje nisu velike po broju stanovnika ni teritoriji kao što je Srbija.
Podsećajući da Beograd sledeće godine u tri meseca postaje prestonica svetske specijalizovane izložbe EKSPO 2027, a da je posvećen kulturi i sportu, Selaković je naglasio da za tu potrebu Beograd dobija šest novih muzeja.
„To se nikada ranije nije dogodilo da u jednom veoma kratkom periodu jedna država u našem delu Evrope i sveta dobije toliki broj novih muzeja“, naveo je Selaković i ukazao da se otvara arheološki muzej u sastavu Narodnog muzeja. Prema njegovim rečima, ako se neko pita zašto arheološki muzej, razlog je taj što je od 49 rimskih imperatora na teritoriji današnje Srbije rođeno njih 18.
Naveo je i da će imati novi muzej Nikole Tesle, zatim muzej grada Beograda, novi Prirodnjački muzej, Muzej avijacije.
„Upravo to veliko ulaganje nije namenjeno samo stranoj publici, a očekujemo da će u tri meseca Beograd posetiti najmanje oko 4,2 miliona ljudi. To je nešto što će ostati našoj publici i to je nešto što će ostati namenjeno i svima onima koji kao dobri putnici namernici budu želeli da posete našu zemlju i naš grad“, naveo je Selaković.
Navodeći da je to što se novac ulaže u šest novih muzeja možda najjači dokaz da je i za Srbiju muzej teritorija budućnosti, Selaković je pozvao sve da dođu u Beograd, ako ne sledeće godine za vreme Ekspa, na kojem je Rusija potvrdila da će učestvovati, onda u bilo koje vreme jer Beograd, kako je istakao, nikada nije prekinuo svoje avioletove ni sa Moskvom, ni sa Sankt Peterburgom, ni sa Jekaterinburgom, ni sa Sočijem.
Predstavnik predsednika Rusije za kulturnu saradnju Mihail Jefimovič Švidkoj, govoreći o kulturnoj saradnji Srbije i Rusije, ukazao je da su veliku pažnju izazvali Dani Ermitaža u Beogradu i istakao da je ujedinjenje digitalnog i klasičnog od velike važnosti, ali da ne može da zameni klasične muzeje.
„Mislim da će biti više novih pristupa za organizaciju, ali će i dalje uvek svi želeti da vide ono što je stvarno. Kada govorimo o muzejima u budućnosti, što se više razvija digitalna sfera, sve više će biti vredne prave stvari“, kazao je Švidkoj.
Kako je dodao, izložba neka može biti dopunjena nečim što pruža digitalna stvarnost, ali ipak muzej budućnosti je muzej gde se nalaze opipljive i prave stvari.
„Prave stvari će biti cenjene više od bilo koje digitalne. Lična komunikacija sa lekarom, učiteljem je od neprocenjive važnosti i siguran sam da će tako biti cenjena i prava stvar u muzejima“, naveo je Švidkoj.
Direktor Odeljenja za informisanje i štampu Ministarstva spoljnih poslova Ruske Federacije Marija Zaharova kazala je da vreme u kojem živimo predstavlja „novo varvarstvo“ za kulturu. Prema njenim rečima, živimo u doba kada su ljudima koji su posvetili svoj život muzejima, proučavanju kulture i umetnosti, ne samo svog naroda, već i drugih, stavljene sankcije.
„To je novo varvarstvo. Sa tim ili možemo da se pomirimo i onda je kraj za civilizaciju jer je to početak ukidanja čovečanstva i kraj mogućnosti da sprečimo sukobe ili da kažemo ‘ne’ svemu tome i da se suprotstavimo tome i borimo protiv toga“, kazala je Zaharova.
Završila je svoje obraćanje citatom Semjuela Hantingtona da „ubeđenje Zapada u univerzalnost svoje kulture strada od tri problema – nije tačno, moralno je i opasno“.
„Hajde da uradimo sve da se ujedinimo i da ne damo novom varvarstvu da uništi sve što smo stvarali“, poručila je Zaharova.
Pogledajte i:
